Оружје као инструмент витештва и снаге духа (ФОТО)

Стрељаштво, Крагујевац, престоница Шумадије... Санкције у Југославији, 1992. Олимпијске игре у Барселони... Стеван Плетикосић, на највећој планетарној смотри као независни учесник, освојио је бронзу у дисциплини 50 метара малокалибарском пушком у лежећем ставу!

Потом, наставио „с десеткама” на Светском првенству у Милану, па златом 2008. у Рио де Жанеиру на Светском купу... У истом граду на Играма 2016, иначе, својим шестим, био је најстарији српски олимпијац, вешт и у 44!

После година бриљирања на европској и светској сцени, обарања рекорда и постављања нових граница у дисциплинама малокалибарским оружјем, Стеван је решио да се посвети тренерском послу у свом „дому” - СК „Чика Мати”. И, са једнаким жаром преноси младима спортска и животна искуства, између осталог и новој шампионки - Теодори Вукојевић.

Колико се ваше време разликује од данашњег: шта је вама, рођеном 1972, био фокус и колико је, заправо, спорт био спас у не тако лепим годинама?

- Моја веза са стрељачким спортом датира још од пре четири деценије, дуги низ година као такмичар, у последње три и као тренер. Као и многе вршњаке, стрељаштво је привлачило - и дан данас привлачи - младе да се опробају у стрељачкој вештини. Почетак бављења спортом је, углавном, исти у свим дисциплинама. Заједнички именитељи полазницима требало би да буду љубав и заинтересованост, жеља за доказивањем, успехом – почео је разговор за Спортски журнал Стеван Плетикосић.

Кажу да су својевремено млади, малтене, журили да се упишу на неки спорт, са браћом, сестрама?

- У односу на моје почетке кад су деца, сама или у друштву другова, браће или сестара, одлазила на упис у неки клуб и на прве тренинге, данас се то одвија, углавном, у пратњи родитеља. Изузетно је битно од кога долази иницијатива за бављење спортом - да ли су то деца сама затражила, је ли то била заједничка жеља деце и родитеља, или првенствено жеља родитеља. Трећа варијанта ретко је успевала да уз све напоре и подршку изроди врхунско спортско достигнуће. За бављење спортом мора да постоји жеља детета, родитељи су ту да, као и школа и клубови, пруже максималну подршку спортском развоју. Кад се ствари исправно поставе већ на почетку, то представља добар темељ за спортску надградњу и све оно добро што спорт доноси у наше животе.

Да ли сте некад у животу доживели непријатност, присуствовали било каквом виду насиља, ружним сценама на или ван спортских терена?

- Стрељаштво, као и сваки спорт, има своје реквизите. То је, у овом случају, оружје. У данашње време много тога негативног се повезује при помену оружја. Спортско стрељаштво има улогу у друштву да покаже да оружје може да буде и инструмент витештва, спортског надметања, знања, умећа, снаге духа! Стрељаштво је спорт смирености, концентрације, контроле тела и емоција, присебности, дисциплине. Спона стрелац - оружје - мета, где је спортиста тај који је главна карика и од кога искључиво зависи резултат, сврстава стрељаштво у ред спортова где је интеракција између такмичара за време такмичења минимална. Управо из тог разлога никада нисам чуо да је на било ком стрељачком такмичењу у свету било неког нарушавања спортске атмосфере, поготово не да је дошло до било које врсте насиља у спорту и на спортским манифестацијама. Као бивши спортиста и сад као тренер апсолутно осуђујем сваки покушај и врсту насиља у било ком облику, без обзира да ли је вербално, вршњачко, физичко, било које врсте.

Како спортски васпитати младе да би се такве појаве свеле на минимум и постоји ли неки апарат којим би се то решило?

- Стриктна примена одговарајућих закона један је од важних аспеката и решења проблема. Поред тога, треба подићи свест код младих о штетности таквих појава, али и мотивисати их да се баве спортом и да из првог реда буду борци за фер-плеј, поштовање противника, витештво.

Да ли вам је жао што све мање деце гледа и радује се спортским активностима, успесима - стрељаштво је толико пута обрадовало и даље радује нацију?

- Велики успеси наших спортиста на највећим светским такмичењима и промоција тих успеха играју велику улогу у укључивању младих у спорт. Млади се поистовећују са оним што виде, наша улога као друштва је да им понудимо и прикажемо најсветлију страну спорта и да их на тај начин привучемо.

Какву бисте поруку имали за младе - да се лише негативности, поменутих немилих сцена, насиља?

- Свестан сам да у овим временима деца имају пуно изазова, стога је и мотивисање младих за бављење спортом постало захтевније. Неопходно је победити изазове друштвених мрежа, модерних технологија, игрица, недостатак времена деце и родитеља, који би требало да буду највећа подршка у тој борби.

Како бисте ви, у улози психолога, покушали да решите тај све већи проблем данашњице?

- Ниво заинтересованости деце за спорт треба подићи најпре у породици, потом им кроз образовни систем у школама и уз помоћ спортских клубова дати шансу да остваре интересовања и укључе се у спорт – истакао је трофејни стрелац, који се и даље без задршке бори за праве вредности и успешно „зауставља ветрењаче”. 

„Ставови изнети у подржаном медијском програму нужно не изражавају ставове града Крагујевца који је доделио средства”.