Islamović o razlozima debakla: Potrošnja i prazne tribine

Nije lako setiti se kad je neko poslednji put tako zavrteo loptu na Gradskom stadionu kao što je to uradila Vojvodina. Pojačani srednji red Novosađana držao je sve konce igre u svojim rukama, a Kejleb Zadi Seri je njihove zamisli lako konkretizovao povukavši Jusufa Bamidelea u nestvarnu četvrostruku egzekcuju. Novi Pazar nije mogao da parira ni u jednoj liniji, tako da je visok poraz realan po svemu što je viđeno na terenu.

Prvi put se desilo da sastav koji izvodi Tomislav Sivić u svom drugom klupskom mandatu ne pogodi protivničku mrežu, a četvrti da se iza leđa golmana nađe preveliki broj lopti. Razlika u odnosu na ostale visoke poraze ne krije se samo u broju postignutih golova Pazaraca u tim mečevima, od  TSC je primljeno pet pored dva data, od Crvene zvezde četiri uz jedan koji je završio u mreži šampiona, a od Partizana isto toliko uz čak tri postignuta. Mreža Vojvodine nije pogođena, ali nije ni bila često u opasnosti da se zatrese. Novosadski crveno–beli su maksimalno iskoristili sve slabosti koje Novi Pazar ima i koje su bile uočljive i kad su rezultati bili pozitivni, s tim da niko na ovakav način, brzinom svojih napadača nije slomio Plave.

Pobednik sigurno neće reći da je ogromnu prednost dobio i time što su tribine bile prazne. U ovakvim duelima to je detalj koji ima snagu gola fore. Tandem Seri–Bamidele tehnikom i brzinom lako je osvajao prostor i otvarao put do mreže Jakuba. Kad direktni čuvari nisu uporni i dosadni to se završi tako da tandem Vojvodine svede utakmicu na simultanku. I jedan i drugi bili su „zverke” za koje nije postojala klopka.

Poraz je težak, ali kad se sve činjenice uzmu u obzir i pored četiri primljena gola nije sramotan. Nije sporno da je pao opasan šamar, koji ako se stoički podnese može da bude od veće koristi nego neke pobede izvojevane na mišiće. Normalno je kad na domaćem terenu bez obzira na ime i snagu protivnika primite četiri gola da ni kroz mikroskopsko posmatranje ne možete pronaći nešto što je bilo dobro, a i kako bi kad se i u premotavanju uvek vraćaju ta velika dva koraka koliko su Seri i Bamidele u skoro svakoj situaciji bili ispred domaćih igrača. Novi Pazar ima apsolutno pravo da bude besan na pomoćnog sudiju ispred koga je došlo do gaženja Đuranovića od strane Barosa. To je po svim uzusima morao da bude prekršaj, a iz tog poseda je baš Baros asistirao Bamideleu za prvi gol u meču. Povreda Adema Ljajića i njegov rani izlazak iz igre samo je pogurala domaće igrače u rikverc. Sad je veliki znak pitanja hoće li mu zdravstveno stanje dozvoliti da odigra i minut do kraja prvog dela šampionata. Borbenost je nešto što se podrazumeva, pa ako baš hoćemo nešto da izvučemo kao pozitivu možemo tu spremnost Đuranovića da se „bije” za svaku loptu na bilo kojem delu terenu i vidnu želju Islamovića po ulasku u igru da pokrene ekipu. Sead Islamović pre pet dana postao je drugi put otac, posle ćerke dobio je i sina Hasana. Malo je nedostajalo da novorođenom nasledniku na poklon donese gol. Na volšeban način lopta koju je uputio ka mreži u 89. minutu odbila se od stative u polje. Da je pogodio produžio bi niz Novog Pazara do brojke od 12 uzastopnih utakmica na kojima je postignut bar jedan gol.

- Hteli smo, ali bilo je očigledno da smo se previše potrošili u svim dosadašnjim utakmicama. Nije nam ni lako što igramo u ambijentu kakav ne zaslužujemo. Sve bi bilo drugačije da su navijači uz nas. To ne znači da umanjujem pobedu Vojvodine, koja je apsolutno zaslužena. Na sve se nadovezala i povreda Ljajića. Dovoljno je samo da se pojavi na terenu. Ne fale samo njegovi potezi i lopte, već i saveti koje daje, prosto je takav da svima nama sve vreme drži koncentraciju. Šta je tu je, idemo dalje. Vratili smo se posle bolnog poraza od TSC-a vezujući tri pobede. Glavu gore, što to ne bismo ponovili -  hrabri 25–godišnji vezista sebe i saigrače.