ГОСТ ЖУРНАЛА – Мијатовић: Урадићу све да Партизан крене правим путем!

Навијачи Партизана у њему виде Исуса Христа послатог да спаси клуб од пропасти. Призиван годинама – крочио је у Хумску кад се мало ко надао. Многи верују – у последњем тренутку. Предраг Мијатовић! За Спортски журнал везан је од првог броја – 17. маја 1990. Расли смо и сазревали упоредо – Пеђа као господин у копачкама, Журнал као лидер спортског штива на Балкану. Поштовање и поверење увек је било на највишем нивоу. И кад је као капитен Партизана креирао узимање трона и примата на тлу Србије и Црне Горе европском шампиону Црвеној звезди. И кад је головима уздигао Валенсију у орбиту, посебно кад је Реалу донео победу над Јувентусом и 32 године чекану титулу првака Европе... Вероватно и због чињенице да смо лепше од других описивали његове асистенције и голове у дресу репрезентације... Због свега по мало, жеље да објасни мисију у Партизану – највише, Предраг Мијатовић је јуче посетио редакцију Спортског журнала...

Разговор дуг колико и путовање до једне фудбалске победе почели смо питањем због чега се на његов долазак у Партизан чекало годинама...

-  Искрено да вам кажем, одбијао сам из много разлога и  приватних јер сам био у процесу прављења неке моје структуре коју сам недавно завршио, да не улазим у детаље, а главна ствар је била та што нисам хтео да будем, не бих рекао члан, него део, боље речено, те неке приче која је била до сада. Ја те људе све познајем, имам са њима колико-толико добре односе. Међутим, начин на који су они размишљали и информације које сам добијао, једноставно нисам се осећао као део тога, јер имам потпуно другачију визију на све те ствари. И морало је да се деси оно што десило сада: да се распусти Скупштина, да ти људи схвате да више нису ту и да су прошлост фудбалског клуба Партизан. Да бих могао стварно да будем ја, морам да кренем од нуле са мојим идејама, философијом, виђењем ствари. Нећу да кажем да је то исправно, далеко од тога, али мислим да имам малкице више искуства од неких људи који су ту били и да ћу стварно да урадим све што је у мојој моћи да Партизан поново крене неким нормалним, правим - путем нових тенденција, новог фудбала... Тако да је то принципијелни разлог, у ствари, нисам хтео да будем део тог система, те приче, те философије, ништа друго.

Да ли је икако могуће прекопирати функционисање Реала на Партизан, с обзиром да сте били директор краљевског клуба?

- Радна група је привремена – ту смо до јуна, можда будемо и касније, можда ни до јуна, у фудбалу се никад не зна, али док будемо ту, ми ћемо све  позитивне ствари које се дешавају у фудбалу и наше искуство, свако у свом сегменту, да имплементирамо. Све позитивне ствари које смо научили. Мало од Реал Мадрида, мало неке конверзације које сам имао са другим великим клубовима, једноставно да не измишљамо топлу воду јер је у фудбалу све буквално виђено, измишљено... Него да имплементирамо ствари сходно нашем васпитању, карактеру, ситуацији у фудбалу итд. И то сви раде. Не треба сад да измислимо нешто ново, далеко од тога. Али да имплементирамо сходно нашим капацитетима. Реал Мадрид је огроман клуб који има буџет милијарду евра ове године.  Ми имамо 60 милиона дуга. Буџет нам је можда 20 - 25 милиона, мораћемо да га крешемо. Али постоје ствари које могу да се имплементирају. Као рецимо социјална важност Партизана. Партизан је бренд. Бренд у нашим оквирима. За партизановце не постоји већи клуб од Партизана. Тако морамо да га доживљавамо, јесмо посрнули, то је тачно, али можемо да идемо на ту варијанту. Шта бих прекопирао сада од Реал Мадрида? Прекопирао бих институционалну важност. Јесмо посврнули, али смо и даље институција фудбалска.  Реал Мадрид, ево примера, 32 године није био првак Европе. То је најтрофејнији клуб у Лиги шампиона. И тада је био са 6 титула првака Европе. 32 године ниси освојио Лигу шампиона, после је дошло још 8-9. Али никад ниси изгубио статус краљевског клуба. Никад ниси изгубио статус најбољег клуба на свету. Зато што ти резултат, људи су у заблуди, не доноси институционалну важност. Резултат ти доноси ту тренутну социјалну важност у тренутку, у моди си. Али кад нема резултата, ти и даље мораш да будеш институција. Е то је оно што смо ми изгубили.  Немамо респект више. Нико нас не поштује.

