U Zvezdi bez šanse, TSC odabrao pre Partizana

S dvogodišnje distance: kako gledate na ponudu Partizana, TSC vam se učinio kao „zdraviji” klub i, ispostavilo se, niste pogrešili?

- U dogovoru s porodicom i ljudima iz okruženja odlučio sam da je TSC sredina gde ću da napredujem koliko treba da bih, Bože zdravlja, napravio taj naredni korak. Šta je prevagnulo? Želeo me je Žarko Lazetić, plus: TSC je sličan po stilu igre Voždovcu. To mi je bila olakšavajuća okolnost, period adaptacije duže bi trajao u Partizanu. TSC - iz čisto fudbalskih razloga i, eto, nisam se pokajao – izričit je Miloš Pantović.

Činilo se da vam je suđen (i) prvi tim Crvene zvezde, na Marakani su vas najavljivali kao „projekat”, kad...?

- Ne kajem se, očigledno je sve ovako trebalo da bude. Uvek pričam: period u Crvenoj zvezdi i omladinskoj školi bio mi je stvarno lep, imali smo dobru generaciju, osvojili Kadetsku i Omladinsku ligu, u UEFA Ligi mladih napravili najveći rezultat u srpskom juniorskom fudbalu – prošli grupu s Totenhemom, Bajernom i Olimpijakosom. Lepa sećanja, sad, zašto nisam dobio šansu – nije na meni da komentarišem. Bio sam tu, čekao, nije se desilo...

Znalački biste je iskoristili?

- Sigurno! Verujem u sebe, trebalo je da dobijem priliku da pokažem koliko mogu, ako ne bi bilo dovoljno – nikakav problem. Ostaje žal, međutim, u fudbalu nema vremena za kajanje, tugovanje.