Nađ: Na redu evropska medalja

U novom olimpijskom ciklusu, za Los Anđeles 2028, jedan od aduta biće reprezentativac Spartaka Sebastian Nađ (do 67 kg). Sjajni borac u rvanju grčko – rimskim stilom, jedini u našem najtrofejnijem pojedinačnom olimpijskom sportu ima dve medalje s evropskih prvenstava za mlađe seniore (do 23 godine). Bio je treći u Mađarskoj 2017. i drugi dve godine kasnije u novosadskom SPENS-u.

Na seniorskom SP u Beogradu 2022. godine, u kategoriji do 63 kg, osvojio je zlatnu medalju i oduševio ljubitelje drevnog sporta.

Dugo ne znate za poraz na nacionalnim takmičenjima?

- Poslednje tri godine nisam izgubio na domaćoj sceni – kaže Nađ. – U tom periodu pobedio sam na svim nacionalnim takmičenjima, ove godine osvojio sam Kup pojedinačno i ekipno, pojedinačno sam bio prvi i na prvenstvu države, kao i na prestižnom „Gedžinom“ memorijalu.

Za desetak dana će ekipni šampionat, Proleter brani titulu, vaš Spartak je najavio da će napasti?

- U igri je šest klubova i prva četiri će se, kroz plej of, boriti za šampionski pehar. Slažem se sa prognozama da ćemo se sa Zrenjanincima, našim velikim sportskim prijateljima, boriti za tron. Proleter ima veoma jaku ekipu, međutim i naš pogon je pun kvaliteta. Daćemo sve od sebe da osvojimo prvenstvo. U punom smo treningu. Doskorašnji kormilar, Stojan Štefanek, vratio se u omladinski pogon. Seniorski sastav vode Peđa Ivankov i Dejan Franković. Bez obzira ko je u stručnom štabu, ciljevi su uvek najviši.

Najveći trofej vam je osvajanje svetske titule 2022. godine, kad ste u svih pet mečeva pobedili sjajnim borbama?

- Bio sam u kategoriji niže i dugo mi je odzvanjala podrška sa tribina Beogradske arene. To je bio nezaboravan uspeh i spektakl, osvojili smo četiri zlatne medalje i bronzu i ostaće zapisano u istoriji planetarnog rvanja. Od pet borbi, poslednje tri bile su protiv najjačih, Jermena Hračia Pogosiana, kojeg sam savladao 4:0, u polufinalu Taleha Mamadova iz Azerbejdžana sa 5:0 i u finalu Gruzina Leri Abuladzea sa 3:1. To se iz sećanja ne može nikad izbrisati.

Da li je finalni meč bio i najteži u dosadašnjnoj karijeri?

- Bio je najznačajniji, ali najteži sigurno nije. Na turniru u Egiptu, imao sam duel protiv domaćeg borca i trajao je punih 16 minuta, a borbe su, kao što znate, dve runde po tri minuta. Ispovređivali smo jedan drugoga, stradala mi je arkada, pa glava, takođe i njemu i doktori su nas „lepili“, a sudija nije prekidao borbu. Pobedio sam 3:1 i obojica smo teško sišli sa strunjače, išli smo do kraja.

Dva poslednja Evropska šampionata, u Zagrebu prošle godine i Bukureštu ove, niste došli do borbe za medalju i izgubili ste uz nerešene rezultate.

- Protiv Norvežanina Havarda Jorgensena vodio sam bezmalo do kraja 4:3, znam da ste svi koji ste bili tamo, videli pobedu. Stajao sam blizu ruba strunjače i izgurao me i osvajanjem poslednjeg boda, pobedio. Poražen sam u Rumuniji u repesažnom meču s Bugarinom Muslimom Amaevim. Bilo je 1:1, on je izjednačio i prošao dalje. Teško je objasniti, u Zagrebu je poraz na 4:4, kao da je i 0:8, svejedno je kad ne nastavljaš takmičenje. Žal je nemerljivo veća kod 1:1, jer nije bilo greške. Uvek se izvlače pouke i radi na otklanjanju grešaka i, naravno, ide se napred. Na velikim takmičenjima nema lakih rpotivnika.

Po najavama sada ste prvi adut u kategoriji do  67 kg?

- Radi se o najtrofejnijoj kategoriji. Davor Štefanek je, uz niz drugih odličja, bio olimpijski i svetski šampion. Mate Nemeš, je posle njega, osvojio svetsku i evropsku titulu i bio učesnik dvaju poslednjih olimpijskih igara. Ne volim da dugoročno planiram, navikao sam da idem korak po korak. Krajnji cilj su Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. godine i tome je sve podređeno.

Prvi korak do tada je Evropsko prvenstvo u Slovačkoj, aprila naredne godine.

- Normalno je da ćemo tokom četovorgodišnjeg olimpijskog ciklusa biti učesnici najvećih takmičenja, evropskih i svetskih prvenstava i da ćemo, kao uvek, pokušati da osvojimo medalju. Prva šansa biće u Slovačkoj. Mislim da je došlo na red da opet stanem na pobedničko postolje, nedostaje mi. Na jesen naredne godine Zagreb je domaćin Planetarnog prvenstva i to je druga prilika za sve nas iz izabranog tima. Samo da svi budemo zdravi i da nas povrede mimoiđu. Pripreme ćemo početi u prvom delu januara.

Više ste na pripremama, nego kod kuće?

- U reprezentativnom rvanju nema pauza, kratki odmori su između priprema, a i onda individualno treniramo. Gotovo da sam svakodnevno u pogonu, ako nisam sa ekipom u dvorani, trčim poput atletičara. Talenat i potencijal su jedno, ali bez mukotrpnog, kako mi volimo reći, krvavog rada, nema uspeha ni medalja – istakao je Sebastian Nađ, reprezentativac Srbije i uzdanica za naredne godine.