Petar Georgijevski bio je igrač sredine terena. Punih devet godina proveo je u Vardaru. Danas je deo te porodice. Ističe da u Severnoj Makedoniji ima talenata, ali da su preambiciozni roditelji često teret fudbalske mladosti.
Vardar mu je ispunio godine, bio smisao života, a on njemu podario vernost, pa su zajedno dosezali brojne radosti. Igrao je i u Francuskoj, odigrao jedan meč za reprezentaciju Jugoslavije.
Rođen je u Bitolju 16. maja 1960. Preko Pelistera obreo se u Vardaru.
- Na zahtev Stjepana Bobeka došao sam u Vardar, 1980. Tada je bio u klubu Zoran Banković. Igrali smo zajedno - priseća se Pepi Georgijevski.
Zbog odsluženja vojnog roka nije bio u timu Skopljanaca koji je 1987. postao šampion Jugoslavije. Crveno-crni su osamdesetih godina prošlog veka umeli da ispraši Dinamo, Partizan, Crvenu zvezdu, Hajduk. Nikog se nisu plašili.
- Pamtim da smo Partizanu dva puta dali po pet komada u Skoplju. Nikog se nismo plašili. Najdraži mi je trijumf protiv crno-belih. Draga mi je pobeda nad Dinamom u Tetovu od 2:0. Svoju draž ima i trijumf na našem stadionu protiv Crvene zvezde od 1:0.
Bilo je trenutaka kad se tugovalo, najviše zbog povreda.
- Pauzirao sam sedam meseci zbog povrede kičme. Uh, to je bio pakao u mom životu. To ne mogu da zaboravim.
Vasil Ringov, Darko Pančev, Vujadin Stanojković, Dragi Kanatlarovski, Ilija Najdoski, Toni Savevski, golman Grošev, Pepi Georgijevski... Zaista, mnogo zvučnih imena. Družina za poštovanje.
- Imali smo mnogo jak tim. Uprava nas nije mogla pratiti, jer ranije se Vardar stalno borio za opstanak. Odigrao je više od 300 mečeva u crveno-crnom dresu. Od svih golova najdraži mi je protiv Partizana. On me je učinio srećnim, posebno ushićenim.
Dve sezone Georgijevski je proveo u Francuskoj.
- U pečalbi je bilo daleko teže nego kod kuće. To svi igrači koji su prošli moj put znaju. Od stranaca se uvek tražilo daleko više nego od domaćih igrača. Nije taj hleb iz drugih zemalja tako lak. Stranac mora da pruža sve od sebe.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je jedan meč, 12. septembra 1984. u Glazgovu protiv Škotske. Možda je mogao više puta pozivan pod državnu zastavu.
- Selektor je bio Miloš Milutinović. Poveli smo golom Fadilja Vokrija, ali doživeli smo fijasko, izgubili smo sa 6:1. Od tada su igrači iz tog tima retko dobijali pozive.
Vardar je preležao teške bolesti. Očekuje se da ponovo blista i da pobeđuje sve redom.
- Klub je nekoliko godina bio u velikoj krizi. Sada se vratio u Prvu ligu. Mislim da dolaze bolji dani. Ima još mnogo stvari koje treba srediti. Radim kao skaut u omladinskoj školi Vardara. Vršim selekciju igrača iz Makedonije. Uveli su skauting sistem, što je dobro, ali treba vremena da bi dalo željene rezultate.
U kontaktu je sa nekadašnjim saigračima u Vardaru, vidi i čuje povremeno prvotimce drugih klubova nekadašnje Prve jugoslovenske lige.
- U kontaktu sam sa Darkom Pančevim, bili smo saigrači, viđamo se često, drugari smo. Pričamo o fudbalu i Vardaru. Video sam nedavno u Modriči Nikolu Nikića, ljudi ga cene kao fudbalsku legendu. Viđam se sa Najdoskim, Stanojkovićem, Ringovim. Sarađujem sa Zlatkom Tanevskim.
DOBAR TURNIR ZA KADETE U MODRIČI
Pepi Georgijevski bio je sa kadetima Vardara u Modriči, na Memorijalu „Dr Milan Jelić“. I takvi povodi povezuju decu, omladinu, zrele ljude.
- Turnir je bio odličan. Učestvovali su Crvena zvezda i OFK Beograd, mostarski Velež, mi... Vardar će biti počastvovan da i naredne godine dobije pozivnicu. Dobra priča. Deca se dokazuju, trude, povezuju, rađaju se prijateljstva. To treba pozdraviti i podržati – rekao je Georijevski. zaključio je on.
PREVISOKE AMBICIJE RODITELjA
Petar Georgijevski je ostao u fudbalu. Danas je trener i idealan sagovornik na temu perspektive makedonskog fudbala.
- Ima talentovanih igrače, ali nije kao ranije. Tada se živelo za fudbal. Sadašnje generacije misle da sa 16 godina mogu igrati u najvećim svetskim klubovima. Treba biti profesionalac, ne kasniti na treninge, raditi maksimalno ono što se od vas traži. Problem su roditelji, njihove previsoke ambicije. Žele da im nakon dva ili tri meča dete igra u Realu, Milanu, Liverpulu... Treba se, ipak, dokazati. Slično je na svakom pedlju nekadašnjeg jugoslovenskog prostora.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
