GOST ŽURNALA – Mijatović: Uradiću sve da Partizan krene pravim putem!

Navijači Partizana u njemu vide Isusa Hrista poslatog da spasi klub od propasti. Prizivan godinama – kročio je u Humsku kad se malo ko nadao. Mnogi veruju – u poslednjem trenutku. Predrag Mijatović! Za Sportski žurnal vezan je od prvog broja – 17. maja 1990. Rasli smo i sazrevali uporedo – Peđa kao gospodin u kopačkama, Žurnal kao lider sportskog štiva na Balkanu. Poštovanje i poverenje uvek je bilo na najvišem nivou. I kad je kao kapiten Partizana kreirao uzimanje trona i primata na tlu Srbije i Crne Gore evropskom šampionu Crvenoj zvezdi. I kad je golovima uzdigao Valensiju u orbitu, posebno kad je Realu doneo pobedu nad Juventusom i 32 godine čekanu titulu prvaka Evrope... Verovatno i zbog činjenice da smo lepše od drugih opisivali njegove asistencije i golove u dresu reprezentacije... Zbog svega po malo, želje da objasni misiju u Partizanu – najviše, Predrag Mijatović je juče posetio redakciju Sportskog žurnala...

Razgovor dug koliko i putovanje do jedne fudbalske pobede počeli smo pitanjem zbog čega se na njegov dolazak u Partizan čekalo godinama...

-  Iskreno da vam kažem, odbijao sam iz mnogo razloga i  privatnih jer sam bio u procesu pravljenja neke moje strukture koju sam nedavno završio, da ne ulazim u detalje, a glavna stvar je bila ta što nisam hteo da budem, ne bih rekao član, nego deo, bolje rečeno, te neke priče koja je bila do sada. Ja te ljude sve poznajem, imam sa njima koliko-toliko dobre odnose. Međutim, način na koji su oni razmišljali i informacije koje sam dobijao, jednostavno nisam se osećao kao deo toga, jer imam potpuno drugačiju viziju na sve te stvari. I moralo je da se desi ono što desilo sada: da se raspusti Skupština, da ti ljudi shvate da više nisu tu i da su prošlost fudbalskog kluba Partizan. Da bih mogao stvarno da budem ja, moram da krenem od nule sa mojim idejama, filosofijom, viđenjem stvari. Neću da kažem da je to ispravno, daleko od toga, ali mislim da imam malkice više iskustva od nekih ljudi koji su tu bili i da ću stvarno da uradim sve što je u mojoj moći da Partizan ponovo krene nekim normalnim, pravim - putem novih tendencija, novog fudbala... Tako da je to principijelni razlog, u stvari, nisam hteo da budem deo tog sistema, te priče, te filosofije, ništa drugo.

Da li je ikako moguće prekopirati funkcionisanje Reala na Partizan, s obzirom da ste bili direktor kraljevskog kluba?

- Radna grupa je privremena – tu smo do juna, možda budemo i kasnije, možda ni do juna, u fudbalu se nikad ne zna, ali dok budemo tu, mi ćemo sve  pozitivne stvari koje se dešavaju u fudbalu i naše iskustvo, svako u svom segmentu, da implementiramo. Sve pozitivne stvari koje smo naučili. Malo od Real Madrida, malo neke konverzacije koje sam imao sa drugim velikim klubovima, jednostavno da ne izmišljamo toplu vodu jer je u fudbalu sve bukvalno viđeno, izmišljeno... Nego da implementiramo stvari shodno našem vaspitanju, karakteru, situaciji u fudbalu itd. I to svi rade. Ne treba sad da izmislimo nešto novo, daleko od toga. Ali da implementiramo shodno našim kapacitetima. Real Madrid je ogroman klub koji ima budžet milijardu evra ove godine.  Mi imamo 60 miliona duga. Budžet nam je možda 20 - 25 miliona, moraćemo da ga krešemo. Ali postoje stvari koje mogu da se implementiraju. Kao recimo socijalna važnost Partizana. Partizan je brend. Brend u našim okvirima. Za partizanovce ne postoji veći klub od Partizana. Tako moramo da ga doživljavamo, jesmo posrnuli, to je tačno, ali možemo da idemo na tu varijantu. Šta bih prekopirao sada od Real Madrida? Prekopirao bih institucionalnu važnost. Jesmo posvrnuli, ali smo i dalje institucija fudbalska.  Real Madrid, evo primera, 32 godine nije bio prvak Evrope. To je najtrofejniji klub u Ligi šampiona. I tada je bio sa 6 titula prvaka Evrope. 32 godine nisi osvojio Ligu šampiona, posle je došlo još 8-9. Ali nikad nisi izgubio status kraljevskog kluba. Nikad nisi izgubio status najboljeg kluba na svetu. Zato što ti rezultat, ljudi su u zabludi, ne donosi institucionalnu važnost. Rezultat ti donosi tu trenutnu socijalnu važnost u trenutku, u modi si. Ali kad nema rezultata, ti i dalje moraš da budeš institucija. E to je ono što smo mi izgubili.  Nemamo respekt više. Niko nas ne poštuje.

