Меч живота против Ђоковића

Први је одиграо последњи меч и завршио каријеру, а други је имао једну од најбољих сезона, али обојица издвајају окршаје са Новаком Ђоковићем.

Један је Доминик Тим, који је средином октобра окачио рекет о клин, а следи га Алехандро Табило, који је премијерно успео да се пробије међу најбољих 20 на планети.

Откад су одмерили снаге са Ђоковићем и победили га – живот им се променио. Годину дана после окршаја са српским асом, Тим је освојио први и једини грен слем у каријери, а с друге стране Табило је забележио најбоље резултате од почетка професионалне каријере и постао први играч из Латинске Америке који је кренуо ка светском врху. 

Тим је играо са Новаком пре пет година на такмичењу најбољих осам на крају године и то у групној фази. У чувеној О2 арени успео је да савлада Ђоковића после преокрета. Зато сада каже да му је то меч живота.

- Против Новака на завршном мастерсу у Лондону 2019 – увек одговарам исто кад ме питају ко ми је најбољи меч у каријери. Заиста мислим тако. Тај дан кад сам се пробудио, није ми било добро, био сам болестан. Као да сам био опуштен и лабав због тога. Био сам у доброј форми те сезоне, пустио сам руку. Рекао сам себи да желим да играм као да се ништа не догађа. Изашао сам на терен са идејом само да се не разболим више. Играо сам тај меч као да сам унапред изгубио, као играч који нема ни минималне шансе. На тај начин сам смањио притисак и резултат на крају је био невероватан за мене. Успео сам да пронађем снагу да преокренем, а био сам изгубљен од првог поена – открио је 31-годишњак из Аустрије у интервјуу за Тенис ТВ.

Почетком сезоне Тим је најавио да жели да заврши каријеру  пред домаћом публиком. На турниру у Бечу имао је последњи плес. Освојио је укупно 17 трофеја, а највреднији је пехар из Њујорка, на последњем такмичењу из велике четворке. У том периоду Доминик је био један од најтежих ривала за Ђоковића, поготово на бетону. Захваљујући одличној игри заслужено је био међу првих пет играча на тениској пирамиди.

Био је све ближи врху све док се није повредио у Мајорки, у мечу против Адријана Манарина. Тада је то изгледало као нелагода у зглобу, али касније се испоставило да је повреда која ће му драстично убрзати крај каријере. Те 2021. Тим је доживео тешку повреду ручног зглоба и морао је да паузира 10 месеци. Имао је проблема и с тим што није могао да нађе адекватан процес и приступ опоравку. Причало се о томе да су га погрешно лечили, па је морао да отпусти физиотерапеута. На његову жалост никад више није успео да се врати. Најбољи пласман у каријери била му је трећа позиција.

Прича Табила је другачија. Чилеанац је ове сезоне успео да савлада Ђоковића на мастерсу у Италији. Додуше догодило се то рунду после инцидента са флашом. Ноле је доживео незгоду по завршетку првог меча у Риму, док је делио аутограме навијачима. Пала му је флаша и озледила теме. Међутим, то не умањује заслуге младог леворуког играча који је забележио први тријумф против најбољег тенисера свих времена у њиховом премијерном сусрету.

- Осећам сада да ме људи на широм света више препознају. Дефинитивно после меча са Ђоковићем. Знају ме поготово у Риму, кад изађем на вечеру. Сада много више желе да се фотографишу са мном. Код куће у Чилеу то је нормално, исто је као раније. За мене је изненађујуће кад сам у неком другом граду. Окупе се навијачи, па желе да причају, да се друже. Истовремено ми прија, али и чудно ми је – истакао је Алехандро у интервјуу за Тенис канал.  

Табило је почео да игра тенис јер је желео да имитира брата. Имао је огромну подршку родитеља који су му дали мотивацију да уплива у воде белог спорта. Идол му је краљ шљаке Рафаел Надал.

- Рођен сам у Канади, чак сам једно време играо за јуниорску репрезентацију у Дејвис купу. То ми је доста помогло у наставку, у покушају да изградим стил. Одрастао сам играјући тенис у дворани, зато ми углавном одговарају такви услови. Као да сам научио да брже размишљам, да доносим одлуку како да одиграм. Кад сам дошао на Флориду почео сам да напредујем као личност. Имао сам осећај да морам да будем зрелији. Морао сам брзо да се прилагодим, а имао сам 13 година. Живот у Чилеу, од 20 године до сада, ми је помогао да адаптирам игру на шљаци. 

Табило је такмичарску годину почео титулом на серији 250 у Окланду. На бетону у Новом Зеланду успео је преко квалификација да дође до трона. Међутим, то му није помогло да се боље представи на првом грен слему у Аустралији, јер је изгубио на старту. Био је одличан пред домаћом публиком на турниру у Сантијагу где је стигао до финала. Онда је мало успорио све до краја априла кад је освојио титулу на челинџеру у Француској. Било је то увертира за његов најбољи резултат на мастерсима. Победа против Новака била му је ветар у леђа, јер је у Риму стигао до полуфинала кад је изгубио од Александра Зверева. Крајем јуна дошао је и до друге титуле и то на серији 250 у Мајорки. Сезону је завршио поразом у другом колу мастерса у Паризу кад је бољи од њега био Стефанос Циципас.

Табило је у 2024. освојио прве две титуле у каријери и забележио најбољи пласман. Почетком јула био је 19. у светском поретку. Годину је почео као 85, а завршио као 23. на АТП листи.

Тим је завршио каријеру са негативним скором у међусобним дуелима против српског аса. Играли су 12 пута, а Ноле има предност 7:5.