Не постоји - не могу више

Предлогом новоформираног Стручног савета, на чијем челу је легендарни Давор Штефанек, недавно је за првог тренера репрезентације у рвању грчко – римским стилом, изабран Војислав Трајковић, тренер шампионског Пролетера.

Минуле недеље Зрењанинци освојили су 20. титулу екипног првенства државе и финални окршај плеј-офа, против Спаратака у суботичкој „Дудовој шуми“, био је  занимљив и, као и ранијих година, привукао је пажњу. Трајковић је проглашен, по осми пут, за нашег најбољег тренера, а од 2014. године шеф је струке у клубу с Бегеја.

-Био је занимљив дуел против старих спортских пријатеља и заслужено смо освојили нови шампионски пехар – почео је разговор признати стручњак. – Имамо квалитет не само у сениорским репрезентативцима, већ и младима који су увелико у сениорском погону и имају одличне резултате као јуниори, а били су одлични и у кадетском узрасту.     

Пролетер је, кажу рвачки посленици, одлично организован колектив, са изузетно добром омладинском школом?

-Годинама је тако и сви у клубу су, од председника Марка Станојчића, до тренера и последњег члана Управног одбора, посвећени клубу. Из масовности школе рвања извлачи се квалитет и деца радо долазе. Тренажни процес је на високом нивоу и све је бесплатно. Дворана је стално отворена, честа су такмичења по другим земљама и родитеље ништа не кошта. Не чуди што данас Пролетер има Стевана Којића, Уроша Лечића, Јована Миолског, Андрију Михајловића, Бранка Ђукића, Марка Супића, да не набрајам, велики су потенцијал.

Да ли вас је изненадио предлог Штефанека да преузмете бригу о Орловима?

-Претпоставио сам да ће се о мени разговарати и после осам година у стручном штабу репрезентације, очекивао сам избор. Почаствован сам и, као и до сада, даћу све од себе да наше рвање остане у светском врху. Знам да је изазов велики, одговорност још већа, али сам свестан шта ме чека. Никад се рада и обавеза нисам плашио.

Били сте осам сезона уз селектора Милорада Докманца, тренера Стојана Добрева, нешто краће са вама је био Сретен Дамјановић. Имали сте добру школу?

-Добро сте упознати да је пре непуне две деценије Рвачки савез кренуо од нуле, без резултата, буџета, али са људима који су ударили темељ каснијим великим успесима. Из добре организације, међусобног поверења, изграђене атмосфере, све је кренуло како треба и дошло се до високог нивоа. По резултатима смо у рангу с велесилама. Увек се учи, без обзира на године и искуство и од сваког од поменутих, нешто сам прихватио, али и нешто своје унео у репрезентативни тим. Никад се нисам либио да потражим савет.

Нема иоле познатијег у нашем рвању да вам није честитао на избору?

-Нисам бројао, али сам одговорио на сваки позив и поруку и, наравно, захвалио се. Нисам од сујетних и увек сам са свима спреман на разговор о било којем питању репрезентативног рада. Волим да размењујем мишљења и често смо на припремама са више других селекција, па су контакти са колегама из других земаља, изузетно корисни. Добронамерне прихватам као пријатеље.

Самостално сте водили Орлове на Првенству Европе у Загребу прошле године?

-Виктор Немеш био је други, бронзе су припале Миши Каџаји и Георгију Тибилову, а водио сам тим и на више изузетно јаких турнира. Није ми стран посао.

Репрезентативци кажу да сте више од тренера, увек спремни да помогнете?

-Коме да помогнем, ако не њима, моји синови су њихови вршњаци. Није само струњача у домену тренерског посла, са екипом треба живети и изван дворане. Зна да буде ужасно тешко, по 250 дана су одвојени од кућа, породица, неки су ожењени, а тренинзи су напорни и нема пауза. Обишли су земаљску куглу, а нису честито ни видели град у којем се такмиче или тренирају. Увек сам био и бићу на располагању, у 10 сати пре подне или три часа после поноћи, свеједно је. Али је увек моја последња.

Лепа реч и савет, увек донесу добро?

-Тако је и тако се и понашам. Замислите колико је њих рекло „не могу више“ и нико није одустао. Лепа реч руши баријере, другачије не умем.

Преузели сте национални тим са почетком новог олимпијског циклуса?

-Много је такмичења до Олимпијских игара у Лос Анђелесу, али су оне најважније и сви циљеви се своде на то да освојимо олимпијску медаљу. Нисмо успели у Паризу, мало је недостајало и то мало надокнадићемо за четири године. Не волим да обећавам, али имамо потенцијал да остваримо циљ и освојимо одличје. Међутим, нећемо се одрећи резултата ни на осталим великим такмичењима. Прво је Европско априла у Словачкој, па наредне јесени Светско првенство у Загребу. Свака медаља много значи.

Направили сте план припрема за нову сезону?

-Почетак је заказан за 9.  јануар и крећемо с Дивчибара где смо се стационирали на базичне зимске припреме и услови су изванредни. Оно што нам треба, имамо на овој планини – истакао је Војислав Трајковић, први тренер репрезентације Србије.