Ljajić: Da nam nafta izvire u Humskoj, ne bismo odmah mogli da vratimo dugove (VIDEO)

Mediji toliko opsedaju Rasima Ljajića, da se poverava kako će početi da se skriva po Beogradu. Dok sam ulazio u njegovu kancelariju, mimoišao sam se sa Milkom Forcan, jednom od najmoćnijih Srpkinja, koja je, uz Predraga Peđu Mijatovića, okosnica Ljajićevog tima u privremenoj upravi.

Novi šef Fudbalskog kluba Partizan odlično je raspoložen, čak i kada razgovara o neverovatnim problemima sa kojima se suočava. To što je Rasim Ljajić okružen papirima na kojima je stanje „minus”, ne odražava se na njegov optimizam koje je „u plusu”.

Slavni klub je pred kolapsom, ali Rasimova energija zarazno se širi. Donedavno puste kancelarije stadiona kao da su oživele.

Govorili ste da su ljudi u politici časne sestre u poređenju sa onima u fudbalu. To ste izgovorili kada ste bili u fudbalskim vodama. Šta vam je trebalo da ponovo zagazite u taj mulj?

- Ja ne mogu da čekam da se ta voda razbistri da bih skočio u nju. Ta situacija nije od juče i godinama i decenijama unazad zaista su se u fudbalu okupili različiti ljudi, nekada i sa krajnje društvene margine. Osim toga, u politici komunicirate sa raznovrsnim društvenim grupama i mogućnost da sretnete pristojne ljude je daleko veća. Hteli – ne hteli, u fudbalu ste limitirani samo na jedan segment društva, često i sa problematičnim biografijama i otuda ovakva konstatacija. Verovatno je prenaglašena, ali kao metafora, možda delimično odslikava razliku između fudbala i politike. Međutim, nijedna društvena oblast nije sličnija običnom životu kao fudbal, jer se tu prelamaju i karakteri ljudi, mentalitet određene grupe, pobede i porazi, usponi i padovi i sve zajedno to je jedan od razloga tolike popularnosti fudbalske igre.

Na šta se mislili kada ste rekli da čelnici Partizana i Zvezde treba da imaju prirodan odnos? To je bilo posle susreta Peđe Mijatovića i Zvezdana Terzića na kafi.

- Sad bih mogao da nastavim gde sam malopre završio. Mi smo, nažalost, društvo krajnosti. Ili volimo ili mrzimo, ili smo za nekoga a protiv nekoga. Skloni smo da se zatvaramo u tabore i to se svakako preslikava na sport, a posebno na fudbal. Nekada su fudbaleri Zvezde i Partizana, koji su se međusobno i privatno družili dolazili jednim kolima na utakmicu i posle utakmice odlazili, bez obzira na ishod. Da li danas možete da zamislite sličnu situaciju? I zato tako odjekne vest kada čelnici Partizana i Zvezde sednu i popiju kafu. Sportski rivalitet je zdrava kategorija, neprijateljstvo svakako nije. Svaka vrsta ostrašćenosti je pogubna i za sport i za društvo. Pored Zvezde i Partizana, nama su potrebna još dva jaka i konkurentna kluba, da bi našu ligu učinili zanimljivijom na domaćem i konkurentnijom na međunarodnom nivou. Vojvodina na čelu sa Zbiljićem ima sve preduslove da bude ozbiljan rival našim najvećim klubovima.

Da li i vi sedite na kafi sa ljudima iz Zvezde? Ko vam je, recimo, od zvezdaša prijatelj?

- Naravno, mnogo ljudi znam iz Zvezde. Ne samo da sam sedeo sa njima na kafi nego sam se sa nekima od njih i družio i družim se dan-danas. Potpredsednik moje stranke je poznati reditelj Jug Radivojević, koji je vatreni zvezdaš i član uprave tog kluba. Niko nema koristi od slabog Partizana, a najmanje srpski fudbal.

Da li linijom Zvezda–Partizan danas ide i politička podela u Srbiji, s obzirom na skandiranja koja se čuju na utakmicama Partizana? Ili je ta linija iracionalna?

