Тешко до бодова, још теже до пара: Да ли ће Дубочица доживети судбину кошаркашаког прволигаша?

Колико је потребно да клуб, који је дефинитивно без решења тешке финансијске кризе и великих дуговања, a да је и резултатима при дну табеле. Да се не спомиње организација клуба и недостатак стручних кадрова у свим структурама и сегментима рада и управљања, далеко од потебних за овај танг такмичења.

То што су људи у клубу постали преосетљиви на критике и оспоравање у стручној јавности није их посебно узнемирило, али критика, директна и непијатна питања која су се чула са говорнице Скупштине града, очигледно јесте. Због тога и појава званичног саопштења, у којем је једна од порука како је „Терен стадиона „Дубочица” бојиште искључиво за спортске утакмице, а ни за какве друге, нарочито не за политичке”. Са завршном реченицом текста „Дубочица има само нас”.

Колико је то „нас” недовољно или боље рећи мало, лако је препознати у људима који се представљају као колективни орган управљања, колико у саставу стручног штаба, у играчима и екипи којој  стручњаци предвиђају борбу за опстанак. Нико из групе „нас”, не нуди на увид финансијски изештај о начину потрошње 35 милиона динара колико је за текућу годину добијено из буџета. Иако су по закону обавезни, нико не објашњава ни утрошак средства која стижу по основи продаје играча, надокнаде спонзора лиге или ТВ права. Ко књижи и где иду уплате донација људи добре воље.

Етикетирање у стилу, да су сви критичари непријатељи клуба и њихових челника, посебно оних који су за увођење јавности у пословању и оцену начина на који су грађани представљени у локалној самоуправи, јесте давно превазђена матрица, која сигурно неће поправити амбијент нити донети бољитак у раду некада најпопуарнијег клуба и спорта у Лесковцу. Игра на карту локалпатриотизма, посебно вређа рођене и школоване Лесковчне, а одавно је одбачена у срединама које су спремне да истини погледају у очи, да се здравим снагама и способним кадровима суоче са недаћама, успешно их преброде и обезбеде бољу будућност. Најпре стабилно фннсирање.

Ако нису у стању да препознају модел на чија се правила треба ослонити, корисно би било да препознају актуелни модел који треба следити, а искључује свако прикривање узрока катастрофалног стања. Расим Љајић и Предраг Мијатовић, као предводници Партизана, треба да послуже као пример свим клубовима у невољи. Ћутање, без прозивке и захтеви да се положе рачуни и јавно затражи оговорност за лош рад и свекупне неупехе, учиниле су од прошлог лета, бившег прволигаша КК Здравље Лесковац, само чланом Друге лиге. Треба ли спортском Лесковцу да фијаско доживи још један прволигаш;