Како функционише Реал, да ли председник доноси новац?

- Не, не доноси. Структура Реал Мадрида је као удружење грађана, сваки члан Мадрида плаћа годишњу чланарину и има право гласа на изборима, као у политичким изборима. Структура Партизана није таква. Делегати Скупштине доносе одлуку, бирају председника. У Мадриду навијачи који плаћају чланарину бирају председника. Има их 100.000, имају право гласа, као у политичким изборима. Чланове управе бира преседник.

И ти људи доносе новац?

- Не, ти људи не доносе новац. Ти људи доносе само престиж и контакте. Реал Мадрид је самофинансирујућа установа. Финансира се из три сегмента: тикетинг и претплатне улазнице, маркетинг и телевизијска права. И спонзори наравно. Флорентино Перез, или било који председник никад није дао свој новац. Председник и борд имају обавезу да гарантују 10% буџета, ако се деси некакав финансијски карамбол да могу да се повуку те гаранције.

Шта планирате да урадите у Партизану када је функционисање управе у питању? Како ћете да се покренете са мртве тачке, односно од минуса од 55 или 60 милиона ерва?

- Треба да сагледамо каква је ситуација и ми то радимо. Не само да сагледамо и да одредимо неки пут јер привремена управа, у ствари привремени орган је управо то да после овог нашег понора, одредимо у ком правцу треба да иде спортски пројекат, у ком правцу - економија клуба - финансије, у ком правцу треба да иде маркетиншки сектор? У ком правцу треба да иду сви сектори у клубу и да се после тога формира Скупштина која бира председника. Међутим, иако смо привремени орган, имамо право одлучивања. Ми сад већ режемо буџет, смањујемо трошкове, правимо систематизацију у клубу. Ја у спортском делу, наравно, морам да се одрекнем неких ствари. Морамо да покажемо свим људима који су спремни да нам помогну: спонзорима, држави, да  радимо и доносимо тешке одлуке, смањујемо буџет, трошкове, штедимо новац. Ево, већ смо уштедели до јуна милион и по донесеним одлукама, можда ћемо бити и са два, два и нешто милиона уштеде до формирања Скупштине. То значи да се нешто ради у спортском сектору. Имамо добру ситуацију што се рецимо, пуно људи одрекло зарада или дела зарада да помогне клубу. Сви морамо да помогнемо и да покажемо у крајњој линији и финансијским институцијама које ће нам бити потребне: банкама, фондовима, да знамо како се штеде паре, а не само: дај, дај, дај и трпај у бунар. У спортском сегменту свестан сам да у јануару мора да се освежи екипа. Нећу правити вратоломије, нити имам услова за то да доводим сад неког... Морам да тражим услуге у великим клубовима, мањим. Позајмите ми неког ко вама није неопходан, а нама је добар за ову лигу и да до јуна издржимо док се не направи Скупштина, док се не изабере ново руководство и онда у ствари правиш озбиљан спортски пројекат и објасниш људима да ће то да потраје...

Колико имате играча у погону?

- Поставили сте ми питање од којег се сваког дана знојим. Не бих рекао цифру... Само бих рекао: превише! И играча и тренера, скаута и запослених. И да не улазим у детаље јер ме то сваког дана мори, муку мучим...