Kako funkcioniše Real, da li predsednik donosi novac?

- Ne, ne donosi. Struktura Real Madrida je kao udruženje građana, svaki član Madrida plaća godišnju članarinu i ima pravo glasa na izborima, kao u političkim izborima. Struktura Partizana nije takva. Delegati Skupštine donose odluku, biraju predsednika. U Madridu navijači koji plaćaju članarinu biraju predsednika. Ima ih 100.000, imaju pravo glasa, kao u političkim izborima. Članove uprave bira presednik.

I ti ljudi donose novac?

- Ne, ti ljudi ne donose novac. Ti ljudi donose samo prestiž i kontakte. Real Madrid je samofinansirujuća ustanova. Finansira se iz tri segmenta: tiketing i pretplatne ulaznice, marketing i televizijska prava. I sponzori naravno. Florentino Perez, ili bilo koji predsednik nikad nije dao svoj novac. Predsednik i bord imaju obavezu da garantuju 10% budžeta, ako se desi nekakav finansijski karambol da mogu da se povuku te garancije.

Šta planirate da uradite u Partizanu kada je funkcionisanje uprave u pitanju? Kako ćete da se pokrenete sa mrtve tačke, odnosno od minusa od 55 ili 60 miliona erva?

- Treba da sagledamo kakva je situacija i mi to radimo. Ne samo da sagledamo i da odredimo neki put jer privremena uprava, u stvari privremeni organ je upravo to da posle ovog našeg ponora, odredimo u kom pravcu treba da ide sportski projekat, u kom pravcu - ekonomija kluba - finansije, u kom pravcu treba da ide marketinški sektor? U kom pravcu treba da idu svi sektori u klubu i da se posle toga formira Skupština koja bira predsednika. Međutim, iako smo privremeni organ, imamo pravo odlučivanja. Mi sad već režemo budžet, smanjujemo troškove, pravimo sistematizaciju u klubu. Ja u sportskom delu, naravno, moram da se odreknem nekih stvari. Moramo da pokažemo svim ljudima koji su spremni da nam pomognu: sponzorima, državi, da  radimo i donosimo teške odluke, smanjujemo budžet, troškove, štedimo novac. Evo, već smo uštedeli do juna milion i po donesenim odlukama, možda ćemo biti i sa dva, dva i nešto miliona uštede do formiranja Skupštine. To znači da se nešto radi u sportskom sektoru. Imamo dobru situaciju što se recimo, puno ljudi odreklo zarada ili dela zarada da pomogne klubu. Svi moramo da pomognemo i da pokažemo u krajnjoj liniji i finansijskim institucijama koje će nam biti potrebne: bankama, fondovima, da znamo kako se štede pare, a ne samo: daj, daj, daj i trpaj u bunar. U sportskom segmentu svestan sam da u januaru mora da se osveži ekipa. Neću praviti vratolomije, niti imam uslova za to da dovodim sad nekog... Moram da tražim usluge u velikim klubovima, manjim. Pozajmite mi nekog ko vama nije neophodan, a nama je dobar za ovu ligu i da do juna izdržimo dok se ne napravi Skupština, dok se ne izabere novo rukovodstvo i onda u stvari praviš ozbiljan sportski projekat i objasniš ljudima da će to da potraje...

Koliko imate igrača u pogonu?

- Postavili ste mi pitanje od kojeg se svakog dana znojim. Ne bih rekao cifru... Samo bih rekao: previše! I igrača i trenera, skauta i zaposlenih. I da ne ulazim u detalje jer me to svakog dana mori, muku mučim...

