Ne postoji - ne mogu više

Predlogom novoformiranog Stručnog saveta, na čijem čelu je legendarni Davor Štefanek, nedavno je za prvog trenera reprezentacije u rvanju grčko – rimskim stilom, izabran Vojislav Trajković, trener šampionskog Proletera.

Minule nedelje Zrenjaninci osvojili su 20. titulu ekipnog prvenstva države i finalni okršaj plej-ofa, protiv Sparataka u subotičkoj „Dudovoj šumi“, bio je  zanimljiv i, kao i ranijih godina, privukao je pažnju. Trajković je proglašen, po osmi put, za našeg najboljeg trenera, a od 2014. godine šef je struke u klubu s Begeja.

-Bio je zanimljiv duel protiv starih sportskih prijatelja i zasluženo smo osvojili novi šampionski pehar – počeo je razgovor priznati stručnjak. – Imamo kvalitet ne samo u seniorskim reprezentativcima, već i mladima koji su uveliko u seniorskom pogonu i imaju odlične rezultate kao juniori, a bili su odlični i u kadetskom uzrastu.     

Proleter je, kažu rvački poslenici, odlično organizovan kolektiv, sa izuzetno dobrom omladinskom školom?

-Godinama je tako i svi u klubu su, od predsednika Marka Stanojčića, do trenera i poslednjeg člana Upravnog odbora, posvećeni klubu. Iz masovnosti škole rvanja izvlači se kvalitet i deca rado dolaze. Trenažni proces je na visokom nivou i sve je besplatno. Dvorana je stalno otvorena, česta su takmičenja po drugim zemljama i roditelje ništa ne košta. Ne čudi što danas Proleter ima Stevana Kojića, Uroša Lečića, Jovana Miolskog, Andriju Mihajlovića, Branka Đukića, Marka Supića, da ne nabrajam, veliki su potencijal.

Da li vas je iznenadio predlog Štefaneka da preuzmete brigu o Orlovima?

-Pretpostavio sam da će se o meni razgovarati i posle osam godina u stručnom štabu reprezentacije, očekivao sam izbor. Počastvovan sam i, kao i do sada, daću sve od sebe da naše rvanje ostane u svetskom vrhu. Znam da je izazov veliki, odgovornost još veća, ali sam svestan šta me čeka. Nikad se rada i obaveza nisam plašio.

Bili ste osam sezona uz selektora Milorada Dokmanca, trenera Stojana Dobreva, nešto kraće sa vama je bio Sreten Damjanović. Imali ste dobru školu?

-Dobro ste upoznati da je pre nepune dve decenije Rvački savez krenuo od nule, bez rezultata, budžeta, ali sa ljudima koji su udarili temelj kasnijim velikim uspesima. Iz dobre organizacije, međusobnog poverenja, izgrađene atmosfere, sve je krenulo kako treba i došlo se do visokog nivoa. Po rezultatima smo u rangu s velesilama. Uvek se uči, bez obzira na godine i iskustvo i od svakog od pomenutih, nešto sam prihvatio, ali i nešto svoje uneo u reprezentativni tim. Nikad se nisam libio da potražim savet.

Nema iole poznatijeg u našem rvanju da vam nije čestitao na izboru?

-Nisam brojao, ali sam odgovorio na svaki poziv i poruku i, naravno, zahvalio se. Nisam od sujetnih i uvek sam sa svima spreman na razgovor o bilo kojem pitanju reprezentativnog rada. Volim da razmenjujem mišljenja i često smo na pripremama sa više drugih selekcija, pa su kontakti sa kolegama iz drugih zemalja, izuzetno korisni. Dobronamerne prihvatam kao prijatelje.

Samostalno ste vodili Orlove na Prvenstvu Evrope u Zagrebu prošle godine?

-Viktor Nemeš bio je drugi, bronze su pripale Miši Kadžaji i Georgiju Tibilovu, a vodio sam tim i na više izuzetno jakih turnira. Nije mi stran posao.

Reprezentativci kažu da ste više od trenera, uvek spremni da pomognete?

-Kome da pomognem, ako ne njima, moji sinovi su njihovi vršnjaci. Nije samo strunjača u domenu trenerskog posla, sa ekipom treba živeti i izvan dvorane. Zna da bude užasno teško, po 250 dana su odvojeni od kuća, porodica, neki su oženjeni, a treninzi su naporni i nema pauza. Obišli su zemaljsku kuglu, a nisu čestito ni videli grad u kojem se takmiče ili treniraju. Uvek sam bio i biću na raspolaganju, u 10 sati pre podne ili tri časa posle ponoći, svejedno je. Ali je uvek moja poslednja.

Lepa reč i savet, uvek donesu dobro?

-Tako je i tako se i ponašam. Zamislite koliko je njih reklo „ne mogu više“ i niko nije odustao. Lepa reč ruši barijere, drugačije ne umem.

Preuzeli ste nacionalni tim sa početkom novog olimpijskog ciklusa?

-Mnogo je takmičenja do Olimpijskih igara u Los Anđelesu, ali su one najvažnije i svi ciljevi se svode na to da osvojimo olimpijsku medalju. Nismo uspeli u Parizu, malo je nedostajalo i to malo nadoknadićemo za četiri godine. Ne volim da obećavam, ali imamo potencijal da ostvarimo cilj i osvojimo odličje. Međutim, nećemo se odreći rezultata ni na ostalim velikim takmičenjima. Prvo je Evropsko aprila u Slovačkoj, pa naredne jeseni Svetsko prvenstvo u Zagrebu. Svaka medalja mnogo znači.

Napravili ste plan priprema za novu sezonu?

-Početak je zakazan za 9.  januar i krećemo s Divčibara gde smo se stacionirali na bazične zimske pripreme i uslovi su izvanredni. Ono što nam treba, imamo na ovoj planini – istakao je Vojislav Trajković, prvi trener reprezentacije Srbije.