Мирноћа у неизвесним завршницама умногоме одваја жито од кукоља, то јест претенденте на трон од мање успешних екипа. Победе на једну лопту у коначници праве разлику, поготово против дебитаната и састава из доњег дома. Бројне испуштене прилике вас могу лишити могућности за успех и најважније – вере у себе.
Управо је вирус, звани Виртус, заразио екипу Партизана и тренутно je вуче ка дну. Симптоми инфекције су одсуство самопоуздања, нетипичне грешке, мањак концентрације... Углавном напада ментални део, а он потом убацује црв сумње и у физички.
Да појаснимо, пораз црно-белих од Париза (71:74) у осмом колу Евролиге потпуно је разочарао навијаче – очекивано. Направљен је комплетно нов тим, уложена позамашна финансијска средства и на клупи седи најбољи стручњак Старог континента икада. Надања не смеју никако бити мања од највиших.
Странпутица се добро може објаснити примером Исака Бонге. Немац је на почетку сезоне шутирао 58 одсто за три, на солидном узорку (11/19), док се од меча са Виртусом невероватно мучи ван линије 6,75 (2/10). Стоји утисак као да је неко стиснуо прекидач беку, поготово јер су у последња два сусрета виђени и промашаји целокупне конструкције коша. Са 30 минута по утакмици, минутажа је пала на 16 против Фенербахчеа, а у Граду светлости је готово био неприметан (8).
Идентична ситуација је и са Стерлингом Брауном – Болоњези су заразили и Американца. До четвртог кола Евролиге је бележио импресивних 14.5 поена по мечу, да би се после шока у Београдској арени потпуно угасио и стао на тричавих 5.5 кошева.
Чини се да се у црно-белу летаргију уклопио и Брендон Дејвис, додуше од старта такмичарске године. Последњих седам утакмица ниједном није био двоцифрен, што се донекле и може разумети, али нетипичне изгубљене лопте никако не могу. Центар је доведен са епитетом најискуснијег појединца и прекаљеног евролигашког аса, али тренутно Жељко Обрадовић је приморан да на „петици” игра само са Тајриком Џонсом – веома слична ситуација са прошлогодишњом (Бруно Кабокло, Френк Камински).
Просечног љубитеља игре под обручима нико не може убедити да играчи некадашњег шампиона Европе у последњим тренуцима не умеју да изведу лопту, што се понавља у последње време. Почетничке грешке су директан продукт мањка самопоуздања.
Што се тиче Франка Ниликине, уклети дуел са екипом Луке Бјанкија потпуно је приземљио Француза. Поменуту битку је завршио са нула поена и промашеним покушајем за победу, следеће коло је пропустио, а против Парижана је шутирао сиромашних 2/10 са поновном неуспешном улогом хероја. Додуше, плејмејкер ништа није крив, лопта је силом прилика дошла до њега.
Ни тимска статистика не иде у прилог екипи из Хумске. По броју поседа на 40 минута Партизан је претпоследњи у елитном такмичењу (68.7), што је директна последица мучења у грађењу дефанзивног скока, споре игре и протока лопте. У прва четири дуела, изабраници Жељка Обрадовића су шутирали 51 одсто из игре, а бројка се потом драстично смањила на 44. За само месец дана.
Стога, фраза „то је био само један меч” никако нема упориште. Тај „један сусрет” је црно-белима, за сада, променио све. Пораз од у том моменту фењераша им је утицао на веру у себе, као што може и први следећи тријумф. Прилике су већ 13. и 15 новембра, у Арену долазе Барселона и Милано, а победа је апсолутни императив.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
