На светским листама је босански, а у души српски

Довољно је да се изговори то честито-славно име. Оно све каже и објашњава. Чак и оним најнеупућенијим. Отвара очи уморне од стварности.

Нити представља симболе нити симболише било какве скраћенице, једноставно сведочи о истрајности, опстанку, употности и битисању. На светским листама је босански, а у души српски!

Фудбалски клуб Борац!

Наша светковина...

Нема њега, или било кога, ко се није идентификовао са оним што су Бањалучани урадили у Никозији против АПОЕЛ-а. Сви смо сада важни и битни, показали да постојимо, да у нама има победничког духа, да смо победници...

А опет се не хвалимо и не славишемо јер слава није од Бога. Али се доказује постојање једног етноса...

Слава Му.

Фудбалски клуб Борац, и Бањалука, увек су припадали тамо где их је душа водила, на исток, ка Београду и заједништву. Етикетирани овако и доживљавани онако, Борац и Бањалука су увек били своји, доказивали немогуће и били у улози мисионара када се чинило да је све пропало и да ће нестати.

Борац, данас се то енглески зове „фајтер“, уз додати глагол „летс го“, је непобедив. Додуше, Грци су наша браћа, али на терену важе, и признају се, само победници. Мала Бањалука је већа од грчког народа. Најстаријег у Европи, у оба случаја, Атињане и оне у Никозији су победили.

Само да се зна...

Република Српска слави, али не и Босна и Херцеговина. Она тражи корист из свих ових бенефиција. Борац је српски клуб, штета што није у Србији, којој свим својим бићем и припада. Не дозвољавају они моћни који су нам цртали и повукли границе...

Борац „зарађује“ за босанскохерцеговачку пропалу причу. Можда ће једног дана изградити и властити идентитет, или у најмању руку помоћи Београду, где је некада био на привременој адреси, да оживи на фудбалској сцени.

Црвена звезда и Борац су водиље нашег фудбала... Веже их 29. мај, Бари и Фођа, два европска трофеја, 1991. и 1992. године. Тренутно не играју у истој лиги, али не мора да значи да неће.

Једног дана...

Дуели Борца са Сарајевом и Жељезничаром никада се неће, нити могу, да се упореде са такмичарским сусретима против Звезде и Партизана. Природа је чудо.

Не треба да се робује великој четворки, то је свакако, комунистички пројекат, али треба да се живи чињеница да је Борац данас најбољи и најуспешнији представник српског народа на међународној фудбалској сцени.

Ко то не види, има катаракту...

Са истока дигла се прашина, скандирају деценијама у Бањалуци...

Борац је најзападнији српски клуб!

Европске репутације.

Није шала мала, може ли без шале брале?

Борац је то!