Meč života protiv Đokovića

Prvi je odigrao poslednji meč i završio karijeru, a drugi je imao jednu od najboljih sezona, ali obojica izdvajaju okršaje sa Novakom Đokovićem.

Jedan je Dominik Tim, koji je sredinom oktobra okačio reket o klin, a sledi ga Alehandro Tabilo, koji je premijerno uspeo da se probije među najboljih 20 na planeti.

Otkad su odmerili snage sa Đokovićem i pobedili ga – život im se promenio. Godinu dana posle okršaja sa srpskim asom, Tim je osvojio prvi i jedini gren slem u karijeri, a s druge strane Tabilo je zabeležio najbolje rezultate od početka profesionalne karijere i postao prvi igrač iz Latinske Amerike koji je krenuo ka svetskom vrhu. 

Tim je igrao sa Novakom pre pet godina na takmičenju najboljih osam na kraju godine i to u grupnoj fazi. U čuvenoj O2 areni uspeo je da savlada Đokovića posle preokreta. Zato sada kaže da mu je to meč života.

- Protiv Novaka na završnom mastersu u Londonu 2019 – uvek odgovaram isto kad me pitaju ko mi je najbolji meč u karijeri. Zaista mislim tako. Taj dan kad sam se probudio, nije mi bilo dobro, bio sam bolestan. Kao da sam bio opušten i labav zbog toga. Bio sam u dobroj formi te sezone, pustio sam ruku. Rekao sam sebi da želim da igram kao da se ništa ne događa. Izašao sam na teren sa idejom samo da se ne razbolim više. Igrao sam taj meč kao da sam unapred izgubio, kao igrač koji nema ni minimalne šanse. Na taj način sam smanjio pritisak i rezultat na kraju je bio neverovatan za mene. Uspeo sam da pronađem snagu da preokrenem, a bio sam izgubljen od prvog poena – otkrio je 31-godišnjak iz Austrije u intervjuu za Tenis TV.

Početkom sezone Tim je najavio da želi da završi karijeru  pred domaćom publikom. Na turniru u Beču imao je poslednji ples. Osvojio je ukupno 17 trofeja, a najvredniji je pehar iz Njujorka, na poslednjem takmičenju iz velike četvorke. U tom periodu Dominik je bio jedan od najtežih rivala za Đokovića, pogotovo na betonu. Zahvaljujući odličnoj igri zasluženo je bio među prvih pet igrača na teniskoj piramidi.

Bio je sve bliži vrhu sve dok se nije povredio u Majorki, u meču protiv Adrijana Manarina. Tada je to izgledalo kao nelagoda u zglobu, ali kasnije se ispostavilo da je povreda koja će mu drastično ubrzati kraj karijere. Te 2021. Tim je doživeo tešku povredu ručnog zgloba i morao je da pauzira 10 meseci. Imao je problema i s tim što nije mogao da nađe adekvatan proces i pristup oporavku. Pričalo se o tome da su ga pogrešno lečili, pa je morao da otpusti fizioterapeuta. Na njegovu žalost nikad više nije uspeo da se vrati. Najbolji plasman u karijeri bila mu je treća pozicija.

Priča Tabila je drugačija. Čileanac je ove sezone uspeo da savlada Đokovića na mastersu u Italiji. Doduše dogodilo se to rundu posle incidenta sa flašom. Nole je doživeo nezgodu po završetku prvog meča u Rimu, dok je delio autograme navijačima. Pala mu je flaša i ozledila teme. Međutim, to ne umanjuje zasluge mladog levorukog igrača koji je zabeležio prvi trijumf protiv najboljeg tenisera svih vremena u njihovom premijernom susretu.

- Osećam sada da me ljudi na širom sveta više prepoznaju. Definitivno posle meča sa Đokovićem. Znaju me pogotovo u Rimu, kad izađem na večeru. Sada mnogo više žele da se fotografišu sa mnom. Kod kuće u Čileu to je normalno, isto je kao ranije. Za mene je iznenađujuće kad sam u nekom drugom gradu. Okupe se navijači, pa žele da pričaju, da se druže. Istovremeno mi prija, ali i čudno mi je – istakao je Alehandro u intervjuu za Tenis kanal.  

Tabilo je počeo da igra tenis jer je želeo da imitira brata. Imao je ogromnu podršku roditelja koji su mu dali motivaciju da upliva u vode belog sporta. Idol mu je kralj šljake Rafael Nadal.

- Rođen sam u Kanadi, čak sam jedno vreme igrao za juniorsku reprezentaciju u Dejvis kupu. To mi je dosta pomoglo u nastavku, u pokušaju da izgradim stil. Odrastao sam igrajući tenis u dvorani, zato mi uglavnom odgovaraju takvi uslovi. Kao da sam naučio da brže razmišljam, da donosim odluku kako da odigram. Kad sam došao na Floridu počeo sam da napredujem kao ličnost. Imao sam osećaj da moram da budem zreliji. Morao sam brzo da se prilagodim, a imao sam 13 godina. Život u Čileu, od 20 godine do sada, mi je pomogao da adaptiram igru na šljaci. 

Tabilo je takmičarsku godinu počeo titulom na seriji 250 u Oklandu. Na betonu u Novom Zelandu uspeo je preko kvalifikacija da dođe do trona. Međutim, to mu nije pomoglo da se bolje predstavi na prvom gren slemu u Australiji, jer je izgubio na startu. Bio je odličan pred domaćom publikom na turniru u Santijagu gde je stigao do finala. Onda je malo usporio sve do kraja aprila kad je osvojio titulu na čelindžeru u Francuskoj. Bilo je to uvertira za njegov najbolji rezultat na mastersima. Pobeda protiv Novaka bila mu je vetar u leđa, jer je u Rimu stigao do polufinala kad je izgubio od Aleksandra Zvereva. Krajem juna došao je i do druge titule i to na seriji 250 u Majorki. Sezonu je završio porazom u drugom kolu mastersa u Parizu kad je bolji od njega bio Stefanos Cicipas.

Tabilo je u 2024. osvojio prve dve titule u karijeri i zabeležio najbolji plasman. Početkom jula bio je 19. u svetskom poretku. Godinu je počeo kao 85, a završio kao 23. na ATP listi.

Tim je završio karijeru sa negativnim skorom u međusobnim duelima protiv srpskog asa. Igrali su 12 puta, a Nole ima prednost 7:5.