Исламовић о разлозима дебакла: Потрошња и празне трибине

Није лако сетити се кад је неко последњи пут тако завртео лопту на Градском стадиону као што је то урадила Војводина. Појачани средњи ред Новосађана држао је све конце игре у својим рукама, а Кејлеб Зади Сери је њихове замисли лако конкретизовао повукавши Јусуфа Бамиделеа у нестварну четвроструку егзекцују. Нови Пазар није могао да парира ни у једној линији, тако да је висок пораз реалан по свему што је виђено на терену.

Први пут се десило да састав који изводи Томислав Сивић у свом другом клупском мандату не погоди противничку мрежу, а четврти да се иза леђа голмана нађе превелики број лопти. Разлика у односу на остале високе поразе не крије се само у броју постигнутих голова Пазараца у тим мечевима, од  ТСЦ је примљено пет поред два дата, од Црвене звезде четири уз један који је завршио у мрежи шампиона, а од Партизана исто толико уз чак три постигнута. Мрежа Војводине није погођена, али није ни била често у опасности да се затресе. Новосадски црвено–бели су максимално искористили све слабости које Нови Пазар има и које су биле уочљиве и кад су резултати били позитивни, с тим да нико на овакав начин, брзином својих нападача није сломио Плаве.

Победник сигурно неће рећи да је огромну предност добио и тиме што су трибине биле празне. У оваквим дуелима то је детаљ који има снагу гола форе. Тандем Сери–Бамиделе техником и брзином лако је освајао простор и отварао пут до мреже Јакуба. Кад директни чувари нису упорни и досадни то се заврши тако да тандем Војводине сведе утакмицу на симултанку. И један и други били су „зверке” за које није постојала клопка.

Пораз је тежак, али кад се све чињенице узму у обзир и поред четири примљена гола није срамотан. Није спорно да је пао опасан шамар, који ако се стоички поднесе може да буде од веће користи него неке победе извојеване на мишиће. Нормално је кад на домаћем терену без обзира на име и снагу противника примите четири гола да ни кроз микроскопско посматрање не можете пронаћи нешто што је било добро, а и како би кад се и у премотавању увек враћају та велика два корака колико су Сери и Бамиделе у скоро свакој ситуацији били испред домаћих играча. Нови Пазар има апсолутно право да буде бесан на помоћног судију испред кога је дошло до гажења Ђурановића од стране Бароса. То је по свим узусима морао да буде прекршај, а из тог поседа је баш Барос асистирао Бамиделеу за први гол у мечу. Повреда Адема Љајића и његов рани излазак из игре само је погурала домаће играче у рикверц. Сад је велики знак питања хоће ли му здравствено стање дозволити да одигра и минут до краја првог дела шампионата. Борбеност је нешто што се подразумева, па ако баш хоћемо нешто да извучемо као позитиву можемо ту спремност Ђурановића да се „бије” за сваку лопту на било којем делу терену и видну жељу Исламовића по уласку у игру да покрене екипу. Сеад Исламовић пре пет дана постао је други пут отац, после ћерке добио је и сина Хасана. Мало је недостајало да новорођеном наследнику на поклон донесе гол. На волшебан начин лопта коју је упутио ка мрежи у 89. минуту одбила се од стативе у поље. Да је погодио продужио би низ Новог Пазара до бројке од 12 узастопних утакмица на којима је постигнут бар један гол.

- Хтели смо, али било је очигледно да смо се превише потрошили у свим досадашњим утакмицама. Није нам ни лако што играмо у амбијенту какав не заслужујемо. Све би било другачије да су навијачи уз нас. То не значи да умањујем победу Војводине, која је апсолутно заслужена. На све се надовезала и повреда Љајића. Довољно је само да се појави на терену. Не фале само његови потези и лопте, већ и савети које даје, просто је такав да свима нама све време држи концентрацију. Шта је ту је, идемо даље. Вратили смо се после болног пораза од ТСЦ-а везујући три победе. Главу горе, што то не бисмо поновили -  храбри 25–годишњи везиста себе и саиграче.