Zeremski: OFK Beograd je na lepoj poziciji

Miroslav Simić Džoni – (a)tipični predstavnik kafedžijske loze i vlasnik boemima omiljene „Autokomande”, ekspresno se, kao „unproforac” između Radoslava Raše Pavlovića (zvezdaš) i Miloja Mileta Rakića (partizanovac) uselio u srca gledališta, zahvaljujući glumačkom majstorstvu i nesvakidašnjem šarmu Branislava Zeremskog, u seriji – navijača OFK Beograda!

- Slažem se sa autorom teksta u rečenici koju izgovaram: To, nekako, kao da više nije sport, kao da smo došli u Afriku... – osvetljava aktuelni društveno-sociološki trenutak rođeni Beograđanin, apostrofirajući upliv „stadionskog megafona” u sve životne pore.

I, pojašnjava:

- Izvinjavam se Africi, stalno mislimo da su ispod civilizacijskog nivoa, a nisu... Reakcije navijača? Otišlo je to predaleko. Sad, oni toliko UTIČU na neke odluke!? Ranije, dođe publika, odgleda, navija, uživa, komentariše i ode kući. A, ovo, ne razumem... Ne pratim fudbal, malo kroz reprezentaciju, naravno, navijam za svoju zemlju. Naš fudbal, po meni, nije dobar... Kako tako dobri pojedinci u inostranstvu, fantastični... a, kad se nađu na domaćem terenu...

Šta je teže – biti vlasnik kafane i svedočiti različitim ćudima sijaset ljudi, ili zaljubljenik u OFK Beograd u Srbiji polarizovanoj između navijača Crvene zvezde i Partizana?

- Lakše je biti navijač, sigurno. Profesorka u gimnaziji nam je svojevremeno rekla – da je najjači osećaj pripadnost grupaciji, otud - zato su i te identifikacije sa igračima na terenu veoma jake. Čak je i Dezmond Moris, engleski zoolog, napisao knjigu baš o fudbalu, zašto? Sport, posebno fudbal, zamena je za ratove. Na plemeniti način se, praktično, zamenjuje naš nagon za pobeđivanjem protivnika. U ratu je tragično, u fudbalu je to – gol. Kad se distancirate i gledate igru potpuno neutralno, vidite lepe poteze, ali momenat kad lopta upada u gol – to je, verovatno, kao kad je strela pogađala protivničkog ratnika.

Jesu li vam se javljali navijači OFK Beograda i da li ste, uopšte, znali da ih ima u priličnom broju?

- Skoro sam saznao da je OFK Beograd na lepoj poziciji, nekad je bio, čini mi se, čak u Trećoj ligi. Živeo sam svojevremeno na Karaburmi i odlazio na utakmice, ali ne OFK Beograda, nego - Beograda. Bio je u Zoni, igralište pored moje škole – „Jovan Popović”. Tad sam, eto, navijao za Zvezdu, gledao sve mečeve u Beogradu kad je igrala Kup UEFA. Vreme Šestića, Savića... poraza od Borusije u finalu.

Zeremskom, odjednom, zatreperi glas:

- Znate li šta mi je zanimljivo? Kad gledate utakmicu na televiziji imate ponovljeni snimak, krupne planove... A, na stadionu, padne gol i taj prvi šok – nema ga više. I, sve je opšti plam... Imate navijanje, ta energija što nosi... Fantastično!

Mnogo poznatih sportista pojavilo se u seriji – u zapaženim rolama. Eto, čak i Perica Radenković, legenda Ofkove preteče – BSK-a?

- Supruga prati fudbal, kupovala je Tempo od prvog broja. Interesantno, Radenković i ja smo bratunački zetovi, video sam na Jutjubu kako je pevao, to je u Nemačkoj postalo baš popularno. Serija čuva uspomenu na lepe istorijske stvari, svaka čast Dragiši Kovačeviću.

Mala stanka i...

- Kažu mlađi da se sad više prati košarka, ali mislim da stariji ljudi gledaju seriju.

Kako je s Bodom Ninkovićem i Milenkom Pavlovim?

- Zabavno.

Jesu li zahtevni gosti?

- Baš je zabavno!

Hoće li Jela (Snežana Savić) da otpeva nešto s Pericom Radenkovićem?

- Dobra ideja!