Петар Георгијевски био је играч средине терена. Пуних девет година провео је у Вардару. Данас је део те породице. Истиче да у Северној Македонији има талената, али да су преамбициозни родитељи често терет фудбалске младости.
Вардар му је испунио године, био смисао живота, а он њему подарио верност, па су заједно досезали бројне радости. Играо је и у Француској, одиграо један меч за репрезентацију Југославије.
Рођен је у Битољу 16. маја 1960. Преко Пелистера обрео се у Вардару.
- На захтев Стјепана Бобека дошао сам у Вардар, 1980. Тада је био у клубу Зоран Банковић. Играли смо заједно - присећа се Пепи Георгијевски.
Због одслужења војног рока није био у тиму Скопљанаца који је 1987. постао шампион Југославије. Црвено-црни су осамдесетих година прошлог века умели да испраши Динамо, Партизан, Црвену звезду, Хајдук. Никог се нису плашили.
- Памтим да смо Партизану два пута дали по пет комада у Скопљу. Никог се нисмо плашили. Најдражи ми је тријумф против црно-белих. Драга ми је победа над Динамом у Тетову од 2:0. Своју драж има и тријумф на нашем стадиону против Црвене звезде од 1:0.
Било је тренутака кад се туговало, највише због повреда.
- Паузирао сам седам месеци због повреде кичме. Ух, то је био пакао у мом животу. То не могу да заборавим.
Васил Рингов, Дарко Панчев, Вујадин Станојковић, Драги Канатларовски, Илија Најдоски, Тони Савевски, голман Грошев, Пепи Георгијевски... Заиста, много звучних имена. Дружина за поштовање.
- Имали смо много јак тим. Управа нас није могла пратити, јер раније се Вардар стално борио за опстанак. Одиграо је више од 300 мечева у црвено-црном дресу. Од свих голова најдражи ми је против Партизана. Он ме је учинио срећним, посебно усхићеним.
Две сезоне Георгијевски је провео у Француској.
- У печалби је било далеко теже него код куће. То сви играчи који су прошли мој пут знају. Од странаца се увек тражило далеко више него од домаћих играча. Није тај хлеб из других земаља тако лак. Странац мора да пружа све од себе.
За репрезентацију Југославије одиграо је један меч, 12. септембра 1984. у Глазгову против Шкотске. Можда је могао више пута позиван под државну заставу.
- Селектор је био Милош Милутиновић. Повели смо голом Фадиља Вокрија, али доживели смо фијаско, изгубили смо са 6:1. Од тада су играчи из тог тима ретко добијали позиве.
Вардар је прележао тешке болести. Очекује се да поново блиста и да побеђује све редом.
- Клуб је неколико година био у великој кризи. Сада се вратио у Прву лигу. Мислим да долазе бољи дани. Има још много ствари које треба средити. Радим као скаут у омладинској школи Вардара. Вршим селекцију играча из Македоније. Увели су скаутинг систем, што је добро, али треба времена да би дало жељене резултате.
У контакту је са некадашњим саиграчима у Вардару, види и чује повремено првотимце других клубова некадашње Прве југословенске лиге.
- У контакту сам са Дарком Панчевим, били смо саиграчи, виђамо се често, другари смо. Причамо о фудбалу и Вардару. Видео сам недавно у Модричи Николу Никића, људи га цене као фудбалску легенду. Виђам се са Најдоским, Станојковићем, Ринговим. Сарађујем са Златком Таневским.
ДОБАР ТУРНИР ЗА КАДЕТЕ У МОДРИЧИ
Пепи Георгијевски био је са кадетима Вардара у Модричи, на Меморијалу „Др Милан Јелић“. И такви поводи повезују децу, омладину, зреле људе.
- Турнир је био одличан. Учествовали су Црвена звезда и ОФК Београд, мостарски Вележ, ми... Вардар ће бити почаствован да и наредне године добије позивницу. Добра прича. Деца се доказују, труде, повезују, рађају се пријатељства. То треба поздравити и подржати – рекао је Георијевски. закључио је он.
ПРЕВИСОКЕ АМБИЦИЈЕ РОДИТЕЉА
Петар Георгијевски је остао у фудбалу. Данас је тренер и идеалан саговорник на тему перспективе македонског фудбала.
- Има талентованих играче, али није као раније. Тада се живело за фудбал. Садашње генерације мисле да са 16 година могу играти у највећим светским клубовима. Треба бити професионалац, не каснити на тренинге, радити максимално оно што се од вас тражи. Проблем су родитељи, њихове превисоке амбиције. Желе да им након два или три меча дете игра у Реалу, Милану, Ливерпулу... Треба се, ипак, доказати. Слично је на сваком педљу некадашњег југословенског простора.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
