Прошле сезоне био је играч Нишлија са највише минута проведених на терену. Био је „човек од поверења” готово сваког тренера, од кад је јуна прошле године стигао у Ниш. То није промењено ни ове сезоне, а Александар Војновић успешно се носио са сваком улогом коју му је доделио тренер Никола Дринчић и одиграо је на максималном нивоу. Једино је недостајало да постигне гол, па да се круг затвори. Против Новог Пазара десило се и то, Војновић је погодио, покренуо тим и повео га ка победи.
- Пресрећни смо што смо победили у занимљивој утакмици. Били смо бољи током свих 90 минута и на крају заслужено освојили три бода. Много ми је драго због првенца у дресу Радничког. Драж је још већа што нас је тај гол покренуо и вратио у борбу за победу - започиње причу Војновић.
Закључак после изједначујућег гола био је јасан – одбрана домаћина дефинитивно је била боља и надмудрила одбрану гостију. Како су желели да се врате у меч, сви играчи Радничког често су били на половини гостију. Тако је било и у том 85. минуту, а у центру пажње нашли су се дефанзивци Радничког. После прекида лопта је прво дошла до Петковића, који је асистирао Војновићу за гол.
- Интересантно је како се све наместило. Прија ми што могу да играм поред Марка Петковића, јер је он играч са дефинитивно највише искуства у екипи. И значајно је за тим кад има такве појединце. Најважније је да је екипа још једном показала карактер. Борили смо се до последњег минута, никад не одустајемо.
Није било лако пробити бедем Пазараца, који су се после вођства дуго успешно бранили.
- Било је доста тешко, гости су стајали у ниском блоку, који је било јако тешко пробити, поготово после раног вођства. Како је време одмицало било је све теже и теже. Дали су нам гол из једног шута, више је то било срећно него спретно, лопта се два пута одбила до њихових играча. Сигурно да можемо да поправимо неке ствари. Што се тиче примљених голова, једноставно нисмо имали среће.
Хемија у екипи је главни кривац за добре резултате, тако бар кажу стручњаци. Нишлије то потврђују, пошто је победу Радничком донео нападач, златни џокер са клупе - Павле Ивеља. Он је Војновићу не само цимер, већ и један од најбољих пријатеља ван терена.
- Много ми је драго због Павла и његових добрих игара и голова у последње време. Надам се да ће наставити у оваквом ритму и да ће се његово име често налазити на листи стрелаца. Сигурно да нам он много значи у врху напада.
Утакмицама 15. кола затворен је први круг такмичења, а Раднички је остао непоражена на домаћем терену.
- Заиста добро играмо код куће. Наравно да желимо да тај низ наставимо. Потрудићемо се да у другом кругу то остане непромењено и Чаир остане неосвојива тврђава – закључио је Војновић.
КЋЕРКИЦА ТИА ТАЛИЈА
Најлепша слика на Чаиру виђена је после утакмице Раднички - Нови Пазар када се Александру Војновићу на терену придружила кћеркица Тиа, да заједно прославе победу.
- Породица је моја велика подршка и сигурно да ми много значи када су супруга и ћерка на трибинама. Нисмо изгубили ниједну утакмицу откад Тиа долази на стадион. Мораћемо сваки пут да је доводимо кад играмо код куће - кроз смех каже Војновић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.