Вероватно имате превише запослених, али, кад се саберу зараде рецимо 30 запослених, вероватно је то као плата једног фудбалера који седи на трибинама.

- Направи се скала. Н нисмо ми дошли ту да малтретирамо запослене и да уводимо строгоћу. Наравно од тог дуга који имамо од 60 милиона сада, највеће дуговање је према држави: доприноси и порези, скоро трећина, ако не и трећина. То је огромно. Према то истој држави, за коју постоји теорија завере „да нас пушта низ воду“. Нама она не да помаже, него ми смо њој дужни. И кад дођеш у клуб, па видиш, мораш да кажеш људима да не грешимо душу, човече. Не само да нас помаже и да нас је спасила да прођемо мониторинг УЕФА, него највећи проценат пара који се дугује, дугује се управо држави. Морамо да будемо фер, коректни и транспарентни. Шта вам је људи? Не да нас не пуштају  низ воду, него нам дају воду да не умремо од жеђи.  Највеће оптерећење наравно поред тог дуга су потраживања играча, уговори и тако даље. Ја сам тога свестан. Међутим, то мора се ради постепено... Морамо да урадимо нешто што је рађено за време Ковида. Да будемо солидарни, да се сви одрекнемо неких својих комодитета и да би смо могли да исплатимо плате, да се свако одрекне неког дела, јер је много боље да се одрекнемо сви неког од дела плате, па и да је добијемо на крају месеца, него да се не одрекнемо ничега, а да је не добијемо. Ко прима минималац, нема никаквог одрицања, идемо постепено, али је боље да примиш 50 , или 60% него да не примиш ништа. То су мере које сад морамо да радимо. И то смо урадили и радимо и у  фудбалском и у маркетиншком сектору и међу запосленима. Сви морају то да раде.

Партизани је довео у прошлом прелазном року фудбалера и платио обештећења 1.200.000 евра  уз плату 500-600 хиљада евра. Тај фудбалер данас седи на трибинама.  Како ћете решити проблем таквих фудбалера који су прескупо плаћени, а уопште не играју јер немају квалитет?

- Добро питање, међутим ту ситуацију нити сам ја, нити смо ми направили, ни искреирали. Нити имамо било шта са тим, али на жалост морамо да је решавамо. И то се решава разговором, дијалогом. Покушаћемо са свим играчима за које тренер, не ја, јер ја нисам тренер, одлучи да му нису потребни од јануара кад се отвара плазни рок до краја првенства, који је наш циљ. Дакле, ми имамо сад краткорочне циљеве. Ако је тај играч неупотребљив за први тим, мораћемо да седнемо са њим, са његовим агентом, менаџерима, да видимо и нађемо неко решење. Свестан сам да су играчи заштићени, не зато што им је лепо у Београду, него што им је ФИФА, тј. УЕФА, по уговорима који су потписани са фудбалским клубовима омогућила да имају заштиту. ФИФА и УЕФА увек бране играча што је потпуно логично и нормално и треба то да раде. али ми морамо да нађемо решење. Није добро за твоју каријеру да не играш, хајде да се договоримо да тај новац који треба да исплатимо можда буде умањен за толико и толико и да се разиђемо као пријатељи. Морамо да водимо рачуна о имиџу клуба и о институцији. Стално понављам, каква год да је сад ситуација и финансијска, спортска, имаш онај грб који привлачи масу навијача који то прате.

Тај грби је замагљен управо понашањем ваших претходника, да ли на функцијама директора, председника, генералног директора, скаута или директора омладинске школе, небитно је, главно је чињеница да су у Партизан долазили фудбалери који ни по чему можда не би могли да играју ни у Телеоптику. Само зато што су били слободни играчи и сви су промашаји...

