Четврта позиција као титула

Спуштена је завеса на јесењу сезону на српсколигашком „Западу“. ФАП из Прибоја је доминирао, завршио први део првенства без пораза и стекао предност која му омогућава да већ ове зиме прави прволигашке планове.

По свему приказаном током јесени, краљевачка Слога најпријатније је изненађење. Опхрвана финансијским невољама, у такмичење је ушла са скромним играчим кадром, најмањим у овом друштву. Појачања су долазила током лета и убрзо одлазила, јер су други давали више и боље. Испоставило се да је останак Марка Деспотовића, Николе Јовановића, Алексе Маркиша, уз долазак на позајмицу Василија Ђерковића (Младост, Лучани) представљао пун погодак и највеће појачање. Пред почетак борби за бодове стигао је и Урош Бранковић, још једно краљевачко дете које је желело да остави трага у сениорском фудбалу у граду и белом дресу.

Краљевчани су имали само двојицу играча са стране, Ћировића и  Деспотовића, све остало био је домаћи кадар. Тако гледано, Краљевчани су били аутсајдери, отписани од свих. Још кад је лига почела са три везана пораза, уз гол-разлику 1:8, нема онога ко Слоги није већ уручио повратну карту за зонски степен такмичења.

На муци је био стручни штаб са Александром Тришовићем на челу, али мимо прогноза Слога је у четвртом колу била боља од Металца у Горњем Милановцу и то је била прекретница, иако је после тог меча уследила велика турбуленција. Стручни штаб поднео је оставку, повукао се и капитен Александар Гојковић и чинило се да Слоги нема спаса.

Челници клуба, међутим, реаговали су на најбољи начин, ангажовали су Славишу Ковачевића, одличног тренера и сјајног познаваоца прилика на српсколигашком „Западу“. Да је то био потез сезоне, навијачи и „неверне Томе“ брзо су се уверили. До тада анемичан тим, добри момци из краја, постали су ратници жељни победе у сваком мечу. Слога је под вођством „мађионичара из Крагујевца” остварила шест победа, два ремија и три пораза, па са 23 бода мирно зимује иза ФАП-а, Лознице и Металца.

- Дошао сам у тренутку кад је клуб имао победу и три пораза, па остварено ове јесени није само моје, ту је и учинак Александра Тришовића, Раше Бабића и Александра Гојковића. Дали су све од себе за клуб у којем су поникли и то мора да се цени. Испоставило се да смо брзо кликнули, играчи су из прве прихватили мој начин рада, одмах сам прихватио њих и морам да признам да за 25 година рада као тренер, никада нисам водио талентованију групу играча, технички обученију. То показује колико су Слога и Краљево извор талената, било је милина радити. Није, ипак, било лако, мали избор играча, када неко отпадне због болести, повреде или картона то је било више од хендикепа, али млади су добијали и користили шансу. Појединци су и повређени играли, трпели, све због резултата, другарства, клуба... Та атмосфера је дигла Слогу – каже Славиша Ковачевић док сумира учинак у сезони.

Проверени стручњак нема дилему да је остварени резултат велики успех.

- Као да смо први – уз осмех каже Ковачевић. – То што је Слога одиграла, у каквим околностима и на начин како је то радила, за мене је вредно као да смо јесењи прваци. Ово је озбиљна лига, тешка за играње, нико није отписан, на пролеће ће тек да буде ватре. То добро знам и нећу дозволити опуштање. Кад сам био тренер Будућност Крушика, оставио сам клуб на трећем месту после јесење сезоне али Ваљевци су на крају испали! Нема опуштања, ништа није готово, али сада нам је мало лакше него када је трка почела. Имали смо добрих игара, али остао је жал што немамо још неки бод више. Пораз од Омладинца код куће, реми са Златибором, очајна игра у Пожаревцу су неуспеси и тешко су ми пали. Али, кад се сабере, морам да будем задовољан.