РЕЧ НЕКАДАШЊЕГ АСА - Јовичић: Нек' се понови 1996.

Црвену звезду сутра у четвртом колу Лиге шампиона очекује најтежи испит до сада. На Маракану стиже велика Барселона, лидер шпанског првенства и судећи по играма на почетку сезоне кандидат и за титулу првака Европе.

Пре 28 година, црвено-бели су тада предвођени Владимиром Петровићем Пижоном били више него достојан ривал Каталонцима који су у својим редовима имали  Роналда, Ђованија, Луиса Енрикеа, Гвардиоле и многих других асова. Ипак, Звезда је водила у оба сусрета другог гола Купа победника купова. На „Камп ноу” је гол постигао Братислав Живковић (1:3), док је у реваншу на Маракани прецизан био Зоран Јовичић (1:1).

Управо се некадашњи нападач српског шампиона, у разговору за наш лист присетио невероватног двомеча са Блауграном и велике шансе да Звезда после Барија направи још један огроман успех.

Да ли сте веровали у позитиван резултат у Шпанији, како је било играти пред пуним „Ноу кампом”?

- Прелепо искуство. Одиграти две утакмице против једне од најбољих екипа у историји Барселоне је стварно феноменално. За меч у Шпанији било је продато 105.000 улазница, о терену и атмосфери је сувишно причати. Изашли смо на терен са жељом да се надигравамо, повели голом Братислава Живковића. Међутим, Ђовани нам је дошао главе, како у Каталонији, тако и у Београду. Дао нам је два гола и одлучио први дуел. Изгубили смо 3:1, али нисмо отишли погнуте главе, што је било најважније за изазове у Европи. Веровали смо да код куће можемо да изненадимо и прођемо даље – присећа се Јовичић.

Као су изгледали дани пред реванш у Београду?

- Владала је необична атмосфера, чинило се да су навијачи више него икад били спремни за спектакл и да су веровали заједно са нама. Били су на тренинзима, подржавали нас док смо били у хотелу, карантину... Претпостављам да је пресудила поновна жеља за фудбалом после санкција и времена које би сви да заборавимо.

Мало је недостајало да Барселона падне на Маракани?

- Не знам да ли су нас Каталонци потценили или нису могли да нам одговоре, и даље ми није познато. Чуо сам разна размишљања поводом реванша на Маракани, многи тврде да је то било једно од најбољих полувремена Звезде од Барија па све до сад. Повели смо мојим голом, али свему је претходила сјајна тимска акција. На крају је Његуш центрирао, погодио сам ударцем главом и у том тренутку завладала је невероватна еуфорија. Остаје жал што нисмо успели на време да консолидујемо редове. Пала нам је  концентрација и Ђовани је само минут после мог гола

био кобан по нас.

Шта би било да сте дуже од 60 секунди задржали предност?

- Не морам да се либим да кажем да смо били бољи. Имали смо више корнера, већи посед лопте и огроман број прилика да угрозимо гол Барселоне. Одгледао сам скоро утакмицу и стварно сам се изненадио како смо притисли тако велики тим. Реткост је видети да нека, такорећи слабија екипа, у потпуности доминира против састава који је међу најбољима у Европи.

Да ли можете да повучете паралелу између еуфорије 1996. и 2024? Нисте тад имали завидне резултате у првенству, али су навијачи били уз вас на свакој утакмици.

- Друго је тада време било. Чини ми се да се за фудбал много више живело. Пуна Маракана ће бити и у среду, то рачунајте сигурно. Не волим да правим паралеле између генерација, али има разних утицаја. Сва срећа, Звезда сваке године игра Европу, па су се можда људи заситили. Да има неких повољнијих резултата, да можемо да парирамо тим великим екипама, можда би било више публике и на домаћим утакмицама. Прави звездаши увек долазе на стадионе и бодре свој вољени тим против било кога да игра. Наравно, није лако борити се у елитном такмичењу, огроман број тимова није успео да се квалификује. Звезда са оваквим буџетом, једним од најмањих у Лиги шампиона, успева да се пласира и буде конкурентна.

Да ли црвено-бели имају појединца који може да се истакне против Барселоне или ће најважнији бити тимски дух?

- Током каријере, али и после ње, увек сам заслуге давао целој екипи. Причао сам тако и после мог гола Барселони. Да није било саиграча који су ме практично спојили са голом, тешко да бих могао да затресем мрежу. Фудбал је тимска игра, више играм на карту да ће цео тим бити као један, те да ће слога донети позитиван резултат.

Јесте ли гледали садашњи тим Каталонаца?

- Пратио сам с пажњом дуеле Барселоне са Реалом и Бајерном, сјајан је тим. Играчи попут Јамала, Левандовског, Рафиње, као и остали су сам крем европског и светског фудбала. У појединим моментима Каталонци делују као казнена експедиција. Излазе високо, кад искористе грешку ривала фуриозно се стварају код противничког гола, имају сјајну транзицију. Није срамота изгубити, али кад одиграте поштено и дате све на терену, испоштујете реч тренера, нема шта да вам се приговори.

Како коментаришете претходна три меча Звезде у Лиги шампиона?

- Остаје жал за грешкама против Интера. Парирали смо италијанском прваку сат времена. Да ли је до искуства или мањка физичке спреме, тешко је причати. Ако дате све од себе, публика ће поштовати ваш труд и наградиће вас аплаузом. Кад бих морао да прогнозирам, нека буде макар као што је било 1996. године – 1:1.

Каква су ваша очекивања пред утакмице у којима се  Звезди дају веће шансе да освоји бодове?

- Причао сам са доста пријатеља, наслушао се свега и свачега. Против Бенфике да тријумфујемо, са Монаком можемо до бода и тако даље... Они нису свесни колико је тешко кад играте Лигу шампиона и надмећете се са највећим европским тимовима. Оно што мене више радује, да ће за те кључне дуеле тренер Владан Милојевић имати више времена да проведе са екипом. Кад су играчи дуже на окупу из дана у дан је све лакше. Много је коцкица мора да се склопи за позитиван резултат – истакао је Јовичић.