Streljaštvo, Kragujevac, prestonica Šumadije... Sankcije u Jugoslaviji, 1992. Olimpijske igre u Barseloni... Stevan Pletikosić, na najvećoj planetarnoj smotri kao nezavisni učesnik, osvojio je bronzu u disciplini 50 metara malokalibarskom puškom u ležećem stavu!
Potom, nastavio „s desetkama” na Svetskom prvenstvu u Milanu, pa zlatom 2008. u Rio de Žaneiru na Svetskom kupu... U istom gradu na Igrama 2016, inače, svojim šestim, bio je najstariji srpski olimpijac, vešt i u 44!
Posle godina briljiranja na evropskoj i svetskoj sceni, obaranja rekorda i postavljanja novih granica u disciplinama malokalibarskim oružjem, Stevan je rešio da se posveti trenerskom poslu u svom „domu” - SK „Čika Mati”. I, sa jednakim žarom prenosi mladima sportska i životna iskustva, između ostalog i novoj šampionki - Teodori Vukojević.
Koliko se vaše vreme razlikuje od današnjeg: šta je vama, rođenom 1972, bio fokus i koliko je, zapravo, sport bio spas u ne tako lepim godinama?
- Moja veza sa streljačkim sportom datira još od pre četiri decenije, dugi niz godina kao takmičar, u poslednje tri i kao trener. Kao i mnoge vršnjake, streljaštvo je privlačilo - i dan danas privlači - mlade da se oprobaju u streljačkoj veštini. Početak bavljenja sportom je, uglavnom, isti u svim disciplinama. Zajednički imenitelji polaznicima trebalo bi da budu ljubav i zainteresovanost, želja za dokazivanjem, uspehom – počeo je razgovor za Sportski žurnal Stevan Pletikosić.
Kažu da su svojevremeno mladi, maltene, žurili da se upišu na neki sport, sa braćom, sestrama?
- U odnosu na moje početke kad su deca, sama ili u društvu drugova, braće ili sestara, odlazila na upis u neki klub i na prve treninge, danas se to odvija, uglavnom, u pratnji roditelja. Izuzetno je bitno od koga dolazi inicijativa za bavljenje sportom - da li su to deca sama zatražila, je li to bila zajednička želja dece i roditelja, ili prvenstveno želja roditelja. Treća varijanta retko je uspevala da uz sve napore i podršku izrodi vrhunsko sportsko dostignuće. Za bavljenje sportom mora da postoji želja deteta, roditelji su tu da, kao i škola i klubovi, pruže maksimalnu podršku sportskom razvoju. Kad se stvari ispravno postave već na početku, to predstavlja dobar temelj za sportsku nadgradnju i sve ono dobro što sport donosi u naše živote.
Da li ste nekad u životu doživeli neprijatnost, prisustvovali bilo kakvom vidu nasilja, ružnim scenama na ili van sportskih terena?
- Streljaštvo, kao i svaki sport, ima svoje rekvizite. To je, u ovom slučaju, oružje. U današnje vreme mnogo toga negativnog se povezuje pri pomenu oružja. Sportsko streljaštvo ima ulogu u društvu da pokaže da oružje može da bude i instrument viteštva, sportskog nadmetanja, znanja, umeća, snage duha! Streljaštvo je sport smirenosti, koncentracije, kontrole tela i emocija, prisebnosti, discipline. Spona strelac - oružje - meta, gde je sportista taj koji je glavna karika i od koga isključivo zavisi rezultat, svrstava streljaštvo u red sportova gde je interakcija između takmičara za vreme takmičenja minimalna. Upravo iz tog razloga nikada nisam čuo da je na bilo kom streljačkom takmičenju u svetu bilo nekog narušavanja sportske atmosfere, pogotovo ne da je došlo do bilo koje vrste nasilja u sportu i na sportskim manifestacijama. Kao bivši sportista i sad kao trener apsolutno osuđujem svaki pokušaj i vrstu nasilja u bilo kom obliku, bez obzira da li je verbalno, vršnjačko, fizičko, bilo koje vrste.
Kako sportski vaspitati mlade da bi se takve pojave svele na minimum i postoji li neki aparat kojim bi se to rešilo?
- Striktna primena odgovarajućih zakona jedan je od važnih aspekata i rešenja problema. Pored toga, treba podići svest kod mladih o štetnosti takvih pojava, ali i motivisati ih da se bave sportom i da iz prvog reda budu borci za fer-plej, poštovanje protivnika, viteštvo.
Da li vam je žao što sve manje dece gleda i raduje se sportskim aktivnostima, uspesima - streljaštvo je toliko puta obradovalo i dalje raduje naciju?
- Veliki uspesi naših sportista na najvećim svetskim takmičenjima i promocija tih uspeha igraju veliku ulogu u uključivanju mladih u sport. Mladi se poistovećuju sa onim što vide, naša uloga kao društva je da im ponudimo i prikažemo najsvetliju stranu sporta i da ih na taj način privučemo.
Kakvu biste poruku imali za mlade - da se liše negativnosti, pomenutih nemilih scena, nasilja?
- Svestan sam da u ovim vremenima deca imaju puno izazova, stoga je i motivisanje mladih za bavljenje sportom postalo zahtevnije. Neophodno je pobediti izazove društvenih mreža, modernih tehnologija, igrica, nedostatak vremena dece i roditelja, koji bi trebalo da budu najveća podrška u toj borbi.
Kako biste vi, u ulozi psihologa, pokušali da rešite taj sve veći problem današnjice?
- Nivo zainteresovanosti dece za sport treba podići najpre u porodici, potom im kroz obrazovni sistem u školama i uz pomoć sportskih klubova dati šansu da ostvare interesovanja i uključe se u sport – istakao je trofejni strelac, koji se i dalje bez zadrške bori za prave vrednosti i uspešno „zaustavlja vetrenjače”.
„Stavovi izneti u podržanom medijskom programu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva”.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
