Србија убедљива против Хрватске, једном ногом већ у другој фази

Србија игра агресивну одбрану. То оно по чему је постала позната и због чега је остварила све досадашње резултате. Али, не игра баш толико агресивну одбрану да је сваки контакт фаул. Јуче против Хрватске је буквално било тако.

У проблемима са пеналима су биле малтене све девојке, али то је само био део невоље. Више је сметало што је са сваким судијским звиждуком, нервоза у редовима Србије расла. А то је било оно што нам је најмање потребно.

Али, и у таквој ситуацији српски тим је играо не сјајно, али довољно добро да се на време одлепи, па и држи дистанцу против рањене, десетковане, али победе врло жељне Хрватске. Зато је егал потрајао доста дуго, више од 20 минута.

И поред свега, некако није деловало да Србија може да изгуби овај меч.

Биле су несебичне наше девојке, до 30. минута њих 11 је прошло кроз записник – није само Саша Чађо. Што је био само пластични доказ тимске игре Србије. Али, више од тога било је важно што је свака врло добро знала шта је њена улога.

Оскара за минијатуре заслужиле су Кристина Топузовић, па и Тијана Ајдуковић која је на леђима изнела огромну Луцу Иванковић, борила се са Ивом Слишковић...

Управо је Ајдуковићева половином трећег периода донела Србији прво двоцифрено вођство - 55:45. Десетак секунди пре краја трећег периода било је и 15 разлике. Невена Јовановић је погодила за 70:55. Хрватска је била пред нокаутом.

Није било потребно много да сасвим падне на колена – тројка Јелене Миловановић за 73:57 је била почетак, неспортска грешка Иве Циглар, после чега је Тамара Радочај убацила два пенала, па Дајана Бутулија сјајно положила за 77:57, биле су дефинитивни крај.

Српкиње су се разиграле и нису стајале. За потпуни утисак било је потребно да се „упише“ и Саша Чађо, десило се то четири минута пре краја, са линије пенала.

После ове победе, Србија је једном ногом закорачила у други круг. Преостале мечеве игра за што више бодова које ће да однесе у Ђер.