Дарко Анић био је један од највећих мајстора у Звездином тиму 1996. који се у другом колу Купа победника купова храбро супротставио Барселони (1:3, 1:1). Радо се некадашњи офанзивни везиста Борца из Чачка, Црвене звезде, Брижа, Насионала подсетио двомеча са Каталонцима.
Учествовали сте код акције која је резултирала голом Јовичића?
- Сећам се те ситуације, често је препричавам. Нашао сам се испред Гвардиоле, после је пришао и Серхио. Кад сам видео да Његуш пролази са стране једина прилика да добије лопту је да му проследим кроз ноге Серхија. Успео сам, после сјајног центаршута Јовичић је погодио за вођство. Увек је било лако играти са таквим нападачем, одлично се сналазио и увек користио наше лопте.
Како је изгледао двомеч из вашег угла, да ли је Звезда могла да помрси рачуне Барселони?
- У првој утакмици нисмо ушли бојажљиво, знали смо шта нас чека и припремили се. Повели смо 1:0, онда је дошло до сумњивог пенала, на крају нисмо успели да издржимо притисак Шпанаца. У реваншу смо били бољи ривал, посебно у другом полувремену. Не волим да причам шта би било кад би било, али све је било могуће да нисмо тако брзо примили изједначујући гол.
Уочи реванша у КПК те 1996. Београд није упамтио толику еуфорију као пред реванш са Каталонцима?
- Било је другачије време. Много се променило, тад није било странаца. Више је било играча који осећају емоцију и тежину дреса Црвене звезде. Имали смо лошије резултата у првенству, али у Европи смо се добро показали. Сад нам фали квалитетније домаће такмичење, више клубова који би могли да се надигравају са Звездом. Партизан покушава да изађе из кризе, надам се да ће успети у томе, као и други клубови, те да за коју годину имамо јаче такмичење.
Можете ли да направите паралелу између каталонског тима тад и сад?
- Барселона је тад дошла са дрим-тимом, направљеним са Бразилцем Роналдом, једним од најбољих играча на свету тих година. Сад је ситуација скоро идентична. Барса има сјајне појединце Левандовског и Јамала. Кроз неку годину очекујем да ће владати Европом, што и доликује клубу са таквим реномеом.
Колико ће подршка Звезди са трибина утицати на дешавања на терену?
- Увек верујем да Маракана има неку посебну моћ. Наш 12. играч нас никада није изневерио. Очекујем спектакл као што је био пре 28 година. Атмосфера ће бити на врхунцу, а управо би то могли да искористе играчи Владана Милојевића у намери да поремете Барселону. Надам се да ће амбијент утицати на играче ривала, да ће се одушевити навијањем и заборавити на фудбал бар у првих пола сата утакмице.
Да ли је наш првак могао више у досадашњем току Лиге шампиона?
- Нисам задовољан резултатима. Против Бенфике смо били бољи, али смо примили два несрећна гола и изгубили. Не смеју да нам се понављају ситуације као у Монаку. Клуб који је надалеко познат у свету, не може да изгуби резултатом 5:1. Волео бих да се не задовољавамо само пласманом у Лигу шампиона, већ да поново будемо конкурентни и парирамо свима. Јесте велики успех сам пласман, као и све што црвено-бели раде годинама уназад, али се надам да ћемо у будућности направити искорак који Звезда у потпуности заслужује.
Колико црвено-бели могу у наставку такмичења?
- На Маракану стижу Штутгарт и ПСВ, а управо би ту Звезда могла да тражи шансу, као и на гостовању Јанг бојсу. Надам се неким бодовима, па да покушамо да се убацимо на воз који води у нокаут фазу. Све је то далеко, верујем да су мисли сад на Барселони и уверен сам да ће сви играчи пружити свој максимум.
Ко би вечерас могао да буде херој црвено-белих?
- Не бих издвајао никога, све би могло да се базира на тимској игри. Ипак, видим да се прича доста о Андрији Максимовићу. Дуго нисмо имали момка који је толико талентован. Међутим, раније си морао да се доказујеш преко домаћих тимова, да у њима будеш најбољи играч, па тек онда да осетиш сласт играња за први тим, посебно у међународним такмичењима. Изненадио ме је његов приступ, нисам видео да се неко ко има 17 година тако понаша на терену. На вечитом дербију је био сјајан. Треба, ипак, пустити да прође време и да тек после неколико европских утакмица можемо дати крајњи суд о коликом таленту је реч. Квалитет има, нека настави да ради и надам се да га повреде неће омести у прављењу врхунске каријере – закључио је Дарко Анић.
ЗАЈЕДНО СА НАВИЈАЧИМА У ЦРКВУ
Памтите ли неку анегдоту из двомеча са Барселоном?
- Цела сезона је била специфична, али кад је дошао дан пред утакмицу било је заиста невероватно. Ишли смо заједно са публиком до цркве, чини ми се да је шетња од Маракане до Славије трајала два сата. Био је то ред навијача, који је веровао у нас да можемо да победимо Барселону – рекао је Анић.
НИСМО ЧУЛИ СУДИЈСКИ ЗВИЖДУК ОД НАВИЈАЊА
Шта вас је највише фасцинирало у београдском реваншу против Каталонаца октобра 1996?
- Колико је била невероватна атмосфера говори у прилог да се не сећам почетка утакмице. Готово да ми је првих 15 минута избрисано из главе. Нисмо могли да чујемо судијски звиждук, нисмо знали шта се дешава на терену – кроз смех је говорио Анић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.