Медији толико опседају Расима Љајића, да се поверава како ће почети да се скрива по Београду. Док сам улазио у његову канцеларију, мимоишао сам се са Милком Форцан, једном од најмоћнијих Српкиња, која је, уз Предрага Пеђу Мијатовића, окосница Љајићевог тима у привременој управи.
Нови шеф Фудбалског клуба Партизан одлично је расположен, чак и када разговара o невероватним проблемима са којима се суочава. То што је Расим Љајић окружен папирима на којима је стање „минус”, не одражава се на његов оптимизам које је „у плусу”.
Славни клуб је пред колапсом, али Расимова енергија заразно се шири. Донедавно пусте канцеларије стадиона као да су оживеле.
Говорили сте да су људи у политици часне сестре у поређењу са онима у фудбалу. То сте изговорили када сте били у фудбалским водама. Шта вам је требало да поново загазите у тај муљ?
- Ја не могу да чекам да се та вода разбистри да бих скочио у њу. Та ситуација није од јуче и годинама и деценијама уназад заиста су се у фудбалу окупили различити људи, некада и са крајње друштвене маргине. Осим тога, у политици комуницирате са разноврсним друштвеним групама и могућност да сретнете пристојне људе је далеко већа. Хтели – не хтели, у фудбалу сте лимитирани само на један сегмент друштва, често и са проблематичним биографијама и отуда оваква констатација. Вероватно је пренаглашена, али као метафора, можда делимично одсликава разлику између фудбала и политике. Међутим, ниједна друштвена област није сличнија обичном животу као фудбал, јер се ту преламају и карактери људи, менталитет одређене групе, победе и порази, успони и падови и све заједно то је један од разлога толике популарности фудбалске игре.
На шта се мислили када сте рекли да челници Партизана и Звезде треба да имају природан однос? То је било после сусрета Пеђе Мијатовића и Звездана Терзића на кафи.
- Сад бих могао да наставим где сам малопре завршио. Ми смо, нажалост, друштво крајности. Или волимо или мрзимо, или смо за некога а против некога. Склони смо да се затварамо у таборе и то се свакако пресликава на спорт, а посебно на фудбал. Некада су фудбалери Звезде и Партизана, који су се међусобно и приватно дружили долазили једним колима на утакмицу и после утакмице одлазили, без обзира на исход. Да ли данас можете да замислите сличну ситуацију? И зато тако одјекне вест када челници Партизана и Звезде седну и попију кафу. Спортски ривалитет је здрава категорија, непријатељство свакако није. Свака врста острашћености је погубна и за спорт и за друштво. Поред Звезде и Партизана, нама су потребна још два јака и конкурентна клуба, да би нашу лигу учинили занимљивијом на домаћем и конкурентнијом на међународном нивоу. Војводина на челу са Збиљићем има све предуслове да буде озбиљан ривал нашим највећим клубовима.
Да ли и ви седите на кафи са људима из Звезде? Ко вам је, рецимо, од звездаша пријатељ?
- Наравно, много људи знам из Звезде. Не само да сам седео са њима на кафи него сам се са некима од њих и дружио и дружим се дан-данас. Потпредседник моје странке је познати редитељ Југ Радивојевић, који је ватрени звездаш и члан управе тог клуба. Нико нема користи од слабог Партизана, а најмање српски фудбал.
Да ли линијом Звезда–Партизан данас иде и политичка подела у Србији, с обзиром на скандирања која се чују на утакмицама Партизана? Или је та линија ирационална?