- Не знам какав је систем функционисања имала ранија гарнитура људи. Не знам ко је доносио спортске одлуке. Можда их је доносио спортски директор или неко други. Уопште не улазим у то. Нити се враћам у назад. Не занима ме. Јер ако се враћамо уназад, ко и зашто, немамо времена да мислимо на оно што треба да радимо. Свесни смо да се није радило добро, зато је Партизан дошао у овакву ситуацију. Јер ми сад имамо екипу, озбиљан буџет, оптерећење на буџет клуба. који је потпуно нереалан, нелогичан. Не треба да будеш велики зналац фудбала да неке ствари уочиш. Али да се не бисмо бавили сада тиме, има времена кад ћемо се бавити са тим стварима, ја морам да тражим решења.

Да ли то значи да више нећете доводити фудбалере „на аудио касету“ него ћете се вратити на „видео“?

- Па, нећемо само да се вратимо на видео, него на скаутинг, значи на живо гледање фудбала. Човек који треба да иде да гледа неког играча, поред информације које можеш да добијеш преко Зорана, Пере, неког мог пријатеља, ићи ће неко да га види, направиће извештај о том играчу. Ако ти дајем плату да будеш скаут и да гледаш, онда мораш да напишеш извештај и да ми га доставиш! И да долазиш и кажеш мишљење, да ли је за фудбалски клуб Партизан, или није? Ако није, зашто није? Ако јесте, зашто јесте? Значи, то се ради људи, нема више ни аудио, ни звања. То је било пре 30 година. То су ствари које прекопираш. Имаш технолошке програме који ти избаце све могуће статистике. Али и кад ти избаци статистику, ти тог играча мораш да видиш. Каква ти је импресија, каква му је енергија, да добијеш информације како живи, можда је он експерт у фудбалу и ради то феноменално на терену, а воли да излази ноћу и не знам шта... Мораш све сегменте да узмеш у обзир да би га довео.

Шта су радили скаути Партизана у претходном периоду?

- Не знам, ви ми реците, ха, ха... Ми смо у тоталној реорганизацији клуба, има ту заиста добрих људи и стручњака који су можда били спутани. Желим да чујем свачије мишљење и нећу да дозволим да неко оде ко може да буде користан. Али, кад детектујем да ми не треба, онда нема ту никакве сентименталности, можемо да се дружимо сваког дана, али ниси за тај посао. Какви су скаути? Искрено, не знам. Полако улазим у ту динамику, да видим кога бисмо могли да искористимо, а кога не.

Како је могуће да у озбиљном клубу за директора омладинске школе буде постављен човек који је из исте побегао?

- Било је то веома давно и можда  је из тог неискуства или лошег света имао утисак да би требало да оде. Не враћам се толико далеко, мене занима шта сам затекао сада. Ја сам правио грешке, нисам исти данас и пре 10 година. Не бих могао да се суочим са овим, да нисам имао искуства са Галактикосима. То је нормално. Не бих могао да отпустим тренере и људе из клуба, да то нисам радио са мало „жешћим фацама” Али, то је искуство. Проблем у млађим категоријама, али и генерално у нашем фудбалу је кадар. Не би могао тренер који води први тим, да ради са млађим селекцијама, није исто. Такође, променила се свест деце, али и родитеља. Данас мајка поведе сина у школу и жели да види каква је учионица, столица, ко су професори, да ли је окречено и чисто... Тако раде и у фудбалској академији. И ти одеш у Земунело, родитељ си талентованог клинца, сигуран сам да нећеш оставити дете тамо. То је потпуно дезорганизација, да не говоримо о инфраструктури, свлачионицама и теренима. Морамо да подигнемо тај ниво, као што то раде све омладинске школу. Фудбал се мења није исти као пре пет година, Лига шампиона није иста као лане. Талената има колико хоћете, али нама фале кадрови.

Да ли то значи да ће странац да буде директор омладинске школе?