Verovatno imate previše zaposlenih, ali, kad se saberu zarade recimo 30 zaposlenih, verovatno je to kao plata jednog fudbalera koji sedi na tribinama.

- Napravi se skala. N nismo mi došli tu da maltretiramo zaposlene i da uvodimo strogoću. Naravno od tog duga koji imamo od 60 miliona sada, najveće dugovanje je prema državi: doprinosi i porezi, skoro trećina, ako ne i trećina. To je ogromno. Prema to istoj državi, za koju postoji teorija zavere „da nas pušta niz vodu“. Nama ona ne da pomaže, nego mi smo njoj dužni. I kad dođeš u klub, pa vidiš, moraš da kažeš ljudima da ne grešimo dušu, čoveče. Ne samo da nas pomaže i da nas je spasila da prođemo monitoring UEFA, nego najveći procenat para koji se duguje, duguje se upravo državi. Moramo da budemo fer, korektni i transparentni. Šta vam je ljudi? Ne da nas ne puštaju  niz vodu, nego nam daju vodu da ne umremo od žeđi.  Najveće opterećenje naravno pored tog duga su potraživanja igrača, ugovori i tako dalje. Ja sam toga svestan. Međutim, to mora se radi postepeno... Moramo da uradimo nešto što je rađeno za vreme Kovida. Da budemo solidarni, da se svi odreknemo nekih svojih komoditeta i da bi smo mogli da isplatimo plate, da se svako odrekne nekog dela, jer je mnogo bolje da se odreknemo svi nekog od dela plate, pa i da je dobijemo na kraju meseca, nego da se ne odreknemo ničega, a da je ne dobijemo. Ko prima minimalac, nema nikakvog odricanja, idemo postepeno, ali je bolje da primiš 50 , ili 60% nego da ne primiš ništa. To su mere koje sad moramo da radimo. I to smo uradili i radimo i u  fudbalskom i u marketinškom sektoru i među zaposlenima. Svi moraju to da rade.

Partizani je doveo u prošlom prelaznom roku fudbalera i platio obeštećenja 1.200.000 evra  uz platu 500-600 hiljada evra. Taj fudbaler danas sedi na tribinama.  Kako ćete rešiti problem takvih fudbalera koji su preskupo plaćeni, a uopšte ne igraju jer nemaju kvalitet?

- Dobro pitanje, međutim tu situaciju niti sam ja, niti smo mi napravili, ni iskreirali. Niti imamo bilo šta sa tim, ali na žalost moramo da je rešavamo. I to se rešava razgovorom, dijalogom. Pokušaćemo sa svim igračima za koje trener, ne ja, jer ja nisam trener, odluči da mu nisu potrebni od januara kad se otvara plazni rok do kraja prvenstva, koji je naš cilj. Dakle, mi imamo sad kratkoročne ciljeve. Ako je taj igrač neupotrebljiv za prvi tim, moraćemo da sednemo sa njim, sa njegovim agentom, menadžerima, da vidimo i nađemo neko rešenje. Svestan sam da su igrači zaštićeni, ne zato što im je lepo u Beogradu, nego što im je FIFA, tj. UEFA, po ugovorima koji su potpisani sa fudbalskim klubovima omogućila da imaju zaštitu. FIFA i UEFA uvek brane igrača što je potpuno logično i normalno i treba to da rade. ali mi moramo da nađemo rešenje. Nije dobro za tvoju karijeru da ne igraš, hajde da se dogovorimo da taj novac koji treba da isplatimo možda bude umanjen za toliko i toliko i da se raziđemo kao prijatelji. Moramo da vodimo računa o imidžu kluba i o instituciji. Stalno ponavljam, kakva god da je sad situacija i finansijska, sportska, imaš onaj grb koji privlači masu navijača koji to prate.

Taj grbi je zamagljen upravo ponašanjem vaših prethodnika, da li na funkcijama direktora, predsednika, generalnog direktora, skauta ili direktora omladinske škole, nebitno je, glavno je činjenica da su u Partizan dolazili fudbaleri koji ni po čemu možda ne bi mogli da igraju ni u Teleoptiku. Samo zato što su bili slobodni igrači i svi su promašaji...

