У Звезди без шансе, ТСЦ одабрао пре Партизана

С двогодишње дистанце: како гледате на понуду Партизана, ТСЦ вам се учинио као „здравији” клуб и, испоставило се, нисте погрешили?

- У договору с породицом и људима из окружења одлучио сам да је ТСЦ средина где ћу да напредујем колико треба да бих, Боже здравља, направио тај наредни корак. Шта је превагнуло? Желео ме је Жарко Лазетић, плус: ТСЦ је сличан по стилу игре Вождовцу. То ми је била олакшавајућа околност, период адаптације дуже би трајао у Партизану. ТСЦ - из чисто фудбалских разлога и, ето, нисам се покајао – изричит је Милош Пантовић.

Чинило се да вам је суђен (и) први тим Црвене звезде, на Маракани су вас најављивали као „пројекат”, кад...?

- Не кајем се, очигледно је све овако требало да буде. Увек причам: период у Црвеној звезди и омладинској школи био ми је стварно леп, имали смо добру генерацију, освојили Кадетску и Омладинску лигу, у УЕФА Лиги младих направили највећи резултат у српском јуниорском фудбалу – прошли групу с Тотенхемом, Бајерном и Олимпијакосом. Лепа сећања, сад, зашто нисам добио шансу – није на мени да коментаришем. Био сам ту, чекао, није се десило...

Зналачки бисте је искористили?

- Сигурно! Верујем у себе, требало је да добијем прилику да покажем колико могу, ако не би било довољно – никакав проблем. Остаје жал, међутим, у фудбалу нема времена за кајање, туговање.