Како је пропао кошаркашки рокенрол у Болоњи

Поред најстаријег универзитета на свету, Болоња је годинама била позната као град кошарке, не само у Италији, већ и у целој Европи. Ривалитет Фортитуда и Виртуса дуго је важио за један од највећих, пошто су се оба клуба крајем двадесетог века била крем игре под обручима.

У том периоду, ипак, успешнији од градског ривала био је Виртус, који се 1998. године, предвођен Сашом Даниловићем и Зораном Савићем попео на кров Европе.

Одлазак у пензију Предрага Даниловића оставио је екипу из Болоње у тешком стању, а баш такве ситуације позорница су за рађање нових великих звезда. На такву бину ступио је тада млађани Ману Ђинобили, касније и вишеструки освајач НБА прстена са Сан Антонио Спарсима.

Аргентински репрезентативац, окружен елитним играчима улоге водио је Црну Ви, мимо свих очекивања, до нове титуле континенталног првака 2001, а тим који је оствари неслућене успехе, упркос недостатку великих имена, сматра се једном од најквалитетнијих екипа у историји европске кошарке.

Ипак, оно што одликује Виртус као клуб већ деценијама јесу огромне осцилације. У сезони 2002/2003. само две године по освајању друге Евролиге, клуб се нашао при самом дну табеле домаћег првенства, а иако је резултатима изборио опстанак у елити био је избачен у другу лигу због финансијских проблема.

Повратак у највиши ранг црно-бели из Болоње остварили су 2005, а у ниже нивое континенталног такмичења годину касније. Три сезоне биле су потребне Црној Ви да поново подигне европски трофеј, овога пута Еуро Челенџ купа, трећег по рангу такмичења тог доба.

До данашњег дана Виртус је још једном био прекомандован у другу италијанску лигу, али се традиција освајања трофеја на континенталној позорници наставила, пошто су црно-бели 2019. освојили ФИБА Лигу шампиона, а 2022. славили су и у Еврокупу.

Као победник другог по значају такмичења, екипа из Болоње је коначно у сезони 22/23. изборила поновни пласман у Евролигу. Нису се прославили у повратничкој сезони двоструки шампиони из прошлости, па је тако почетком наредне године на клупу Виртуса сео Лука Банки.

Млади месеци наредне сезоне донели су много успеха, а нови тренер са црно-белима имао је такозвани период „меденог месеца”, где је Црној Ви све полазило за руком, победе су низали као на траци, а деловало је и као да је Италијан прави човек за посао. Све то била је назнака повратка великана на велика врата, повратка који се никада није догодио. После тринаест кола у европској елити Банки и његови изабраници имали су скор од девет победа и четири пораза, те су окупирали другу позицију на табели. Ипак, ко високо лети, изгледа да заиста ниско пада – а том реченицом може се свеобухватно описати богата историја клуба из Болоње.

После старта из снова брзо се Виртус срозао изван плеј-оф зоне, а данас тачно годину дана касније, после поново тринаест кола закуцан је за дно табеле европске елите са стравичним скором од чак једанаест пораза и само две победе. Таква криза резултата означила је и крај Банкијеве ере у црно-белом делу Болоње, па је Црна Ви у пустоловине четрнаесте рунде кренула под диригентском палицом новог тренера Душка Ивановића, који је симболично требало на клупи Виртуса да дебитује имао управо против бившег клуба Црвене звезде....