- Ne znam kakav je sistem funkcionisanja imala ranija garnitura ljudi. Ne znam ko je donosio sportske odluke. Možda ih je donosio sportski direktor ili neko drugi. Uopšte ne ulazim u to. Niti se vraćam u nazad. Ne zanima me. Jer ako se vraćamo unazad, ko i zašto, nemamo vremena da mislimo na ono što treba da radimo. Svesni smo da se nije radilo dobro, zato je Partizan došao u ovakvu situaciju. Jer mi sad imamo ekipu, ozbiljan budžet, opterećenje na budžet kluba. koji je potpuno nerealan, nelogičan. Ne treba da budeš veliki znalac fudbala da neke stvari uočiš. Ali da se ne bismo bavili sada time, ima vremena kad ćemo se baviti sa tim stvarima, ja moram da tražim rešenja.

Da li to znači da više nećete dovoditi fudbalere „na audio kasetu“ nego ćete se vratiti na „video“?

- Pa, nećemo samo da se vratimo na video, nego na skauting, znači na živo gledanje fudbala. Čovek koji treba da ide da gleda nekog igrača, pored informacije koje možeš da dobiješ preko Zorana, Pere, nekog mog prijatelja, ići će neko da ga vidi, napraviće izveštaj o tom igraču. Ako ti dajem platu da budeš skaut i da gledaš, onda moraš da napišeš izveštaj i da mi ga dostaviš! I da dolaziš i kažeš mišljenje, da li je za fudbalski klub Partizan, ili nije? Ako nije, zašto nije? Ako jeste, zašto jeste? Znači, to se radi ljudi, nema više ni audio, ni zvanja. To je bilo pre 30 godina. To su stvari koje prekopiraš. Imaš tehnološke programe koji ti izbace sve moguće statistike. Ali i kad ti izbaci statistiku, ti tog igrača moraš da vidiš. Kakva ti je impresija, kakva mu je energija, da dobiješ informacije kako živi, možda je on ekspert u fudbalu i radi to fenomenalno na terenu, a voli da izlazi noću i ne znam šta... Moraš sve segmente da uzmeš u obzir da bi ga doveo.

Šta su radili skauti Partizana u prethodnom periodu?

- Ne znam, vi mi recite, ha, ha... Mi smo u totalnoj reorganizaciji kluba, ima tu zaista dobrih ljudi i stručnjaka koji su možda bili sputani. Želim da čujem svačije mišljenje i neću da dozvolim da neko ode ko može da bude koristan. Ali, kad detektujem da mi ne treba, onda nema tu nikakve sentimentalnosti, možemo da se družimo svakog dana, ali nisi za taj posao. Kakvi su skauti? Iskreno, ne znam. Polako ulazim u tu dinamiku, da vidim koga bismo mogli da iskoristimo, a koga ne.

Kako je moguće da u ozbiljnom klubu za direktora omladinske škole bude postavljen čovek koji je iz iste pobegao?

- Bilo je to veoma davno i možda  je iz tog neiskustva ili lošeg sveta imao utisak da bi trebalo da ode. Ne vraćam se toliko daleko, mene zanima šta sam zatekao sada. Ja sam pravio greške, nisam isti danas i pre 10 godina. Ne bih mogao da se suočim sa ovim, da nisam imao iskustva sa Galaktikosima. To je normalno. Ne bih mogao da otpustim trenere i ljude iz kluba, da to nisam radio sa malo „žešćim facama” Ali, to je iskustvo. Problem u mlađim kategorijama, ali i generalno u našem fudbalu je kadar. Ne bi mogao trener koji vodi prvi tim, da radi sa mlađim selekcijama, nije isto. Takođe, promenila se svest dece, ali i roditelja. Danas majka povede sina u školu i želi da vidi kakva je učionica, stolica, ko su profesori, da li je okrečeno i čisto... Tako rade i u fudbalskoj akademiji. I ti odeš u Zemunelo, roditelj si talentovanog klinca, siguran sam da nećeš ostaviti dete tamo. To je potpuno dezorganizacija, da ne govorimo o infrastrukturi, svlačionicama i terenima. Moramo da podignemo taj nivo, kao što to rade sve omladinske školu. Fudbal se menja nije isti kao pre pet godina, Liga šampiona nije ista kao lane. Talenata ima koliko hoćete, ali nama fale kadrovi.

Da li to znači da će stranac da bude direktor omladinske škole?

- Ne, mi sad nemamo ni para da nekog dovedemo, jer ko će da dođe kod nas da radi bez plate? To mogu ja koji volim Partizan. Zamislite da kažete nekom iz omladinske škole Barselone ili Reala: hajde dođi malo u Beograd, on će naravno da pita pod kojim uslovima i kad čuje „do juna džabe, a onda ćemo da vidimo“, ha, ha... Ali, mogu da ga dovedem kao gosta.

