Rus i Ukrajinac, tandem u Mladom radniku koji donosi novu energiju

Jedan je stigao 22. septembra - stariji rodom iz Ukrajine, 31-godišnji Stanislav Lizanec. Drugi, mesec dana kasnije i to iz Rusije – šest godina mlađi Aleksandar Zlobin! Neverovatan tandem, prvi na poziciji primača servisa, drugi „pokriva” mesto korektora a zajedno sa domaćim igračima, žele mnogo više od borbe za opstanak u dresu Mladog radnika.

A tako i zvuče, sa velikom dozom optimizma i u vedrom raspoloženju odgovarali su na blic pitanja u razgovoru za Sportski žurnal. Ujedno i  predstavili sebe, iako im je fokus isključivo i samo na odbojci.

Ukrajinac, suprug jedne Ane takođe odbojkašice i tata, naslednika četvorogodišnjeg Marka. Perfektno govori srpski jezik. Nasmejao se kada je video pitanja, a uz želju da je možda u redu da budu i na engleskom, samo je prozborio:

- Nema problema, odgovaram uskoro, a ako ima greška ili propust slobodno ispravite – zborio je Stanislav Lizanec koji iako gazi 30. i dalje želi da usavršava sebe. A i pre odgovora onako iskreno će:

- Zdravo svima (smeh).

1. Zašto Srbija, kako je došlo do dogovora da to bude baš Mladi radnik, kako bi ocenio našu ligu, ko će se boriti za opstanak ko za titulu?

2. Da li verujete da klubu dolaze bolji dani i kada će se skloniti nula iz kolone pobeda, možda već protiv Partizana?

3. Za sada ste u Srbiji, koja bi sledeća zemlja bila u kojoj biste želeli da nastavite karijeru i zašto?

4. Šta biste rekli sebi da ste trener?

5. Da niste odbojkaš, bili biste?

1. Desilo se da sam ove sezone u Srbiji. Imam dosta prijatelja iz Bosne i Hercegovine koji su igrali ovde, ali i prijatelje iz Srbije koje poznajem, a selektor Miloš Živanović me je zvao i pitao da dođem u ekipu Mladog radnika. Uvek su svi govorili da je liga dobra, ima mnogo kvalitetnih timova i igrača i zainteresovao sam se. Mislim da će se nekoliko timova boriti za šampionsku krunu, jer nema izrazitog favorita. Rezultat može biti nepredvidiv, videćemo ima još da se igra.

2. Trenutno smo u nizu poraza, ali nadam se i verujem da možemo da pokažemo bolju igru i rezultate.  Pripremamo se za ovu utakmicu s Partizanom kao i za sve ostale. Fokusirani smo na pobedu i dobru igru.

3. Ne planiram još ništa za sledeću sezonu. Moj fokus je sada da pomognem svom timu da postigne uspeh.  O sledećoj ću razmišljati kada dođe vreme.

4. Rekao bih da još više radim na sebi, kako tehnički tako i psihički, usavršavam svoje veštine i uvek naučim nešto novo.

5. Bio bih sportista, tu nemam dilemu. Još kao dete sam voleo skoro sve sportove.

Sa diplomom trenera od pre nekoliko godina, Aleksandar Zlobin je samo nastavio da krstari na svom odbojkaškom putovanju. Momak koji priznaje da nikada nije imao sportiste u porodici:

- Jedini sam ali i jedino muško – dobacio je korektor Mladog radnika, vedrog duha. Uz mamu, baku, odnedavno i devojku. „ne brine” za podršku, ona je uvek tu. I zna da će njegove dame čitati ove redove, zato je i uputio poruku:

- Mnogo vas volim i zahvalan sam na svemu.

Uz podsetnik kroz ponovno listanje „Alhemičara” Paula Koelja, pre spavanja kao pravi lek da se umire misli, Aleks voli pecanje i sto odsto uživa u ovom hobiju. I smeje jer kaže da novca i vremena za njega nikad dovoljno. Jer priroda je to ili se boriš i napajaš energijom, ili se sajedinjuješ sa njom, što je za našeg aktera i više nego potrebno u dinamičnom životu koji vodi.

1. Igrao sam u mnogim zemljama Balkana, ali sam oduvek želeo da se oprobam u Srbiji, zemlji sa najvišim nivoom odbojke. Kada se ukazala prilika, nisam dugo razmišljao.

2. Naravno da verujem u nas. Da budem iskren, ne vidim veliku razliku između mog tima koji u donjem delu tabele i ovih iz vrha. Mnogo radimo, potencijal nam je ogroman, samo nam treba malo vremena. Da li će to biti protiv Partizana ili nekog drugog, ali znamo da ćemo, nadam se, što pre pobediti.

3. Recimo Portugalija, Španija, Japan. Sve ove zemlje imaju prilično jak i kvalitetan šampionat, visok životni standard i bogatu istoriju.

4. Dobio sam trenersku diplomu pre nekoliko godina i već sam imao takvo iskustvo. Ali znate, ovaj posao je i te kako težak, ne vidim sebe u njemu. Možda kao tim menadžera, ali ne kao trenera to je sigurno.

5. Pekar - šalim se (smeh)! Ne znam stvarno, fokusiran sam na sadašnjost, na ovaj trenutak, nemam vremena za putovanje među oblacima.