Небо се отворило после гола Бајерну за 2:2, Црвена звезда је најлепше странице европског фудбала исписала победом против Марсеља у финалу Купа шампиона 1991. Више од шест месеци касније најславнија генерација нашег најтрофејнијег клуба круну је ставила у Токију. На данашњи дан пре 33 године црвено-бели су тријумфом против чилеанског Коло Кола освојили Интерконтинентални куп и постали, тада незванични светски прваци. Много година касније ФИФА је власнике тог трофеја прогласила и званичним шампионима планете.
Пред зору, у четири ујутру, у недељу, баш као и данас, не само звездаши навили су часовнике и били уз југословенског великана. Ако смо у ранијем делу незаборавне сезоне 1990/91. славили голове Дарка Панчева, фантастичне слободне ударце Синише Михајловића, мајсторије Дејана Савићевића, одбрањен пенал Стевана Стојановића у финалу, онда смо после Токија схватили величину Владимира Југовића. Звездино дете са друге планете, како га је у антологијском преносу назвао Милојко Пантић, чувени коментатор РТБ-а и РТС-а, са два гола одлучујуће је допринео да нам хладно јутро буде заправо врело око срца, од среће због још једног успеха фантастичне генерације.
- Прошле су 33 године, постигли смо три гола у тој утакмици, чини ми се да је тројка био и Теслин број, има много симболике – биле су прве речи Владимира Југовића ексклузивно за Журнал јуче преподне.
Нико не сумња да вам је меч против шампиона Јужне Америке 1991. најбољи у Звездином дресу?
- Сигурно је то била најзначајнија утакмица за мене, Звезду и њену историју. Европској титули придодали смо светску. Са играчем мање постигли смо два од три гола против Коло Кола и још једном потврдили квалитет генерације.
Нисте често давали голове, изненадили сте нас са два Чилеанцима?
- Одиграли смо баш добро. Утакмица је мене избацила у први план. И кад погледам са ове дистанце, меч је био јако битан. Показали смо сву снагу у Токију.
Била је то јако тешка сезона за све вас и клуб, због рата у Хрватској ниједан европски меч нисте одиграли у Београду...
- Сви истичу у први план Бари и сезону у којој смо освојили Куп шампиона. Успешна је била и наредна такмичарска година. Бранили смо трофеј и практично стигли до полуфинала, без обзира што смо играли као домаћини у Софији и Будимпешти. Да смо победили Сампдорију пласирали бисмо се у друго узастопно финале. Навикли смо тад навијаче на успехе, па се о тој сезони уопште не прича, као да се подразумевало да поново будемо шампиони. У две сезоне, заправо за шест месеци, тријумфовали смо у два финала.
НЕМАМ ПОЈМА ГДЕ ЈЕ ЗАВРШИЛА ТОЈОТА
Као најбољем играчу Интерконтиненталног купа Тојота, организатор утакмице, је за вас наменила аутомобил. Добили сте велики кључ од картона, ипак, никад нисте преузели поклон. Због чега?
- Немам појма где је завршила Тојота, једино знам да није код мене. Био сам преморен после утакмице. Цвеле (Владимир Цветковић, тадашњи генерални секретар Црвене звезде, прим.аут) ме је загрлио и рекао ми да награду треба да подели цео тим. Велики кључ чувам као успомену. Волео бих да једног дана питате Цвелета где је завршила Тојота.
Пре Токија изгубили сте од Манчестер јунајтеда у Суперкупу (0:1). Правило да тадашњи победници Купа шампиона и Купа победника купова одиграју две утакмице прекршено је због забране Звезди да буде домаћин на Маракани...
- Иако смо поражени, очитали смо лекцију Манчестер јунајтеду на Олд Трафорду. Касније, само нас је једна победа делила од још једног финала. Одиграли смо заиста добру сезону.
Вероватно нисте после Токија размишљали да ће нашој земљи увести и спортске санкције, да ћете се растати са црвено-белима после само две године у првом тиму?
- Моју каријеру у Звезди обележила је, поновићу, сезона после Барија. Презадовољан сам шта сам постигао у матичном клубу у кратком периоду. Требало је да репрезентативни стаж на великом такмичењу започнем на Европском првенству 1992. у Шведској, али су нас вратили. Уследиле су санкције. Моја генерација није имала најбољу прилику да се афирмише на међународној сцени. Данашњи клинци то заборављају. Ми смо свој пут тражили у много тежим околностима. Не жалимо се, биле су то деведесете године... – закључио је Владимир Југовић, играч победник, свуда мотор екипе, шраф без ког није било могуће направити машину која меље као што је била Црвена звезда 1991. или Јувентус 1996.
ФУДБАЛ КАО НБА
И ове године, такође у децембру, игра се Интерконтинентални куп. Скоро двадесетак година играло се Светско клупско првенство уз учешће првака свих континената, од лета 2025. Мондијал за клубове окупиће 32 учесника.
- Фудбал доживљава еволуцију, изузетно је профитабилан, покушава се на све начине да се заради што више. Такмичења све више личне на НБА лигу. Време ће показати колико су нови формати успешни. Глобално, гледаоци данас воле да виде што више утакмице.