Da li je Savo Milošević siguran na mestu šefa stručnog štaba Partizana?

- Apsolutno! Da ga nisam nasledio, ja bih ga potražio. Savo se prihvatio tako vrućeg krompira i pre nego što sam je pomislio da dođem u Partizan. Znao je da je raspad sistema, ali rekao je: tu sam, ja sam ime i to mije pokazatelj da nije, neću da kažem šta... Druga stvar, partizanovac. Takođe, sa njim sam igrao, živeo i družio se. Imamo prisan dijalog i kad se ne slažemo oko nečega, makar ćemo da kažemo zašto. Sad da mi ponudite Anćelotija, Gvardiolu ili bilo kog drugog trenera, rekao bih nikako, jer posle dva dana taj čovek bi otišao. Ušao sam u svlačionicu posle utakmice sa Čukaričkim da čestitam igračima na preokretu i pobedi, ušao sam u onaj hodnik posle mnogo decenija... Ništa se nije promenilo! Prostor je identičan, kvaka na vratima je ista! I kako nekog da dovedeš.

Da li ćete da idete na stadion „Rajko Mitić”, za razliku od vaših prethodnika?

- Ako budemo u tom momentu u Privremenom organu, naravno da ću da odem, kao što predsednik Barselone ide na stadion Reala i obrnuto. To je normalno. Suludo je da ne odeš, kod nas je normalno, ali mene će da pozove Čeferin da mi kaže, znam šta je bilo ranije, ali sada si ti došao, znam da imaš drugu svest i zašto ne odeš. Čega da se bojim? Da će neko nešto da mi viče, sigurno da hoće, pa govorili su mi svašta i kad sam igrao... Šta će da mi viču? Možda „Mijte pe*eru“. Ja znam šta sam, znam da sam strejt, ali nije nikakav problem. Neko će verovatno iz Zvezde da kaže nemojte to da radite, kao što sam ja mojim navijačima, koje obožavam i svakog dana ih zovem na stadion, da ne pevaju „Vučiću pe*eru“.

Da li su vam zbog toga navijači zamerili?

- Jesu, naravno ne svi, nego ta jedna grupica koja dolazi da navija za Partizan, ali ima i neke druge konotacije. Nemam ništa protiv volje svih ljudi, ali ako si došao na stadion, u moju kuću i došao si da bodriš ekipu. Ima tih divnih pesama kad pevaju Istok, Zapad, pa Jug... Ali, ti si došao na stadion i kriv ti je predsednik Aleksandar Vučić. Ne govorim ovo zato što sam prijatelj sa Vučićem, čak ga ni ne poznajem. Čujem kako nas država „pušta niz vodu“, hajde da se zapitamo da li mi možemo da uradimo nešto. Pretpostavljam da Vučić nije doveo sve ove igrače poslednjih godina. I uvek ću da pričam istu priču, dok se ne dozovemo pameti. A, to da li će neko da mi viče... Ja sam imun na te stvari, jer sam igrao fudbal. Moj odlazak iz Valensije u Real bio je kataklizmičan za mene: od ljubavi do mržnje. Došao sam bez ikakvog interesa, osetio sam i dužnost mi je da pomognem, jer me je ovaj klub izgradio kao igrača i kao ličnost i sad bi još trebalo neko da mi priča šta mogu da kažem, a šta ne. Pa zašto sam onda došao u Partizan.

Šta su vam rekli igrači na sastanku koji ste održali zajedno sa Dankom Lazovićem?

- Prvo smo razgovarali sa trenerom, Savu poznajem, ali u poslednje vreme se nismo mnogo viđali. Morao sam da vidim kako Savo razmišlja i to je bilo fenomenalno i on je svestan celokupne situacije. Milošević je trener i nikada se neću mešati u njegove odluke. Prva stvar na kojoj sam insistirao je odnos prema suđenju, jer postoji ta opsesija da su arbitri protiv nas. Ne kažem ni da jesu ni da nisu. Ajde onda da uradimo nešto drugačije u odnosu na nekoliko poslednjih godina, nije normalno da 10 skače na sudiju. Takođe, to je zabranjeno u UEFA, u Evropi priča samo kapiten. Mi smo se već poboljšali, sudija pogreši ovde, u Španiji, Engleskoj... Ali, nemojte da se stalno vadimo na nekog. Igračima sam rekao da mogu da podnesem da se promaši penal, ja sam ga promašio, da se promaši šansa, ja sam je promašio, da protivnik bude bolji, ali jedno što ne praštam je to da morate da budete svesni kakva je ovo institucija i da date sve od sebe.

