Борац одушевио Европу

Водени слапови с неба, на светлошћу рефлектора Градског стадиона смештеног на Тргу Републике Српске разбијали су се о тло, док је на трибинама непрекидно, 90 минута трајала песма домаћих навијача, али и малобројних Аустријанаца који су кишног новембарског дана допутовали у Бањалуку. Иако је амбијент био суморан – каснојесенски, фудбалери Борца, шампиона Премијер лиге БиХ, угледали су европско пролеће после величанствене победе против ЛАСК-а (2:1) у четвртом колу УЕФА Лиге конференције.

Бањалучани су на корак до највећег клупског успеха у 98 година дугој историји постојања јер су направили крупан корак ка нокаут фази најмлађег клупског такмичења под окриљем УЕФА. Мучили су се домаћи играчи упркос чињеници да су од седмог минута имали играча више (искључен Јорг Зибенхандл голман ЛАСКА-а), гости су чак и повели у 51. минуту после контранапада који је у гол претворио Валон Бериша.

Преокрет је уследио у финишу сусрета када је прво у 82. минуту Ђорђе Деспотовић изједначио на 1:1, а онда у 90. минуту мајсторским волејом са 18 метара резервиста Дино Скоруп донео потпуни резултатски преокрет, другу победу у групном такмичењу, скор од седам бодова и 15. место на табели од 36 клубова. Нема ништа слађе у фудбалу него добити голом у последњем минуту, поготово упорне Германе...

Младен Жижовић је на конференцији за штампу најпре похвалио госте, рекавши да су одлична екипа, која је у врху аустријског фудбала.

-Ретки су они који су веровали да ћемо да победимо, поготово на начин на који се то догодило. Била би фудбалска неправда, по свему приказаном, да Борац није победио ЛАСК. Од првог до последњег момента контролисали смо апсолутно утакмицу, осим те једне ситуације када смо лошије изишли након аута, а они су направили контранапад и постигли погодак. На крају нас је и срећа послужила, а њу треба заслужити у спорту. И те како смо је заслужили – рекао је Младен Жижовић, шеф стручног штаба Борца.

О шансама које су повећање да црвено-плави презиме на међународној сцени стратег Бањалучана је истакао:

-Пут је тежак и далек, али можемо да га пређемо само уз давање максимума, да идемо од утакмице до утакмице. Овај клуб се зове Борац јер никад не одустаје, никад се не предаје, увек се бори! То име овим момцима показује да се боре до краја, а против ЛАСК-а је то резултирало победом. Објективно, фудбалска јавност и људи ово нису очекивали што нам је дало мотив више, можда пробудило и мали инат да покажемо да ми то можемо и на крају смо били у праву у односу на већину. Драго ми је да је то тако! Желимо да уживамо, да се меримо с другим клубовима наше групе, да видимо где смо? Против фаворизованих, као и са нама подједнаким клубовима, да се на крају саберемо. За сада имамо седам освојених бодова, ако нам то буде довољно за пролаз групе, славићемо, ако не буде, покушаћемо следећи пут. Реално, отворила нам се историјска прилика да прођемо. По пројекцијама седам бодова је довољно, међутим, математички није сигурно. Потребан нам још понеки бод, да би у потпуности били сигурни у пролазак у нокаут фазу.

Иза црвено-плавих је прва домаћа победа у групној фази УЕФА Лиге конференција, а друга ове јесени после величанственог успеха на Кипру против АПОЕЛ-а.

-Било би неправедно да нисмо победили. Прво полувреме смо одиграли најбоље од када сам ја тренер. Нисмо посустали током свих 90 минута и били смо бољи од Аустријанаца. Мислим да су нас гости мало и потценили и то им се обило о главу – закључио је на крају Младен Жижовић, тренер Борца.

Киша је немилице падала и после још једне историјске утакмице у Републици Српској. Док су играчи Борца, који су одушевили Европу, с покислим навијачима на источној трибини славили уз песму „Са истока дигла се прашина, прорадила Борчева машина...“ део домаћих симпатизера стао је крај другог дела „истока“, код Аустријанаца, и певао: „Auf Wiedersehen“.