Nebo se otvorilo posle gola Bajernu za 2:2, Crvena zvezda je najlepše stranice evropskog fudbala ispisala pobedom protiv Marselja u finalu Kupa šampiona 1991. Više od šest meseci kasnije najslavnija generacija našeg najtrofejnijeg kluba krunu je stavila u Tokiju. Na današnji dan pre 33 godine crveno-beli su trijumfom protiv čileanskog Kolo Kola osvojili Interkontinentalni kup i postali, tada nezvanični svetski prvaci. Mnogo godina kasnije FIFA je vlasnike tog trofeja proglasila i zvaničnim šampionima planete.
Pred zoru, u četiri ujutru, u nedelju, baš kao i danas, ne samo zvezdaši navili su časovnike i bili uz jugoslovenskog velikana. Ako smo u ranijem delu nezaboravne sezone 1990/91. slavili golove Darka Pančeva, fantastične slobodne udarce Siniše Mihajlovića, majstorije Dejana Savićevića, odbranjen penal Stevana Stojanovića u finalu, onda smo posle Tokija shvatili veličinu Vladimira Jugovića. Zvezdino dete sa druge planete, kako ga je u antologijskom prenosu nazvao Milojko Pantić, čuveni komentator RTB-a i RTS-a, sa dva gola odlučujuće je doprineo da nam hladno jutro bude zapravo vrelo oko srca, od sreće zbog još jednog uspeha fantastične generacije.
- Prošle su 33 godine, postigli smo tri gola u toj utakmici, čini mi se da je trojka bio i Teslin broj, ima mnogo simbolike – bile su prve reči Vladimira Jugovića ekskluzivno za Žurnal juče prepodne.
Niko ne sumnja da vam je meč protiv šampiona Južne Amerike 1991. najbolji u Zvezdinom dresu?
- Sigurno je to bila najznačajnija utakmica za mene, Zvezdu i njenu istoriju. Evropskoj tituli pridodali smo svetsku. Sa igračem manje postigli smo dva od tri gola protiv Kolo Kola i još jednom potvrdili kvalitet generacije.
Niste često davali golove, iznenadili ste nas sa dva Čileancima?
- Odigrali smo baš dobro. Utakmica je mene izbacila u prvi plan. I kad pogledam sa ove distance, meč je bio jako bitan. Pokazali smo svu snagu u Tokiju.
Bila je to jako teška sezona za sve vas i klub, zbog rata u Hrvatskoj nijedan evropski meč niste odigrali u Beogradu...
- Svi ističu u prvi plan Bari i sezonu u kojoj smo osvojili Kup šampiona. Uspešna je bila i naredna takmičarska godina. Branili smo trofej i praktično stigli do polufinala, bez obzira što smo igrali kao domaćini u Sofiji i Budimpešti. Da smo pobedili Sampdoriju plasirali bismo se u drugo uzastopno finale. Navikli smo tad navijače na uspehe, pa se o toj sezoni uopšte ne priča, kao da se podrazumevalo da ponovo budemo šampioni. U dve sezone, zapravo za šest meseci, trijumfovali smo u dva finala.
NEMAM POJMA GDE JE ZAVRŠILA TOJOTA
Kao najboljem igraču Interkontinentalnog kupa Tojota, organizator utakmice, je za vas namenila automobil. Dobili ste veliki ključ od kartona, ipak, nikad niste preuzeli poklon. Zbog čega?
- Nemam pojma gde je završila Tojota, jedino znam da nije kod mene. Bio sam premoren posle utakmice. Cvele (Vladimir Cvetković, tadašnji generalni sekretar Crvene zvezde, prim.aut) me je zagrlio i rekao mi da nagradu treba da podeli ceo tim. Veliki ključ čuvam kao uspomenu. Voleo bih da jednog dana pitate Cveleta gde je završila Tojota.
Pre Tokija izgubili ste od Mančester junajteda u Superkupu (0:1). Pravilo da tadašnji pobednici Kupa šampiona i Kupa pobednika kupova odigraju dve utakmice prekršeno je zbog zabrane Zvezdi da bude domaćin na Marakani...
- Iako smo poraženi, očitali smo lekciju Mančester junajtedu na Old Trafordu. Kasnije, samo nas je jedna pobeda delila od još jednog finala. Odigrali smo zaista dobru sezonu.
Verovatno niste posle Tokija razmišljali da će našoj zemlji uvesti i sportske sankcije, da ćete se rastati sa crveno-belima posle samo dve godine u prvom timu?
- Moju karijeru u Zvezdi obeležila je, ponoviću, sezona posle Barija. Prezadovoljan sam šta sam postigao u matičnom klubu u kratkom periodu. Trebalo je da reprezentativni staž na velikom takmičenju započnem na Evropskom prvenstvu 1992. u Švedskoj, ali su nas vratili. Usledile su sankcije. Moja generacija nije imala najbolju priliku da se afirmiše na međunarodnoj sceni. Današnji klinci to zaboravljaju. Mi smo svoj put tražili u mnogo težim okolnostima. Ne žalimo se, bile su to devedesete godine... – zaključio je Vladimir Jugović, igrač pobednik, svuda motor ekipe, šraf bez kog nije bilo moguće napraviti mašinu koja melje kao što je bila Crvena zvezda 1991. ili Juventus 1996.
FUDBAL KAO NBA
I ove godine, takođe u decembru, igra se Interkontinentalni kup. Skoro dvadesetak godina igralo se Svetsko klupsko prvenstvo uz učešće prvaka svih kontinenata, od leta 2025. Mondijal za klubove okupiće 32 učesnika.