Kako ste reagovali na saopštenje Čukaričkog?

- Mene lično nije pogodilo. Potpuno indiferentno što se tiče mene i našeg tima. Prvo, niko na poluvremenu nije otišao do svlačionice. Znate kako izgleda naš stadion, da bi ste otišli dole i vratili se u ložu, sigurno bi zakasnili oko dvadeset minuta na drugo poluvreme. Ali i da može da se dođe, to je potpuno neprimerno i nelogično. Ti možeš da odeš do svlačionice svog tima, ali da posetiš sudijsku, uopšte da se približiš, nemoguće je. To je strogo kažnjivo. Oni su osetili u tom trenutku da su oštećeni, dali su saopštenje i imaju pravo. Možda ćemo mi sutra imati potrebu za nekim saopštenjem, ali mi to nećemo nikada uraditi. Objasnio sam Savi i fudbalerima, kad se defavorizuje ili si favorizovan, da postupamo po istom principu. Već je poznato da kad ide na vašu stranu vi ne pričate o suđenju, ali sa druge strane kad su protiv vas onda na sva zvona pričate kako ste oštećeni. Vodimo se novim trendovima, nećemo komentarisati suđenje u oba slučaja. Može da boli iznutra, ali ne sme da se kaže nijedna reč. Respektujem kad igrači daju sve od sebe i ostavljaju poslednju kap znoja na terenu. Ne mogu da im kažem morate da pobedite, dajte sve od sebe. Drugi neka pišu kako im je volja.

Kakvi su planovi za naredni prelazni rok?

- Ne možemo da pravimo dugoročni sportski projekat pošto smo mi privremeni organ. Fokusirali smo se na period od jesenjeg pauze, želimo da osvežimo ekipu pre priprema. Nemamo novac za prava pojačanja, moraću da molim za određene sume novca, kako bismo uopšte mogli da dođemo u situaciju da dovedemo nekoga. Potrebno nam je više dinamike, kvaliteta. Ljudi vole nova lica u svakom klubu, ako ide sve kako treba onda se to odnosi na mlade talente. U Real Madridu sam u jednom prelaznom roku doveo Iguaina, Marsela kao mladi kadar koji će da uče. Imali smo priliku da uradimo tako nešto zato što smo imali već okosnicu tima u vidu Raula i Van Nistelroja. Mi trenutno možemo da dovedemo nekog fudbalera koji nema zavidnu minutažu u inostranstvu, da oba kluba učestvuju u plati koja će biti namenjena igraču. Da ovde igra više, da nam da malo na kvalitetu, jednostavno nemamo novac za nešto drugo. Vertikala je uvek prisutna, golman, odbrambeni, vezni, špic. Moraš uvek da imaš četiri stuba. Videćemo hoćemo li pronaći defanzivca koji će kvalitetom odskakati koliko može, neki špic koji ne mora da daje mnogo golova. Neka postigne 10, ali da razigrava ekipu, to su sve neke fudbalske stvari. Intenzitet, brzina i kvalitet su neophodni, na tome ćemo insistirati.

Kako su zaposleni u klubu reagovali na „zabranjeno pušenje”?

- Odlično su reagovali, jednostavno to je naša odluka. Znam da zakon u Srbiji dozvoljava pušenje, ali u mojoj kući postavljam svoja pravila. Partizan je moja kuća, imam pravo da svoje ukućane okupim i pričamo o stvarima koje je neophodno promeniti. Da li država pomaže više Crvenu zvezdu, ne zanima me. Mene će oni zanimati tek kad dođe vreme za večiti derbi. Tad ću reći da razmišljamo o njima, do tog trenutka ne postoji u mojoj glavi. Možda su u ovom trenutku superiorniji, igraju Ligu šampiona, ali ćemo se boriti. Kad se završi ta utakmica ponovo se usresređujemo na nas i temelj naše kuće. Čekamo trenutak da dođemo do toga da budemo ujednačeni, pa će u jednom trenutku oni biti malo ispod nas. Kroz nekoliko godina, možda dođe do situacije da bude obrnuta situacija i mi budemo igrali Ligu šampiona, a oni na našoj poziciji.