- Не, ми сад немамо ни пара да неког доведемо, јер ко ће да дође код нас да ради без плате? То могу ја који волим Партизан. Замислите да кажете неком из омладинске школе Барселоне или Реала: хајде дођи мало у Београд, он ће наравно да пита под којим условима и кад чује „до јуна џабе, а онда ћемо да видимо“, ха, ха... Али, могу да га доведем као госта.

Да ли је Саво Милошевић сигуран на месту шефа стручног штаба Партизана?

- Апсолутно! Да га нисам наследио, ја бих га потражио. Саво се прихватио тако врућег кромпира и пре него што сам је помислио да дођем у Партизан. Знао је да је распад система, али рекао је: ту сам, ја сам име и то мије показатељ да није, нећу да кажем шта... Друга ствар, партизановац. Такође, са њим сам играо, живео и дружио се. Имамо присан дијалог и кад се не слажемо око нечега, макар ћемо да кажемо зашто. Сад да ми понудите Анћелотија, Гвардиолу или било ког другог тренера, рекао бих никако, јер после два дана тај човек би отишао. Ушао сам у свлачионицу после утакмице са Чукаричким да честитам играчима на преокрету и победи, ушао сам у онај ходник после много деценија... Ништа се није променило! Простор је идентичан, квака на вратима је иста! И како неког да доведеш.

Да ли ћете да идете на стадион „Рајко Митић”, за разлику од ваших претходника?

- Ако будемо у том моменту у Привременом органу, наравно да ћу да одем, као што председник Барселоне иде на стадион Реала и обрнуто. То је нормално. Сулудо је да не одеш, код нас је нормално, али мене ће да позове Чеферин да ми каже, знам шта је било раније, али сада си ти дошао, знам да имаш другу свест и зашто не одеш. Чега да се бојим? Да ће неко нешто да ми виче, сигурно да хоће, па говорили су ми свашта и кад сам играо... Шта ће да ми вичу? Можда „Мијте пе*еру“. Ја знам шта сам, знам да сам стрејт, али није никакав проблем. Неко ће вероватно из Звезде да каже немојте то да радите, као што сам ја мојим навијачима, које обожавам и сваког дана их зовем на стадион, да не певају „Вучићу пе*еру“.

Да ли су вам због тога навијачи замерили?

- Јесу, наравно не сви, него та једна групица која долази да навија за Партизан, али има и неке друге конотације. Немам ништа против воље свих људи, али ако си дошао на стадион, у моју кућу и дошао си да бодриш екипу. Има тих дивних песама кад певају Исток, Запад, па Југ... Али, ти си дошао на стадион и крив ти је председник Александар Вучић. Не говорим ово зато што сам пријатељ са Вучићем, чак га ни не познајем. Чујем како нас држава „пушта низ воду“, хајде да се запитамо да ли ми можемо да урадимо нешто. Претпостављам да Вучић није довео све ове играче последњих година. И увек ћу да причам исту причу, док се не дозовемо памети. А, то да ли ће неко да ми виче... Ја сам имун на те ствари, јер сам играо фудбал. Мој одлазак из Валенсије у Реал био је катаклизмичан за мене: од љубави до мржње. Дошао сам без икаквог интереса, осетио сам и дужност ми је да помогнем, јер ме је овај клуб изградио као играча и као личност и сад би још требало неко да ми прича шта могу да кажем, а шта не. Па зашто сам онда дошао у Партизан.

Шта су вам рекли играчи на састанку који сте одржали заједно са Данком Лазовићем?

- Прво смо разговарали са тренером, Саву познајем, али у последње време се нисмо много виђали. Морао сам да видим како Саво размишља и то је било феноменално и он је свестан целокупне ситуације. Милошевић је тренер и никада се нећу мешати у његове одлуке. Прва ствар на којој сам инсистирао је однос према суђењу, јер постоји та опсесија да су арбитри против нас. Не кажем ни да јесу ни да нису. Ајде онда да урадимо нешто другачије у односу на неколико последњих година, није нормално да 10 скаче на судију. Такође, то је забрањено у УЕФА, у Европи прича само капитен. Ми смо се већ побољшали, судија погреши овде, у Шпанији, Енглеској... Али, немојте да се стално вадимо на неког. Играчима сам рекао да могу да поднесем да се промаши пенал, ја сам га промашио, да се промаши шанса, ја сам је промашио, да противник буде бољи, али једно што не праштам је то да морате да будете свесни каква је ово институција и да дате све од себе.

