Нађ: На реду европска медаља

У новом олимпијском циклусу, за Лос Анђелес 2028, један од адута биће репрезентативац Спартака Себастиан Нађ (до 67 кг). Сјајни борац у рвању грчко – римским стилом, једини у нашем најтрофејнијем појединачном олимпијском спорту има две медаље с eвропских првенстава за млађе сениоре (до 23 године). Био је трећи у Мађарској 2017. и други две године касније у новосадском СПЕНС-у.

На сениорском СП у Београду 2022. године, у категорији до 63 кг, освојио је златну медаљу и одушевио љубитеље древног спорта.

Дуго не знате за пораз на националним такмичењима?

- Последње три године нисам изгубио на домаћој сцени – каже Нађ. – У том периоду победио сам на свим националним такмичењима, ове године освојио сам Куп појединачно и екипно, појединачно сам био први и на првенству државе, као и на престижном „Геџином“ меморијалу.

За десетак дана ће екипни шампионат, Пролетер брани титулу, ваш Спартак је најавио да ће напасти?

- У игри је шест клубова и прва четири ће се, кроз плеј оф, борити за шампионски пехар. Слажем се са прогнозама да ћемо се са Зрењанинцима, нашим великим спортским пријатељима, борити за трон. Пролетер има веома јаку екипу, међутим и наш погон је пун квалитета. Даћемо све од себе да освојимо првенство. У пуном смо тренингу. Доскорашњи кормилар, Стојан Штефанек, вратио се у омладински погон. Сениорски састав воде Пеђа Иванков и Дејан Франковић. Без обзира ко је у стручном штабу, циљеви су увек највиши.

Највећи трофеј вам је освајање светске титуле 2022. године, кад сте у свих пет мечева победили сјајним борбама?

- Био сам у категорији ниже и дуго ми је одзвањала подршка са трибина Београдске арене. То је био незабораван успех и спектакл, освојили смо четири златне медаље и бронзу и остаће записано у историји планетарног рвања. Од пет борби, последње три биле су против најјачих, Јермена Храчиа Погосиана, којег сам савладао 4:0, у полуфиналу Талеха Мамадова из Азербејџана са 5:0 и у финалу Грузина Лери Абуладзеа са 3:1. То се из сећања не може никад избрисати.

Да ли је финални меч био и најтежи у досадашњној каријери?

- Био је најзначајнији, али најтежи сигурно није. На турниру у Египту, имао сам дуел против домаћег борца и трајао је пуних 16 минута, а борбе су, као што знате, две рунде по три минута. Исповређивали смо један другога, страдала ми је аркада, па глава, такође и њему и доктори су нас „лепили“, а судија није прекидао борбу. Победио сам 3:1 и обојица смо тешко сишли са струњаче, ишли смо до краја.

Два последња Европска шампионата, у Загребу прошле године и Букурешту ове, нисте дошли до борбе за медаљу и изгубили сте уз нерешене резултате.

- Против Норвежанина Хаварда Јоргенсена водио сам безмало до краја 4:3, знам да сте сви који сте били тамо, видели победу. Стајао сам близу руба струњаче и изгурао ме и освајањем последњег бода, победио. Поражен сам у Румунији у репесажном мечу с Бугарином Муслимом Амаевим. Било је 1:1, он је изједначио и прошао даље. Тешко је објаснити, у Загребу је пораз на 4:4, као да је и 0:8, свеједно је кад не настављаш такмичење. Жал је немерљиво већа код 1:1, јер није било грешке. Увек се извлаче поуке и ради на отклањању грешака и, наравно, иде се напред. На великим такмичењима нема лаких рпотивника.

По најавама сада сте први адут у категорији до  67 кг?

- Ради се о најтрофејнијој категорији. Давор Штефанек је, уз низ других одличја, био олимпијски и светски шампион. Мате Немеш, је после њега, освојио светску и европску титулу и био учесник двају последњих олимпијских игара. Не волим да дугорочно планирам, навикао сам да идем корак по корак. Крајњи циљ су Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. године и томе је све подређено.

Први корак до тада је Европско првенство у Словачкој, априла наредне године.

- Нормално је да ћемо током четоворгодишњег олимпијског циклуса бити учесници највећих такмичења, европских и светских првенстава и да ћемо, као увек, покушати да освојимо медаљу. Прва шанса биће у Словачкој. Мислим да је дошло на ред да опет станем на победничко постоље, недостаје ми. На јесен наредне године Загреб је домаћин Планетарног првенства и то је друга прилика за све нас из изабраног тима. Само да сви будемо здрави и да нас повреде мимоиђу. Припреме ћемо почети у првом делу јануара.

Више сте на припремама, него код куће?

- У репрезентативном рвању нема пауза, кратки одмори су између припрема, а и онда индивидуално тренирамо. Готово да сам свакодневно у погону, ако нисам са екипом у дворани, трчим попут атлетичара. Таленат и потенцијал су једно, али без мукотрпног, како ми волимо рећи, крвавог рада, нема успеха ни медаља – истакао је Себастиан Нађ, репрезентативац Србије и узданица за наредне године.