Stadion se nije mnogo menjao iz perioda dok ste bili u kopačkama?

- Koliko UEFA insistira na modernizaciji stadiona, ne znam da li mi ispunjavamo uslove za evropske utakmice, mislim da ne. Kad bi neko bio striktan, da se zainati, ne bismo mogli da igramo. Moramo da razmišljamo o puno stvari, videćemo u junu da li ćemo nastaviti mi ili neko drugi. Na kraju sezone bi trebalo da se oformi nova Skupština, da se izabere nova uprava. Možda budemo imali više kandidata, ali ako odlučimo da budemo prisutni, nije problem. Partizan sad ne može da se kupi, ne može da se privatizuje. Ako jednog dana promenimo strukturu kluba, možda dođe neko. Ali, moralo bi se voditi računa ko bi to bio, ne bih dozvolio da Partizan ima jednog, dva vlasnika. Mi smo brend, voleo bih da budemo model Bajerna iz Minhena.

Da li su Partizanova deca koja su poslednjih godina prihvatala ulogu šefa struke crno-belih doprinela urušavanja Partizana?

- Treneri kao igrači prihvataju nečiji poziv. Dešava se, interesuje te samo tvoj ugovor. Ne interesuje te situacija u klubu, a onda postaneš deo te garniturte. Mene su doveli Zečević, Marjanović i Bjeković. Došao sam u Partizan, nisam se pitao kakva je struktura, sad kad shvatiš da mogu i ja da budem među okrivljenima... To su stvari koje nemaju veze sa suštinom i istinom. U pravcu u kojoj ide fudbalska svest, sve što je bilo ranije moramo da potisnemo, koliko god da nam je teško i krenemo u drugom pravcu. Promene, da se edukujemo, navijamo u pravom smeru, da nemamo drugih konotacija. Važno je da zaživimo, da budemo ljudi. Ali ne možemo da psujemo, moglo je dosad, možeš još uvek. Menjaju se tendencije. Isto kao kad smo pominjali Aleksandra Vučića u svim varijantama. Pa čekaj, taj čovek je nečiji sin, otac, muž... Svi smo kad se radi o nama samima kritični, kad je neko drugi u pitanju ospemo drvlje i kamenje. Želim da poštujem sebe, ali i drugoga. Ne sme niko da krene na Partizan, predstavljam instituciju. Uvek sam tu da objasnim, niko nije smeo da kaže, plašili su se da se neko ne naljuti. Mene su ljudi voleli dok sam igrao fudbal, ali je sigurno postojao određeni broj navijača koji me nije podnosio. Ne sviđa ti se frizura, stil igre... Da li bi trebalo da zbog manjeg broja ljudi koji me mrze zaboravim na sve one koji me vole? Ne bi. Mene jako interesuje mišljenje ljudi koji me vole. Zabrinut bih bio da ima više publike i ljudi koji me ne poštuju, onda bih stavio prst na čelo. Svi u fudbalu imaju rok upotrebe.

Da li žalite što ranije niste došli u Partizan?

- Ne. Svaka moja odluka u životu ima optimalni tajming. I kad sam ušao u Real Madrid, u najgorem mogućem trenutku, verovao sam. Došao je neki čika Peđa iz Crne Gore, svi su mi drugovi, ali tad je moralo sve to da se zaboravi. Detektovao sam šta je bilo potrebno za promene, došlo je do smene generacija i tu nije bilo ljutnje. Igrao sam sa mnogima, ali dođeš i saopštiš da ti nisu više potrebni kao igrači. Ako se neko naljuti, njihov je problem. Desilo se da sa Robertom Karlosom tri-četiri godine nisam pričao. On nije hteo. Sad je on u Realu i shvata kakav je to posao. Doveo sam Fabija Kapela, osvojio je prvenstvo i ja sam mu se zahvalio na kraju sezone. I on je bio ljut, ali u tom trenutku se nije uklapao u moju viziju. To je fudbal, moram da gledam sebe, instituciju koju predstavljam. Sad detektujem da jedna grupa navijača ima konotaciju kojoj nije mesto na stadionu i moram da kažem da njima nije mesto ovde. Ćutanje može da dovede do toga da se klub ugasi – zaključio je Predrag Mijatović.