Како сте реаговали на саопштење Чукаричког?

- Мене лично није погодило. Потпуно индиферентно што се тиче мене и нашег тима. Прво, нико на полувремену није отишао до свлачионице. Знате како изгледа наш стадион, да би сте отишли доле и вратили се у ложу, сигурно би закаснили око двадесет минута на друго полувреме. Али и да може да се дође, то је потпуно непримерно и нелогично. Ти можеш да одеш до свлачионице свог тима, али да посетиш судијску, уопште да се приближиш, немогуће је. То је строго кажњиво. Они су осетили у том тренутку да су оштећени, дали су саопштење и имају право. Можда ћемо ми сутра имати потребу за неким саопштењем, али ми то нећемо никада урадити. Објаснио сам Сави и фудбалерима, кад се дефаворизује или си фаворизован, да поступамо по истом принципу. Већ је познато да кад иде на вашу страну ви не причате о суђењу, али са друге стране кад су против вас онда на сва звона причате како сте оштећени. Водимо се новим трендовима, нећемо коментарисати суђење у оба случаја. Може да боли изнутра, али не сме да се каже ниједна реч. Респектујем кад играчи дају све од себе и остављају последњу кап зноја на терену. Не могу да им кажем морате да победите, дајте све од себе. Други нека пишу како им је воља.

Какви су планови за наредни прелазни рок?

- Не можемо да правимо дугорочни спортски пројекат пошто смо ми привремени орган. Фокусирали смо се на период од јесењег паузе, желимо да освежимо екипу пре припрема. Немамо новац за права појачања, мораћу да молим за одређене суме новца, како бисмо уопште могли да дођемо у ситуацију да доведемо некога. Потребно нам је више динамике, квалитета. Људи воле нова лица у сваком клубу, ако иде све како треба онда се то односи на младе таленте. У Реал Мадриду сам у једном прелазном року довео Игуаина, Марсела као млади кадар који ће да уче. Имали смо прилику да урадимо тако нешто зато што смо имали већ окосницу тима у виду Раула и Ван Нистелроја. Ми тренутно можемо да доведемо неког фудбалера који нема завидну минутажу у иностранству, да оба клуба учествују у плати која ће бити намењена играчу. Да овде игра више, да нам да мало на квалитету, једноставно немамо новац за нешто друго. Вертикала је увек присутна, голман, одбрамбени, везни, шпиц. Мораш увек да имаш четири стуба. Видећемо хоћемо ли пронаћи дефанзивца који ће квалитетом одскакати колико може, неки шпиц који не мора да даје много голова. Нека постигне 10, али да разиграва екипу, то су све неке фудбалске ствари. Интензитет, брзина и квалитет су неопходни, на томе ћемо инсистирати.

Како су запослени у клубу реаговали на „забрањено пушење”?

- Одлично су реаговали, једноставно то је наша одлука. Знам да закон у Србији дозвољава пушење, али у мојој кући постављам своја правила. Партизан је моја кућа, имам право да своје укућане окупим и причамо о стварима које је неопходно променити. Да ли држава помаже више Црвену звезду, не занима ме. Мене ће они занимати тек кад дође време за вечити дерби. Тад ћу рећи да размишљамо о њима, до тог тренутка не постоји у мојој глави. Можда су у овом тренутку супериорнији, играју Лигу шампиона, али ћемо се борити. Кад се заврши та утакмица поново се усресређујемо на нас и темељ наше куће. Чекамо тренутак да дођемо до тога да будемо уједначени, па ће у једном тренутку они бити мало испод нас. Кроз неколико година, можда дође до ситуације да буде обрнута ситуација и ми будемо играли Лигу шампиона, а они на нашој позицији.

