Све је исто у Новом Пазару као и пред претходну паузу због репрезентативног термина. Сценарио последње три утакмице уочи октобарског мини предаха ни по чему се не разликује од овог с којим се одлази на краткотрајни новембарски одмор. У прошлом турнусу на победу против Радничког 1923 надовезао се велики тријумф над Војводином у Новом Саду, након чега је дошао пад у Крушевцу, за који ни данас не постоји сувисло објашњење.
Сад на три бода из Панчева налепљено је исто толико од победе над ИМТ-ом код куће, и кад је само требало ставити круну на хет–трик, опет се десило нешто што мало ко може смислено да одбрани. Оба завршна меча из ових циклуса после скоро безгрешног првог полувремена отишла су у аматерски склепан последњи чин.
Дуел са Напретком обележио је гол домаћина у другом минуту надокнаде вредан три бода, у Нишу Раднички је, и не знајући како, „спаковао” чак два гола, и то у 85. и 88. минуту. Јесте Нови Пазар са Томиславом Сивићем наставио ретко успешан низ у којем ни десета утакмица није прошла без гола у противничкој мрежи, али га није мимоишла ни зла коб да у последњој утакмици пред прелазак на репрезентативни ниво „гине у глуво доба”.
- Никад нисам тражио алиби, али по ко зна који пут морам да нагласим да нисам селектирао екипу, нити сам је спремао за шампионат – било је прво што је истакао Сивић. - Дошао сам у Нови Пазар после три везана пораза и у моменту који је био јако тежак. Паралелно је морало да се ради више ствари, па и да се осваја што више бодова. Много су болна ова три пораза доживљена у финишима утакмица, међутим, момцима који увек дају сто одсто немам шта да замерим. Да смо их узели, а заслужили смо, живели би нашу бајку, овако живимо стварност. Једноставно, дође жута минута и падне концентрација. Десило нам се више пута да за кратко време примимо два, па и три гола, и то је недопустиво. Све то је последица те такмичарске нити коју појединци немају. Морамо још јаче да радимо. Имамо то што имамо, али и сад смо тим, ма колико да је болно.
У суботу је опет све било на страни Новог Пазара, игра и резултат с голом вишка, и опет то није било довољно за још једно славље. Шта су урадили момци у плавим бојама у Нишу? Ривалу који није имао снагу, умеће и идеју да дође ни до изједначења дали су на извол'те сва три бода. На Чаиру систем је кренуо да се љуља већ на полувремену останком у свлачионици недовољно опорављеног Адема Љајића, па је у 58. минуту изласком са терена из истог разлога Уроша Ђурановића почео опасно да се тресе у свим његовим линијама, да би потпуни колапс настао када је терен у 68. минуту напустио повређени лидер дефанзивне централе Андреј Ђурић.
Тада постаје јасно да је само питање тренутка кад ће све што је до тада изграђено да се сруши. Највидљивији су били изласци Поповића у празно и хаотичан изглед оног дела тима који је требало да представља бетонски блок испред голмана, што састав какав је у суботу био Раднички реално није имао чиме да пробије. Испоставиће се да кад све крене да личи на бубањ с куглицама које иду тамо – вамо, може да се деси и оно што голо око не види ни као могућност.
Као да су се у последњих двадесетак минута изуле копачке и навукли ролери. Ко је само помислио да гост има играча мање имао је пуно право да тако мисли. Тако да уместо да има минимум три бода више и чврсто заседне у плеј–оф столицу, Нови Пазар се сели на танку грану која дели бољи од слабијег дела лиге.
- Излазак Љајића представљао је велики хендикеп, као и Ђурановића и Ђурића. Одиграли смо добру утакмицу, у првом полувремену имали и потпуну контролу. Кад останемо без одређених играча стижу нам јасни сигнали колико још треба да радимо. Треба доћи до зиме и онда да се направи бољи избор играча у којем ће се наћи адекватне замене за појединце. Требају нам такви да у сваком моменту могу да уђу у игру, а да се на терену уопште не примети разлика.
Делити тим на одбрамбени и нападачки део понекад је и непристојно. О томе је често говорио и тренер Новог Пазара, међутим, не може се одбацити тек тако сад већ широко распрострањено мишљење, које се скоро па усталило, да Плави имају велики проблем у дефанзиви.
- Није тајна да смо офанзивно и јачи и бољи. И те момке треба да доведемо до нивоа офанзиваца. Доста их долази из неиграња, Ђурић је као и ја стигао у сред првенства, Мршић није имао припреме, знамо ко је и какве квалитете има Милетић, Бојат игра константно добро... Надоместити неке ствари је озбиљан, мукотрпан и тежак посао. И поред свега, мислим да није неуспех имати исти број бодова као Војводина и ТСЦ, клубови који имају кудикамо јачи ростер и много, много веће буџете.
Томислав Сивић је често истицао да његов састав има проблем да на исти начин одигра свих 90 минута и да је тај недостатак тешко отклонити док траје трка за бодове. То поткрепљује и фактима.
- Волим да говорим кроз чињенице, и само чињенице, а оне су следеће. Са Чукаричким (2:2) смо одиграли одлично прво полувреме, да би у другом почели да падамо. У мечу са Радничким 1923 (2:0) опет смо добро изгледали у првом делу, у другом је било и овако и онако. Са Партизаном (3:4) беше феноменално полувреме, па нас је сачекао пад. Војводину смо добили у Новом Саду (1:0) тако што смо после првих 45 минута требали да водимо 4:0, а стигли смо до тога да се у наставку бранимо како би сачували гол предности. Исто то се поновило у Панчеву, и да не ређам. Тактички смо имали одговор на игру свих наших ривала до 70. минута стварајући шансе које нисмо користили. Понављам, ово су чињенице, и оне су те које дају одговоре на сва питања – завршна је Сивићева реченица.
ЂУРИЋ МОЖДА ДУЖЕ ВАН ТЕРЕНА
После храбре и смеле блокаде шута Тривантеа Стјуарта у мечу са Радничким у Нишу нога штопера Новог Пазара Андреја Ђурића нашла се у неприродном положају, што је за последицу имало његов излазак са терена уз болан израз лица. Прве процене су да је дошло до оштећења менискуса и хрскавице колена, а то је врста повреде која захтева најмање 15 до 20 дана паузе.
Ипак, тек после додатних прегледа биће познато какво је стварно здравствено стање одличног штопера. Уколико се испоставили да је ова процена тачна то би значило да ће Нови Пазар у мечу са Спартаком у Суботици играти без поузданог штопера, али и без још две важне полуге, Уроша Ђурановића и Александра Месаровића који су у Нишу добили елиминишуће картоне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
