Рус и Украјинац, тандем у Младом раднику који доноси нову енергију

Један је стигао 22. септембра - старији родом из Украјине, 31-годишњи Станислав Лизанец. Други, месец дана касније и то из Русије – шест година млађи Александар Злобин! Невероватан тандем, први на позицији примача сервиса, други „покрива” место коректора а заједно са домаћим играчима, желе много више од борбе за опстанак у дресу Младог радника.

А тако и звуче, са великом дозом оптимизма и у ведром расположењу одговарали су на блиц питања у разговору за Спортски журнал. Уједно и  представили себе, иако им је фокус искључиво и само на одбојци.

Украјинац, супруг једне Ане такође одбојкашице и тата, наследника четворогодишњег Марка. Перфектно говори српски језик. Насмејао се када је видео питања, а уз жељу да је можда у реду да буду и на енглеском, само је прозборио:

- Нема проблема, одговарам ускоро, а ако има грешка или пропуст слободно исправите – зборио је Станислав Лизанец који иако гази 30. и даље жели да усавршава себе. А и пре одговора онако искрено ће:

- Здраво свима (смех).

1. Зашто Србија, како је дошло до договора да то буде баш Млади радник, како би оценио нашу лигу, ко ће се борити за опстанак ко за титулу?

2. Да ли верујете да клубу долазе бољи дани и када ће се склонити нула из колоне победа, можда већ против Партизана?

3. За сада сте у Србији, која би следећа земља била у којој бисте желели да наставите каријеру и зашто?

4. Шта бисте рекли себи да сте тренер?

5. Да нисте одбојкаш, били бисте?

1. Десило се да сам ове сезоне у Србији. Имам доста пријатеља из Босне и Херцеговине који су играли овде, али и пријатеље из Србије које познајем, а селектор Милош Живановић ме је звао и питао да дођем у екипу Младог радника. Увек су сви говорили да је лига добра, има много квалитетних тимова и играча и заинтересовао сам се. Мислим да ће се неколико тимова борити за шампионску круну, јер нема изразитог фаворита. Резултат може бити непредвидив, видећемо има још да се игра.

2. Тренутно смо у низу пораза, али надам се и верујем да можемо да покажемо бољу игру и резултате.  Припремамо се за ову утакмицу с Партизаном као и за све остале. Фокусирани смо на победу и добру игру.

3. Не планирам још ништа за следећу сезону. Мој фокус је сада да помогнем свом тиму да постигне успех.  О следећој ћу размишљати када дође време.

4. Рекао бих да још више радим на себи, како технички тако и психички, усавршавам своје вештине и увек научим нешто ново.

5. Био бих спортиста, ту немам дилему. Још као дете сам волео скоро све спортове.

Са дипломом тренера од пре неколико година, Александар Злобин је само наставио да крстари на свом одбојкашком путовању. Момак који признаје да никада није имао спортисте у породици:

- Једини сам али и једино мушко – добацио је коректор Младог радника, ведрог духа. Уз маму, баку, однедавно и девојку. „не брине” за подршку, она је увек ту. И зна да ће његове даме читати ове редове, зато је и упутио поруку:

- Много вас волим и захвалан сам на свему.

Уз подсетник кроз поновно листање „Алхемичара” Паула Коеља, пре спавања као прави лек да се умире мисли, Алекс воли пецање и сто одсто ужива у овом хобију. И смеје јер каже да новца и времена за њега никад довољно. Јер природа је то или се бориш и напајаш енергијом, или се саједињујеш са њом, што је за нашег актера и више него потребно у динамичном животу који води.

1. Играо сам у многим земљама Балкана, али сам одувек желео да се опробам у Србији, земљи са највишим нивоом одбојке. Када се указала прилика, нисам дуго размишљао.

2. Наравно да верујем у нас. Да будем искрен, не видим велику разлику између мог тима који у доњем делу табеле и ових из врха. Много радимо, потенцијал нам је огроман, само нам треба мало времена. Да ли ће то бити против Партизана или неког другог, али знамо да ћемо, надам се, што пре победити.

3. Рецимо Португалија, Шпанија, Јапан. Све ове земље имају прилично јак и квалитетан шампионат, висок животни стандард и богату историју.

4. Добио сам тренерску диплому пре неколико година и већ сам имао такво искуство. Али знате, овај посао је и те како тежак, не видим себе у њему. Можда као тим менаџера, али не као тренера то је сигурно.

5. Пекар - шалим се (смех)! Не знам стварно, фокусиран сам на садашњост, на овај тренутак, немам времена за путовање међу облацима.