Emocije

Spuštena je zavesa na treći Mundijal prijateljstva. Grandiozniji od prethodnih spektakularnih, ovogodišnji susret svih zvezda koje su obasjavale našu nekadašnju zemlju, ostaće upamćen po segmentima za duboko poštovanje idejnog tvorca megalomanske manifestacije Pavla Pepđonovića...

Ratko Rudić je trebalo da bude centralna ličnost trećeg Mundijal. Film „Dogodio se „Ratko Rudić“ oduševio je gledaoce u Domu kulture u Ulcinju jer su spoznali karijeru prepunu turbulenciju i sve što nisu znali o najboljem vaterpolo treneru svih vremena. Četiri šampionska pehara sa Olimpijskih igara i to sa tri reprezentacije, rekord je za sva vremena, a podatak da nikad nije izgubio finale Oimpijskih igara – kuriozitet za Ginisa i tema za analizu onih koji bi da krenu Rudićevim stopama.

Za mnoge iznenadno, ali, i te kako zasluženo, producent Dejan Aćimović je jedna od dve ključne karike Mundijala. Izvrsni filmovi „Kralj“ i „Dogodio se - Ratko Rudić“ nikog nisu ostavili ravnodušnim. Oba imaju snažnu emotivnu poruku. Kroz stihove „Balkansko drvo Mira“ Rajka Joličića i sadnjom masline koja bi trebalo da podstakne narod na racionalno razmišljanje i ponašanje, treći Mundijal prijateljstva poslao je i snažnu društveno-socijalnu poruku u etar.

Druženja na Pristanu, u amfiteatru i u „Posejdonu“ pokazala su da nekadašnji čvrsti, uporni sportski borci i posle dve ili tri decenije od aktivnog bavljenja sportom – imaju duha za aktuelni trenutak u kojem im je Pavle Pepđonović neprimetno, ali smišljeno ustvari svima dodelio glavne uloge u ovogodišnjoj sportskoj bajci. Fudbaleri, košarkaši, rukometaši, vaterpolisti, a ponajviše fudbalski arbitri daleko u "zaostavnom" vremenu pokazali su šarm kakav ni zamisliti nismo mogli dok su osmadesetih i devedesetih delili sudijsku pravdu...

Svih prethodnih dana ime i prezime posle čijeg izgovaranja se Ulcinjom prolamao aplauz, pominjano je na početku izveštaja. S razlogom, jer, uvek je bio u centru pažnje. Danas smo nekoliko rečenica u kojima se pominje uloga Pavla Pepđonovića ostavili za kraj...

Defiitivno, čovek broj jedan u crnogorskom sportu trenutno je Pavle Pepđonović uprkos njegovim žustrim i emotivnim nastojanjima da sopstvene zasluge za uspeh manifestacije raspodeli na sve i tako svoj učinak minimizira. Skroman, spontan – čovek iz naroda, Pavle je upravo onakav kakvim ga je učio da bude njegov preminuli otac Janko kojeg sa setom ponekad pominje: dobar, iskren, pošten, vredan. U jednom trenutku u amfitetru Kulturnog centra u Ulcinju kad je po ko zna koji put pokušao da objasni da nije jedini i kad su se salom prolomile ovacije upravo i isključivo njemu – srce je zakucalo toliko brzo i jako da emocije više nije mogao da skriva i suze zadržava.

Suze kojim je zalio zasađeno „Balkansko drvo mira“ iza kojeg ponosno stoje Daneu, Rudić, Slavnić, Prekazi, Karasi. Rnić, Filipović, Muslin, Hadžibegić, Gudelj.