ВРХУНАЦ У ЛАЦИЈУ, У ИДЕАЛНОМ ТИМУ АЛМЕИДЕ
Половину од 12 трофеја у каријери освојили сте са Црвеном звездом. Са Јувентусом сте били првак Европе и света, исто као са црвено-белима, с тим што вам у дресу Старе даме није измакао Суперкуп Европе. Подигли сте пехар Купа Италије са Лацијом и Сампдоријом, такође у Француској играјући за Монако. Који су вам најдражи пехари у иностранству?
- Освајао сам трофеје са пет клубова, за четири играо у финалима. Кад освојите трофеје са Реалом и Барселоном то се подразумева. Борио сам се за пехар и са Атлетиком, купови са Сампдоријом и Лациом су нешто посебно, не убрајам Монако у целу причу. У Лацију сам сазрео, жао ми је што нам је измакао трофеј Купа УЕФА, поражени смо од Интера у одлучујућем мечу у Паризу – 0:3. Врхунац ми је био међу небескоплавима, имао сам највише искуства. Пријало ми је кад сам прочитао да ме је Матијас Алмеида уврстио међу у идеални тим некадашњих саиграча. Био сам прави такмичар, свуда стандардан кад год сам био спреман.
ЗВЕЗДА НЕ ИЗГЛЕДА ЛОШЕ
Пратиле ли Црвену звезду у Лиги шампиона?
- Нисам био на утакмици 10 година. Живим на више дестинација, најчешће сам у Монте Карлу.
Нисте гледали пре месец и по дана дуел ваших бивших клубова на Лују Другом?
- Тог дана нисам био у Монаку.
Како вам се чине црвено-бели ове сезоне?
- Не изгледају лоше, поготово против Штутгарта. Моји стандарди су много високи. Систем такмичења је другачији. Волео бих да нека генерација понови наш успех бар из друге сезоне и игра у полуфиналу.
Знате да то после вас није успело ниједном клубу из источне Европе?
- Свестан сам тога и још више поносан на моју генерацију на резултатима. Ипак, на млађима свет остаје, морају увек да имају неки циљ.
НЕ ПЛАНИРАМ ДА РАДИМ У ФУДБАЛУ
Били сте члан Управног одбора Црвене звезде 2007. Планирате ли да се враћате у фудбал на неки начин?
- Моје ангажовање није било дуго, три или шест месеци, било је занимљиво. Друга времена. Не планирам да се враћам у фудбал. Нисам ни размишљао о томе.
Ваши некадашњи саиграчи углавном су тренери или функционери?
- Тренери су постали Дешан, Конте, Зидан, Манћини, био је и Ломбардо. Савићевић прво селектор, па председник ФС Црна Горе, Просинечки је на клупи...
СА ПЛАВИМА СМО МОГЛИ ВИШЕ 1992, 1994. И 1996.
Са репрезентацијом СР Југославије играли сте на Светском првенству 1998. и Европском 2000. У вашим речима осећа се жал што сте пропустили претходна такмичења због санкција...
- Лакше је увек кад смо млађи. Нису случајно Данци освојили ЕУРО 1992. кад су отишли уместо нас. На Мондијалу 1994, ЕП 1996. имали смо по 24, 25, 26 година, могли да урадимо више него касније кад нам се указала прилика. Зато поручујем млађима да искористе шансу и играју на великим такмичењима, јер је моја генерација била ускраћена за то кад смо били у најбољим играчким годинама.
САМО ОД ИГРАЧА ЗАВИСИ ДОКЛЕ ЋЕ ДА ДОГУРАЈУ
Шта мислите о данашњој генерацији репрезентације Србије?
- Имамо веома талентоване играче, није случајно већина њих била првак Европе и света у омладинској конкуренцији. Желим им да у следећем циклусу остваре највећи могући успех. Важно је да верују у себе.
12 ТРОФЕЈА освојио је Владимир Југовић у каријери
2 ПУТА некадашњи везиста био је првак Европе и света – 1991. и 1996, са Звездом и Јувентусом
10 КЛУБОВА променио је Југовић у сениорској каријери: Рад, Црвену звезду, Сампдорију, Јувентус, Интер, Лацио, Атлетико Мадрид, Монако, Адмиру и Ахен
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – КОЛО КОЛО 3:0 (1:0)
Токио – Олимпијски стадион. ГЛЕДАЛАЦА: 60.000. СУДИЈА: Курт Ротлисбергер (Швајцарска). СТРЕЛЦИ: 1:0 – Југовић у 19, 2:0 – Југовић у 58, 3:0 – Панчев у 72. минуту. ЖУТИ КАРТОНИ: Василијевић, Михајловић (Црвена звезда), Рамирез (Коло Коло). ЦРВЕНИ КАРТОН: Савићевић (Црвена звезда) у 42. минуту
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Милојевић, Радиновић, Василијевић, Белодедић, Најдоски, Стошић, Ратковић, Панчев, Савићевић, Михајловић. Тренер: Владица Поповић.
КОЛО КОЛО: Морон, Гаридо, Мендоза, Маргас, Вилхес, Рамирез (од 60. Рубио), Бартићото, Салватиера (од 65. Дабровски), Јанез, Пизаро, Маринез. Тренер: Мирко Јозић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
