Četvrta pozicija kao titula

Spuštena je zavesa na jesenju sezonu na srpskoligaškom „Zapadu“. FAP iz Priboja je dominirao, završio prvi deo prvenstva bez poraza i stekao prednost koja mu omogućava da već ove zime pravi prvoligaške planove.

Po svemu prikazanom tokom jeseni, kraljevačka Sloga najprijatnije je iznenađenje. Ophrvana finansijskim nevoljama, u takmičenje je ušla sa skromnim igračim kadrom, najmanjim u ovom društvu. Pojačanja su dolazila tokom leta i ubrzo odlazila, jer su drugi davali više i bolje. Ispostavilo se da je ostanak Marka Despotovića, Nikole Jovanovića, Alekse Markiša, uz dolazak na pozajmicu Vasilija Đerkovića (Mladost, Lučani) predstavljao pun pogodak i najveće pojačanje. Pred početak borbi za bodove stigao je i Uroš Branković, još jedno kraljevačko dete koje je želelo da ostavi traga u seniorskom fudbalu u gradu i belom dresu.

Kraljevčani su imali samo dvojicu igrača sa strane, Ćirovića i  Despotovića, sve ostalo bio je domaći kadar. Tako gledano, Kraljevčani su bili autsajderi, otpisani od svih. Još kad je liga počela sa tri vezana poraza, uz gol-razliku 1:8, nema onoga ko Slogi nije već uručio povratnu kartu za zonski stepen takmičenja.

Na muci je bio stručni štab sa Aleksandrom Trišovićem na čelu, ali mimo prognoza Sloga je u četvrtom kolu bila bolja od Metalca u Gornjem Milanovcu i to je bila prekretnica, iako je posle tog meča usledila velika turbulencija. Stručni štab podneo je ostavku, povukao se i kapiten Aleksandar Gojković i činilo se da Slogi nema spasa.

Čelnici kluba, međutim, reagovali su na najbolji način, angažovali su Slavišu Kovačevića, odličnog trenera i sjajnog poznavaoca prilika na srpskoligaškom „Zapadu“. Da je to bio potez sezone, navijači i „neverne Tome“ brzo su se uverili. Do tada anemičan tim, dobri momci iz kraja, postali su ratnici željni pobede u svakom meču. Sloga je pod vođstvom „mađioničara iz Kragujevca” ostvarila šest pobeda, dva remija i tri poraza, pa sa 23 boda mirno zimuje iza FAP-a, Loznice i Metalca.

- Došao sam u trenutku kad je klub imao pobedu i tri poraza, pa ostvareno ove jeseni nije samo moje, tu je i učinak Aleksandra Trišovića, Raše Babića i Aleksandra Gojkovića. Dali su sve od sebe za klub u kojem su ponikli i to mora da se ceni. Ispostavilo se da smo brzo kliknuli, igrači su iz prve prihvatili moj način rada, odmah sam prihvatio njih i moram da priznam da za 25 godina rada kao trener, nikada nisam vodio talentovaniju grupu igrača, tehnički obučeniju. To pokazuje koliko su Sloga i Kraljevo izvor talenata, bilo je milina raditi. Nije, ipak, bilo lako, mali izbor igrača, kada neko otpadne zbog bolesti, povrede ili kartona to je bilo više od hendikepa, ali mladi su dobijali i koristili šansu. Pojedinci su i povređeni igrali, trpeli, sve zbog rezultata, drugarstva, kluba... Ta atmosfera je digla Slogu – kaže Slaviša Kovačević dok sumira učinak u sezoni.

Provereni stručnjak nema dilemu da je ostvareni rezultat veliki uspeh.

- Kao da smo prvi – uz osmeh kaže Kovačević. – To što je Sloga odigrala, u kakvim okolnostima i na način kako je to radila, za mene je vredno kao da smo jesenji prvaci. Ovo je ozbiljna liga, teška za igranje, niko nije otpisan, na proleće će tek da bude vatre. To dobro znam i neću dozvoliti opuštanje. Kad sam bio trener Budućnost Krušika, ostavio sam klub na trećem mestu posle jesenje sezone ali Valjevci su na kraju ispali! Nema opuštanja, ništa nije gotovo, ali sada nam je malo lakše nego kada je trka počela. Imali smo dobrih igara, ali ostao je žal što nemamo još neki bod više. Poraz od Omladinca kod kuće, remi sa Zlatiborom, očajna igra u Požarevcu su neuspesi i teško su mi pali. Ali, kad se sabere, moram da budem zadovoljan.