Стадион се није много мењао из периода док сте били у копачкама?

- Колико УЕФА инсистира на модернизацији стадиона, не знам да ли ми испуњавамо услове за европске утакмице, мислим да не. Кад би неко био стриктан, да се заинати, не бисмо могли да играмо. Морамо да размишљамо о пуно ствари, видећемо у јуну да ли ћемо наставити ми или неко други. На крају сезоне би требало да се оформи нова Скупштина, да се изабере нова управа. Можда будемо имали више кандидата, али ако одлучимо да будемо присутни, није проблем. Партизан сад не може да се купи, не може да се приватизује. Ако једног дана променимо структуру клуба, можда дође неко. Али, морало би се водити рачуна ко би то био, не бих дозволио да Партизан има једног, два власника. Ми смо бренд, волео бих да будемо модел Бајерна из Минхена.

Да ли су Партизанова деца која су последњих година прихватала улогу шефа струке црно-белих допринела урушавања Партизана?

- Тренери као играчи прихватају нечији позив. Дешава се, интересује те само твој уговор. Не интересује те ситуација у клубу, а онда постанеш део те гарнитурте. Мене су довели Зечевић, Марјановић и Бјековић. Дошао сам у Партизан, нисам се питао каква је структура, сад кад схватиш да могу и ја да будем међу окривљенима... То су ствари које немају везе са суштином и истином. У правцу у којој иде фудбалска свест, све што је било раније морамо да потиснемо, колико год да нам је тешко и кренемо у другом правцу. Промене, да се едукујемо, навијамо у правом смеру, да немамо других конотација. Важно је да заживимо, да будемо људи. Али не можемо да псујемо, могло је досад, можеш још увек. Мењају се тенденције. Исто као кад смо помињали Александра Вучића у свим варијантама. Па чекај, тај човек је нечији син, отац, муж... Сви смо кад се ради о нама самима критични, кад је неко други у питању оспемо дрвље и камење. Желим да поштујем себе, али и другога. Не сме нико да крене на Партизан, представљам институцију. Увек сам ту да објасним, нико није смео да каже, плашили су се да се неко не наљути. Мене су људи волели док сам играо фудбал, али је сигурно постојао одређени број навијача који ме није подносио. Не свиђа ти се фризура, стил игре... Да ли би требало да због мањег броја људи који ме мрзе заборавим на све оне који ме воле? Не би. Мене јако интересује мишљење људи који ме воле. Забринут бих био да има више публике и људи који ме не поштују, онда бих ставио прст на чело. Сви у фудбалу имају рок употребе.

Да ли жалите што раније нисте дошли у Партизан?

- Не. Свака моја одлука у животу има оптимални тајминг. И кад сам ушао у Реал Мадрид, у најгорем могућем тренутку, веровао сам. Дошао је неки чика Пеђа из Црне Горе, сви су ми другови, али тад је морало све то да се заборави. Детектовао сам шта је било потребно за промене, дошло је до смене генерација и ту није било љутње. Играо сам са многима, али дођеш и саопштиш да ти нису више потребни као играчи. Ако се неко наљути, њихов је проблем. Десило се да са Робертом Карлосом три-четири године нисам причао. Он није хтео. Сад је он у Реалу и схвата какав је то посао. Довео сам Фабија Капела, освојио је првенство и ја сам му се захвалио на крају сезоне. И он је био љут, али у том тренутку се није уклапао у моју визију. То је фудбал, морам да гледам себе, институцију коју представљам. Сад детектујем да једна група навијача има конотацију којој није место на стадиону и морам да кажем да њима није место овде. Ћутање може да доведе до тога да се клуб угаси – закључио је Предраг Мијатовић.