- Ako i postoji, ta linija je štetna, nepotrebna, kontraproduktivna, a u dobroj meri i netačna. Ono što je najmanje potrebno Partizanu, a to važi i za druge klubove, jeste da ga svrstavaju u bilo koji politički tabor, bilo pozicioni, bilo opozicioni. Na kratak rok je to pogubno, a na duži rok potpuno neodrživo. Možda zvuči kao izraubovana fraza, ali iskazivanje bilo koje političke, ideološke, vrednosne orijentacije na tribinama je potpuno neprihvatljivo. Kao i kod navijača drugih klubova, i kod Partizana, kao velikog kluba, imate pristalice i različitih stranaka, ideoloških i političkih opredeljenja. Ako u Srbiji imate 35 posto ljudi koji navijaju za Partizan, ni teoretski nije moguće da ti ljudi budu uniformni i homogeni po različitim pitanjima. I da hoćete, to ne možete da postignete. Zato je i skandiranje sa tribina, bilo da je za nekoga, bilo protiv nekoga potpuno nepotrebno, neprihvatljivo i štetno za Partizan. Ja sam siguran da je dobar deo navijača toga svestan.

Pomenuli ste da se prethodno rukovodstvo Partizana ponašalo kao da su pijani milioneri. Da li ste utvrdili ukupne gubitke Partizana ili se još sabirate?

- Plašim se da ovde nema šta da se sabira, već moramo da pribegnemo oduzimanju, da bismo uopšte preživeli. Klub koji u dva prelazna roka dovede oko 30 igrača, vrlo često sumnjivog kvaliteta, drugačiju sudbinu nije mogao ni da očekuje. Prosto mi je neverovatno da neko toliko može da izgreši. Platite obeštećenje za jednog igrača 1.200.000 evra, njemu date platu 32.000 evra mesečno, a taj igrač vam nije ni u konkurenciji za sastav ekipe. I da je to jedan primer, bilo bi mnogo. A takvih primera je koliko hoćete. Uz to, imate 13 skauta na plati u klubu, koji bi trebalo da preporučuju igrače. Greške u proceni igrača su moguće, kao i u životu, ali su one neshvatljive, ako ih ima na desetine. Tu samo može biti u pitanju ili stvarno neznanje, ili loša namera. I to je zapravo najveći uzrok ovakve finansijske dubioze i rezultatske krize. To bi isto bilo kao kada biste kupili „fiću”, a platili ga kao „mercedes”. Ljudi koji su iz sveta fudbala znaju šta ovo znači, jer fudbaleri imaju potpisane ugovore, koji sada moraju da se poštuju, ma koliko oni bili štetni za Partizan. U protivnom će nas na svakom sudu i arbitraži dobiti, što znači da mi ovo možemo da odlažemo, ali ne možemo da izbegnemo. Pošto nemamo novca da sve te obaveze izmirimo, prinuđeni smo ili da molimo ili da prosimo. I više od te dve radnje sam primenio za ovih 10 dana nego za celu karijeru u politici.

Mnogi bi rekli da se preko Partizana vraćate u politiku na velika vrata. Da li vaš ulazak u rekonstruisanu upravu Partizana najavljuje vaš ulazak u rekonstruisanu vladu na proleće?

- Pravo da vam kažem, jedno sa drugim ama baš nikakve veze nema. Da sam hteo da uđem u vladu, ušao bih. Da sam hteo da uđem u rekonstruisanu vladu, čekao bih. Za mene je ovo jedan od većih izazova u životu. A kakav je izazov najbolje ilustruje to što sam sad potpuno posvećen ovom poslu, bukvalno radim po ceo dan i ne osećam nikakav umor. Politika je sada zaista u drugom planu, stranka funkcioniše na najbolji mogući način, ali ja sam sad gotovo stoprocentno posvećen Partizanu. Nisam voleo da gubim ni kada sam kao dete igrao klikere. Jedino obećanje koje mogu da dam jeste da ću dati sve od sebe da Partizan stane na zelenu granu.

Da li grešim ako tvrdim da ste dugo na rezervnoj klupi vladajuće koalicije?

- Apsolutno je bio moj izbor da ne uđem u vlade posle 2020. godine. Prvo, jer sam to mnogo ranije najavio i bilo bi nedosledno da ne ispunim obećanje. Drugo, dosadilo mi je da slušam kritike na svoj račun da sam večiti ministar. Pa i vi ste u vašoj poslednjoj kolumni napisali da je tajna moga trajanja to što volim vlast. A ja je toliko volim da triput zaredom ne ulazim u vladu. A ulazim u Partizan, koji je na kolenima i u kojem ničeg nema osim problema. Eto, koliko ja volim vlast. Treće, upravo sam hteo da pokažem da ima života i posle politike i posle vlasti. Četvrto, dao sam šansu drugim, mlađim ljudima, na različitim pozicijama, jer i stranka kao i svaki živ organizam mora da se obnavlja da bi opstala.

