Зеремски: ОФК Београд је на лепој позицији

Мирослав Симић Џони – (а)типични представник кафеџијске лозе и власник боемима омиљене „Аутокоманде”, експресно се, као „унпрофорац” између Радослава Раше Павловића (звездаш) и Милоја Милета Ракића (партизановац) уселио у срца гледалишта, захваљујући глумачком мајсторству и несвакидашњем шарму Бранислава Зеремског, у серији – навијача ОФК Београда!

- Слажем се са аутором текста у реченици коју изговарам: То, некако, као да више није спорт, као да смо дошли у Африку... – осветљава актуелни друштвено-социолошки тренутак рођени Београђанин, апострофирајући уплив „стадионског мегафона” у све животне поре.

И, појашњава:

- Извињавам се Африци, стално мислимо да су испод цивилизацијског нивоа, а нису... Реакције навијача? Отишло је то предалеко. Сад, они толико УТИЧУ на неке одлуке!? Раније, дође публика, одгледа, навија, ужива, коментарише и оде кући. А, ово, не разумем... Не пратим фудбал, мало кроз репрезентацију, наравно, навијам за своју земљу. Наш фудбал, по мени, није добар... Како тако добри појединци у иностранству, фантастични... а, кад се нађу на домаћем терену...

Шта је теже – бити власник кафане и сведочити различитим ћудима сијасет људи, или заљубљеник у ОФК Београд у Србији поларизованој између навијача Црвене звезде и Партизана?

- Лакше је бити навијач, сигурно. Професорка у гимназији нам је својевремено рекла – да је најјачи осећај припадност групацији, отуд - зато су и те идентификације са играчима на терену веома јаке. Чак је и Дезмонд Морис, енглески зоолог, написао књигу баш о фудбалу, зашто? Спорт, посебно фудбал, замена је за ратове. На племенити начин се, практично, замењује наш нагон за побеђивањем противника. У рату је трагично, у фудбалу је то – гол. Кад се дистанцирате и гледате игру потпуно неутрално, видите лепе потезе, али моменат кад лопта упада у гол – то је, вероватно, као кад је стрела погађала противничког ратника.

Јесу ли вам се јављали навијачи ОФК Београда и да ли сте, уопште, знали да их има у приличном броју?

- Скоро сам сазнао да је ОФК Београд на лепој позицији, некад је био, чини ми се, чак у Трећој лиги. Живео сам својевремено на Карабурми и одлазио на утакмице, али не ОФК Београда, него - Београда. Био је у Зони, игралиште поред моје школе – „Јован Поповић”. Тад сам, ето, навијао за Звезду, гледао све мечеве у Београду кад је играла Куп УЕФА. Време Шестића, Савића... пораза од Борусије у финалу.

Зеремском, одједном, затрепери глас:

- Знате ли шта ми је занимљиво? Кад гледате утакмицу на телевизији имате поновљени снимак, крупне планове... А, на стадиону, падне гол и тај први шок – нема га више. И, све је општи плам... Имате навијање, та енергија што носи... Фантастично!

Много познатих спортиста појавило се у серији – у запаженим ролама. Ето, чак и Перица Раденковић, легенда Офкове претече – БСК-а?

- Супруга прати фудбал, куповала је Темпо од првог броја. Интересантно, Раденковић и ја смо братуначки зетови, видео сам на Јутјубу како је певао, то је у Немачкој постало баш популарно. Серија чува успомену на лепе историјске ствари, свака част Драгиши Ковачевићу.

Мала станка и...

- Кажу млађи да се сад више прати кошарка, али мислим да старији људи гледају серију.

Како је с Бодом Нинковићем и Миленком Павловим?

- Забавно.

Јесу ли захтевни гости?

- Баш је забавно!

Хоће ли Јела (Снежана Савић) да отпева нешто с Перицом Раденковићем?

- Добра идеја!