Слика срама крај Бистрице

О догађајима, па и утакмицама, увек судимо у неком контексту. Пише се као још један Сутјескин пораз у Никшићу, а чита се као брука, катастрофа, бламажа. Ово је, ко зна која по реду Сутјескина бламажа и требало би овај текст искључиво почети речима, одговорност, оставке.

Али пошто тих речи нема у никшићком речнику, да не трошимо папир. Боље рећи, да ли има какавог смисла и писати о никшићком фудбалском краху, и да ли то уопште кога занима?

Пораз од Бокељ, то и није слика Сутјескиног пада, јер се пад давно догодио. И ту се више нема бог-зна што рећи. Можда је стога, боље и прекинути. Признајте, уморни сте од овакве Сутјеске. Тек сада након издања против Которана ништа није јасно, али дефинитивно је јасно да оваквом игром плаво-бели немају ни промил шансе да се докопају ни места које те оставља у лиги. Тешко је тврдити да фудбалери Сутјеске једноставно нису хтели да играју, али потребно је ипак нешто конкретно урадити са лоптом. Ко није имао при руци даљниски управљач, да пребаци канал на неки едукативни програм, или је пак, имао мало јачи стомак, па је стоички гледао меч у Никшићу, свашта је могао да види и закључи. А успут и да се свашта запита.

Толико је то било испод нивоа, да је евидентно да је Сутјеска у тешкој играчкој депресији. Без праве шансе, без притиска, без борбености, без ишта, плаво-бели ни три паса не могу повезати. Ако би се доносио суд само на основу виђеног, Сутјеска је, чак и у црногорским оквирима, друга фудбалска класа и апсолутни аутсајдер када је у питању бар нешто мало озбиљнији фудбал. Никшићани ове сезоне подсећају на „коцкара“ из романа Достојевског „страст није побеђивати, страст је – губити!“.

Они који носе Сутјескин дрес, скоро па ништа нису показали, али је један Никшићанин, ипак, био најбољи на терену. Игор Почек је са две прелепе асистенције, свој бивши клуб оставио на нули. Код првог гола разменио је дупли пас са Чавором. Провукао је лопту између четири играча Бокеља, а Чавор је био више него присебан. Код другог гола, са леве стране убацио је лопту, на коју је натрчао „резервиста“ Пепић и из прве, прецизно матирао Гиљена. Имали су Которани још две-три изгледне прилике. На супротној страни, само једна. Вукчевић је лепо прошао левом страном, али је Спасојевић успео да сачува своју мрежу.