Dakle, nećete umesto katanaća početi da igrate politički ofanzivno, sa tri špica: Milka Forcan, Peđa Mijatović i vi?

- Katanaćo moramo da igramo kada su u pitanju finansije. To znači da stežemo kaiš dok ne dođe do granice pucanja. Bukvalno je takva situacija da moramo da štedimo na svakom koraku. U principu, ne volim u životu ljude koji su škrtice ili narodski rečeno stipse. Ali situacija je takva da baš tako moramo da se ponašamo da bismo mogli da preživimo. I zato teret moraju da podnesu svi koji vole Partizan, a naročito oni koji su zaposleni u klubu i koji su živeli od njega. Agencije koje se bave ljudskim resursima i koje su besplatno uradile analizu stanja u Partizanu nedvosmisleno su zaključile da sve ove poslove, van sportskog sektora može da obavlja 80 ljudi, a mi ih sada imamo preko 200. Da nam nafta izvire u Humskoj, mi to ne bismo mogli da platimo. U privremenom organu su jasno podeljene nadležnosti i zaista funkcionišemo kao tim. Svaka odluka se donosi na našim sednicama, bez obzira na to da li se radi o sportskom, marketinškom, finansijskom ili pravnom pitanju. Predrag Mijatović je i kao fudbaler i sportski direktor Real Madrida dao posebnu težinu ovoj privremenoj upravi, čime smo poslali poruku o jasnim namerama da iz ove krize što pre izađemo. Milka Forcan će imati ulogu da ispravi brojne anomalije i krive Drine u marketinško-komercijalnom smislu. Recimo, od 18 sponzorskih ugovora, imamo svega dva u novcu, a čak 16 u formi različitih kompenzacija. Zamislite da takav brend kao što je Partizan trošite tako što ga prodajete za kafu, kiselu vodu ili neke trivijalne stvari.

Vama su, inače, sve vlasti poveravale najteže i najopasnije poslove. Od vođenja Kancelarije za saradnju sa Hagom, pregovora sa pobunjenim Albancima na jugu Srbije, kontrolu Sandžaka... Da li preuzimanje Partizana smatrate avanturom ili ste to učinili iz ljubavi, kao veliki navijač „crno-belih”?

- Da budem iskren, fudbal je za mene strast, a kao i svaka ljubav, u njoj je dosta iracionalnosti. Međutim, nisam ni to uradio bez neke računice, jer nisam baš lud da skačem na glavu u prazan bazen. Jednostavno, situacija je tako loša da je dno dotaknuto i da od ovoga teško može da bude gore. Prema tome, verujem da ćemo ovom novom energijom i posvećenošću uspeti da od jednog posrnulog fudbalskog giganta napravimo modernu kompaniju ili bar u najgorem slučaju postavimo temelje za jedan „Partizan 2.0”. To podrazumeva da klub bude konkurentan u domaćem prvenstvu, da se u budućnosti uvek bori za titulu, da redovno igra evropska takmičenja i da kontinuirano proizvodi i prodaje igrače iz svoje omladinske škole. Bez obzira na to kolika ljubav prema Partizanu bila, da ne verujem u ovaj uspeh, zaista se ne bih prihvatao ovog posla.

Ako se ostvari proročanstvo Vuka Draškovića koje glasi: „Rasime, spasi me!”, možete li da zaista postanete spasilac Partizana? Mnogi to mesto trenutno smatraju električnom stolicom. Kako se vama čini ta fotelja?

- Da se ne lažemo, u ovom trenutku ovo pre liči na drveni tronožac, nego na fotelju. Da ne izgleda da previše kukam i lamentiram nad sudbinom, ali realno stanje je takvo da uglavnom rukama i nogama pokušavamo da zapušimo rupe, a ono curi na sve strane. Taman pomislite da ste jedan problem rešili, a onda vas obaveste da je puštena menica ili se pojavi neko novo potraživanje. Za sada ima više ponižavanja nego uživanja. Ali svakim danom sam sve više ubeđen da iz ove situacije možemo da izađemo. A posebno kad vidim kakav je to osećaj pripadnosti običnih navijača prema Partizanu. Kada sam prvi put čuo sintagmu Duška Radovića „Za sve se navija, Partizan se voli”, mislio sam da je preterivanje. Ali sada, kad vidim koliko se ljudi javlja da pomognu, svesni situacije u kojoj se nalazimo, onda sve muke i problemi ne izgledaju tako strašno.