- Fudbal doživljava evoluciju, izuzetno je profitabilan, pokušava se na sve načine da se zaradi što više. Takmičenja sve više lične na NBA ligu. Vreme će pokazati koliko su novi formati uspešni. Globalno, gledaoci danas vole da vide što više utakmice.
VRHUNAC U LACIJU, U IDEALNOM TIMU ALMEIDE
Polovinu od 12 trofeja u karijeri osvojili ste sa Crvenom zvezdom. Sa Juventusom ste bili prvak Evrope i sveta, isto kao sa crveno-belima, s tim što vam u dresu Stare dame nije izmakao Superkup Evrope. Podigli ste pehar Kupa Italije sa Lacijom i Sampdorijom, takođe u Francuskoj igrajući za Monako. Koji su vam najdraži pehari u inostranstvu?
- Osvajao sam trofeje sa pet klubova, za četiri igrao u finalima. Kad osvojite trofeje sa Realom i Barselonom to se podrazumeva. Borio sam se za pehar i sa Atletikom, kupovi sa Sampdorijom i Laciom su nešto posebno, ne ubrajam Monako u celu priču. U Laciju sam sazreo, žao mi je što nam je izmakao trofej Kupa UEFA, poraženi smo od Intera u odlučujućem meču u Parizu – 0:3. Vrhunac mi je bio među nebeskoplavima, imao sam najviše iskustva. Prijalo mi je kad sam pročitao da me je Matijas Almeida uvrstio među u idealni tim nekadašnjih saigrača. Bio sam pravi takmičar, svuda standardan kad god sam bio spreman.
ZVEZDA NE IZGLEDA LOŠE
Pratile li Crvenu zvezdu u Ligi šampiona?
- Nisam bio na utakmici 10 godina. Živim na više destinacija, najčešće sam u Monte Karlu.
Niste gledali pre mesec i po dana duel vaših bivših klubova na Luju Drugom?
- Tog dana nisam bio u Monaku.
Kako vam se čine crveno-beli ove sezone?
- Ne izgledaju loše, pogotovo protiv Štutgarta. Moji standardi su mnogo visoki. Sistem takmičenja je drugačiji. Voleo bih da neka generacija ponovi naš uspeh bar iz druge sezone i igra u polufinalu.
Znate da to posle vas nije uspelo nijednom klubu iz istočne Evrope?
- Svestan sam toga i još više ponosan na moju generaciju na rezultatima. Ipak, na mlađima svet ostaje, moraju uvek da imaju neki cilj.
NE PLANIRAM DA RADIM U FUDBALU
Bili ste član Upravnog odbora Crvene zvezde 2007. Planirate li da se vraćate u fudbal na neki način?
- Moje angažovanje nije bilo dugo, tri ili šest meseci, bilo je zanimljivo. Druga vremena. Ne planiram da se vraćam u fudbal. Nisam ni razmišljao o tome.
Vaši nekadašnji saigrači uglavnom su treneri ili funkcioneri?
- Treneri su postali Dešan, Konte, Zidan, Manćini, bio je i Lombardo. Savićević prvo selektor, pa predsednik FS Crna Gore, Prosinečki je na klupi...
SA PLAVIMA SMO MOGLI VIŠE 1992, 1994. I 1996.
Sa reprezentacijom SR Jugoslavije igrali ste na Svetskom prvenstvu 1998. i Evropskom 2000. U vašim rečima oseća se žal što ste propustili prethodna takmičenja zbog sankcija...
- Lakše je uvek kad smo mlađi. Nisu slučajno Danci osvojili EURO 1992. kad su otišli umesto nas. Na Mondijalu 1994, EP 1996. imali smo po 24, 25, 26 godina, mogli da uradimo više nego kasnije kad nam se ukazala prilika. Zato poručujem mlađima da iskoriste šansu i igraju na velikim takmičenjima, jer je moja generacija bila uskraćena za to kad smo bili u najboljim igračkim godinama.
SAMO OD IGRAČA ZAVISI DOKLE ĆE DA DOGURAJU
Šta mislite o današnjoj generaciji reprezentacije Srbije?
- Imamo veoma talentovane igrače, nije slučajno većina njih bila prvak Evrope i sveta u omladinskoj konkurenciji. Želim im da u sledećem ciklusu ostvare najveći mogući uspeh. Važno je da veruju u sebe.
12 TROFEJA osvojio je Vladimir Jugović u karijeri
2 PUTA nekadašnji vezista bio je prvak Evrope i sveta – 1991. i 1996, sa Zvezdom i Juventusom
10 KLUBOVA promenio je Jugović u seniorskoj karijeri: Rad, Crvenu zvezdu, Sampdoriju, Juventus, Inter, Lacio, Atletiko Madrid, Monako, Admiru i Ahen
CRVENA ZVEZDA – KOLO KOLO 3:0 (1:0)
Tokio – Olimpijski stadion. GLEDALACA: 60.000. SUDIJA: Kurt Rotlisberger (Švajcarska). STRELCI: 1:0 – Jugović u 19, 2:0 – Jugović u 58, 3:0 – Pančev u 72. minutu. ŽUTI KARTONI: Vasilijević, Mihajlović (Crvena zvezda), Ramirez (Kolo Kolo). CRVENI KARTON: Savićević (Crvena zvezda) u 42. minutu
CRVENA ZVEZDA: Milojević, Radinović, Vasilijević, Belodedić, Najdoski, Stošić, Ratković, Pančev, Savićević, Mihajlović. Trener: Vladica Popović.
KOLO KOLO: Moron, Garido, Mendoza, Margas, Vilhes, Ramirez (od 60. Rubio), Bartićoto, Salvatiera (od 65. Dabrovski), Janez, Pizaro, Marinez. Trener: Mirko Jozić.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