- Ако и постоји, та линија је штетна, непотребна, контрапродуктивна, а у доброј мери и нетачна. Оно што је најмање потребно Партизану, а то важи и за друге клубове, јесте да га сврставају у било који политички табор, било позициони, било опозициони. На кратак рок је то погубно, а на дужи рок потпуно неодрживо. Можда звучи као израубована фраза, али исказивање било које политичке, идеолошке, вредносне оријентације на трибинама је потпуно неприхватљиво. Као и код навијача других клубова, и код Партизана, као великог клуба, имате присталице и различитих странака, идеолошких и политичких опредељења. Ако у Србији имате 35 посто људи који навијају за Партизан, ни теоретски није могуће да ти људи буду униформни и хомогени по различитим питањима. И да хоћете, то не можете да постигнете. Зато је и скандирање са трибина, било да је за некога, било против некога потпуно непотребно, неприхватљиво и штетно за Партизан. Ја сам сигуран да је добар део навијача тога свестан.
Поменули сте да се претходно руководство Партизана понашало као да су пијани милионери. Да ли сте утврдили укупне губитке Партизана или се још сабирате?
- Плашим се да овде нема шта да се сабира, већ морамо да прибегнемо одузимању, да бисмо уопште преживели. Клуб који у два прелазна рока доведе око 30 играча, врло често сумњивог квалитета, другачију судбину није могао ни да очекује. Просто ми је невероватно да неко толико може да изгреши. Платите обештећење за једног играча 1.200.000 евра, њему дате плату 32.000 евра месечно, а тај играч вам није ни у конкуренцији за састав екипе. И да је то један пример, било би много. А таквих примера је колико хоћете. Уз то, имате 13 скаута на плати у клубу, који би требало да препоручују играче. Грешке у процени играча су могуће, као и у животу, али су оне несхватљиве, ако их има на десетине. Ту само може бити у питању или стварно незнање, или лоша намера. И то је заправо највећи узрок овакве финансијске дубиозе и резултатске кризе. То би исто било као када бисте купили „фићу”, а платили га као „мерцедес”. Људи који су из света фудбала знају шта ово значи, јер фудбалери имају потписане уговоре, који сада морају да се поштују, ма колико они били штетни за Партизан. У противном ће нас на сваком суду и арбитражи добити, што значи да ми ово можемо да одлажемо, али не можемо да избегнемо. Пошто немамо новца да све те обавезе измиримо, принуђени смо или да молимо или да просимо. И више од те две радње сам применио за ових 10 дана него за целу каријеру у политици.
Многи би рекли да се преко Партизана враћате у политику на велика врата. Да ли ваш улазак у реконструисану управу Партизана најављује ваш улазак у реконструисану владу на пролеће?
- Право да вам кажем, једно са другим ама баш никакве везе нема. Да сам хтео да уђем у владу, ушао бих. Да сам хтео да уђем у реконструисану владу, чекао бих. За мене је ово један од већих изазова у животу. А какав је изазов најбоље илуструје то што сам сад потпуно посвећен овом послу, буквално радим по цео дан и не осећам никакав умор. Политика је сада заиста у другом плану, странка функционише на најбољи могући начин, али ја сам сад готово стопроцентно посвећен Партизану. Нисам волео да губим ни када сам као дете играо кликере. Једино обећање које могу да дам јесте да ћу дати све од себе да Партизан стане на зелену грану.
Да ли грешим ако тврдим да сте дуго на резервној клупи владајуће коалиције?
- Апсолутно је био мој избор да не уђем у владе после 2020. године. Прво, јер сам то много раније најавио и било би недоследно да не испуним обећање. Друго, досадило ми је да слушам критике на свој рачун да сам вечити министар. Па и ви сте у вашој последњој колумни написали да је тајна мога трајања то што волим власт. А ја је толико волим да трипут заредом не улазим у владу. А улазим у Партизан, који је на коленима и у којем ничег нема осим проблема. Ето, колико ја волим власт. Треће, управо сам хтео да покажем да има живота и после политике и после власти. Четврто, дао сам шансу другим, млађим људима, на различитим позицијама, јер и странка као и сваки жив организам мора да се обнавља да би опстала.
