Sivić: Problemi u poslednjih 20 minuta

Sve je isto u Novom Pazaru kao i pred prethodnu  pauzu zbog reprezentativnog termina. Scenario poslednje tri utakmice uoči oktobarskog mini predaha ni po čemu se ne razlikuje od ovog s kojim se odlazi na kratkotrajni novembarski odmor. U prošlom turnusu na pobedu protiv Radničkog 1923 nadovezao se veliki trijumf nad Vojvodinom u Novom Sadu, nakon čega je došao pad u Kruševcu, za koji ni danas ne postoji suvislo objašnjenje.

Sad na tri boda iz Pančeva nalepljeno je isto toliko od pobede nad IMT-om kod kuće, i kad je samo trebalo staviti krunu na het–trik, opet se desilo nešto što malo ko može smisleno da odbrani. Oba završna meča iz ovih ciklusa posle skoro bezgrešnog prvog poluvremena otišla su u amaterski sklepan poslednji čin.

Duel sa Napretkom obeležio je gol domaćina u drugom minutu nadoknade vredan tri boda, u Nišu Radnički je, i ne znajući kako, „spakovao” čak dva gola, i to u 85. i 88. minutu. Jeste Novi Pazar sa Tomislavom Sivićem nastavio retko uspešan niz u kojem ni deseta utakmica nije prošla bez gola u protivničkoj mreži, ali ga nije mimoišla ni zla kob da u poslednjoj utakmici pred prelazak na reprezentativni nivo „gine u gluvo doba”.

- Nikad nisam tražio alibi, ali po ko zna koji put moram da naglasim da nisam selektirao ekipu, niti sam je spremao za šampionat – bilo je prvo što je istakao Sivić. - Došao sam u Novi Pazar posle tri vezana poraza i u momentu koji je bio jako težak. Paralelno je moralo da se radi više stvari, pa i da se osvaja što više bodova. Mnogo su bolna ova tri poraza doživljena u finišima utakmica, međutim, momcima koji uvek daju sto odsto nemam šta da zamerim. Da smo ih uzeli, a zaslužili smo, živeli bi našu bajku, ovako živimo stvarnost. Jednostavno, dođe žuta minuta i padne koncentracija. Desilo nam se više puta da za kratko vreme primimo dva, pa i tri gola, i to je nedopustivo. Sve to je posledica te takmičarske niti koju pojedinci nemaju. Moramo još jače da radimo. Imamo to što imamo, ali i sad smo tim, ma koliko da je bolno.

U subotu je opet sve bilo na strani Novog Pazara, igra i rezultat s golom viška, i opet to nije bilo dovoljno za još jedno slavlje. Šta su uradili momci u plavim bojama u Nišu? Rivalu koji nije imao snagu, umeće i ideju da dođe ni do izjednačenja dali su na izvol'te sva tri boda. Na Čairu sistem je krenuo da se ljulja već na poluvremenu ostankom u svlačionici nedovoljno oporavljenog Adema Ljajića, pa je u 58. minutu izlaskom sa terena iz istog razloga Uroša Đuranovića počeo opasno da se trese u svim njegovim linijama, da bi potpuni kolaps nastao kada je teren u 68. minutu napustio povređeni lider defanzivne centrale Andrej Đurić.

Tada postaje jasno da je samo pitanje trenutka kad će sve što je do tada izgrađeno da se sruši. Najvidljiviji su bili izlasci Popovića u prazno i haotičan izgled onog dela tima koji je trebalo da predstavlja betonski blok ispred golmana, što sastav kakav je u subotu bio Radnički realno nije imao čime da probije. Ispostaviće se da kad sve krene da liči na bubanj s kuglicama koje idu tamo – vamo, može da se desi i ono što golo oko ne vidi ni kao mogućnost.

Kao da su se u poslednjih dvadesetak minuta izule kopačke i navukli roleri. Ko je samo pomislio da gost ima igrača manje imao je puno pravo da tako misli. Tako da umesto da ima minimum tri boda više i čvrsto zasedne u plej–of stolicu, Novi Pazar se seli na tanku granu koja deli bolji od slabijeg dela lige.

- Izlazak Ljajića predstavljao je veliki hendikep, kao i Đuranovića i Đurića. Odigrali smo dobru utakmicu, u prvom poluvremenu imali i potpunu kontrolu. Kad ostanemo bez određenih igrača stižu nam jasni signali koliko još treba da radimo. Treba doći do zime i onda da se napravi bolji izbor igrača u kojem će se naći adekvatne zamene za pojedince. Trebaju nam takvi da u svakom momentu mogu da uđu u igru, a da se na terenu uopšte ne primeti razlika.

Deliti tim na odbrambeni i napadački deo ponekad je i nepristojno. O tome je često govorio i trener Novog Pazara, međutim, ne može se odbaciti tek tako sad već široko rasprostranjeno mišljenje, koje se skoro pa ustalilo, da Plavi imaju veliki problem u defanzivi.

- Nije tajna da smo ofanzivno i jači i bolji. I te momke treba da dovedemo do nivoa ofanzivaca. Dosta ih dolazi iz neigranja, Đurić je kao i ja stigao u sred prvenstva, Mršić nije imao pripreme, znamo ko je i kakve kvalitete ima Miletić, Bojat igra konstantno dobro... Nadomestiti neke stvari je ozbiljan, mukotrpan i težak posao. I pored svega, mislim da nije neuspeh imati isti broj bodova kao Vojvodina i TSC, klubovi koji imaju kudikamo jači roster i mnogo, mnogo veće budžete.

Tomislav Sivić je često isticao da njegov sastav ima problem da na isti način odigra svih 90 minuta i da je taj nedostatak teško otkloniti dok traje trka za bodove. To potkrepljuje i faktima.

- Volim da govorim kroz činjenice, i samo činjenice, a one su sledeće. Sa Čukaričkim (2:2) smo odigrali odlično prvo poluvreme, da bi u drugom počeli da padamo. U meču sa Radničkim 1923 (2:0) opet smo dobro izgledali u prvom delu, u drugom je bilo i ovako i onako. Sa Partizanom (3:4) beše fenomenalno poluvreme, pa nas je sačekao pad. Vojvodinu smo dobili u Novom Sadu (1:0) tako što smo posle prvih 45 minuta trebali da vodimo 4:0, a stigli smo do toga da se u nastavku branimo kako bi sačuvali gol prednosti. Isto to se ponovilo u Pančevu, i da ne ređam. Taktički smo imali odgovor na igru svih naših rivala do 70. minuta stvarajući šanse koje nismo koristili. Ponavljam, ovo su činjenice, i one su te koje daju odgovore na sva pitanja – završna je Sivićeva rečenica.