Дакле, нећете уместо катанаћа почети да играте политички офанзивно, са три шпица: Милка Форцан, Пеђа Мијатовић и ви?
- Катанаћо морамо да играмо када су у питању финансије. То значи да стежемо каиш док не дође до границе пуцања. Буквално је таква ситуација да морамо да штедимо на сваком кораку. У принципу, не волим у животу људе који су шкртице или народски речено стипсе. Али ситуација је таква да баш тако морамо да се понашамо да бисмо могли да преживимо. И зато терет морају да поднесу сви који воле Партизан, а нарочито они који су запослени у клубу и који су живели од њега. Агенције које се баве људским ресурсима и које су бесплатно урадиле анализу стања у Партизану недвосмислено су закључиле да све ове послове, ван спортског сектора може да обавља 80 људи, а ми их сада имамо преко 200. Да нам нафта извире у Хумској, ми то не бисмо могли да платимо. У привременом органу су јасно подељене надлежности и заиста функционишемо као тим. Свака одлука се доноси на нашим седницама, без обзира на то да ли се ради о спортском, маркетиншком, финансијском или правном питању. Предраг Мијатовић је и као фудбалер и спортски директор Реал Мадрида дао посебну тежину овој привременој управи, чиме смо послали поруку о јасним намерама да из ове кризе што пре изађемо. Милка Форцан ће имати улогу да исправи бројне аномалије и криве Дрине у маркетиншко-комерцијалном смислу. Рецимо, од 18 спонзорских уговора, имамо свега два у новцу, а чак 16 у форми различитих компензација. Замислите да такав бренд као што је Партизан трошите тако што га продајете за кафу, киселу воду или неке тривијалне ствари.
Вама су, иначе, све власти поверавале најтеже и најопасније послове. Од вођења Канцеларије за сарадњу са Хагом, преговора са побуњеним Албанцима на југу Србије, контролу Санџака... Да ли преузимање Партизана сматрате авантуром или сте то учинили из љубави, као велики навијач „црно-белих”?
- Да будем искрен, фудбал је за мене страст, а као и свака љубав, у њој је доста ирационалности. Међутим, нисам ни то урадио без неке рачунице, јер нисам баш луд да скачем на главу у празан базен. Једноставно, ситуација је тако лоша да је дно дотакнуто и да од овога тешко може да буде горе. Према томе, верујем да ћемо овом новом енергијом и посвећеношћу успети да од једног посрнулог фудбалског гиганта направимо модерну компанију или бар у најгорем случају поставимо темеље за један „Партизан 2.0”. То подразумева да клуб буде конкурентан у домаћем првенству, да се у будућности увек бори за титулу, да редовно игра европска такмичења и да континуирано производи и продаје играче из своје омладинске школе. Без обзира на то колика љубав према Партизану била, да не верујем у овај успех, заиста се не бих прихватао овог посла.
Ако се оствари пророчанство Вука Драшковића које гласи: „Расиме, спаси ме!”, можете ли да заиста постанете спасилац Партизана? Многи то место тренутно сматрају електричном столицом. Како се вама чини та фотеља?
- Да се не лажемо, у овом тренутку ово пре личи на дрвени троножац, него на фотељу. Да не изгледа да превише кукам и ламентирам над судбином, али реално стање је такво да углавном рукама и ногама покушавамо да запушимо рупе, а оно цури на све стране. Таман помислите да сте један проблем решили, а онда вас обавесте да је пуштена меница или се појави неко ново потраживање. За сада има више понижавања него уживања. Али сваким даном сам све више убеђен да из ове ситуације можемо да изађемо. А посебно кад видим какав је то осећај припадности обичних навијача према Партизану. Када сам први пут чуо синтагму Душка Радовића „За све се навија, Партизан се воли”, мислио сам да је претеривање. Али сада, кад видим колико се људи јавља да помогну, свесни ситуације у којој се налазимо, онда све муке и проблеми не изгледају тако страшно.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
