Дијана Вукомановић председник Звезде

Ванредна изборна Скупштина Атлетског клуба Црвена звезда одржана је јуче на нашем највећем стадиону. Досадашњи председник Срђан Рашковић је у суботњем интервјуу у Спортском журналу најавио да ће поднети оставку. Тада смо објавили и да ће га заменити 33-годишња Дијана Вукомановић, некадашња атлетичарка овог клуба. Све се то јуче и догодило једногласним одлукама чланова парламента црвено-беле краљице спортова. Било је 30 присутних што је више него довољно за кворум.

–Мој тим и ја ћемо дати све од себе да водимо овај клуб на начин који заслужује. Предстоји нам велики рад и реализација великих идеја. Приоритет су људи пре свега, обезбеђивање заслужених материјално-финансијских средстава тренерима и атлетичарима, који ће нам донети нове радости и успехе, потом уређење атлетског тунела, а највећа жеља ми је да омогућимо да српски атлетичари поново такмиче на нашем стадиону. Последњи пут такмичење на стадиону „Рајко Митић“ одржано је 2014. године, када сам и ја наступала за Звезду, и од тада стаза је потпуно оронула, па је највећи циљ реконструисати је, да Звездини атлетичари тренирају у својој кући, али и да будемо у могућности да ту угостимо највеће атлетичаре Србије, Европе и света – рекла је Дијана Вукомановић после избора.

Најпре је Рашковић подсетио на најбитније моменте из 11–годишњег председавања, веома добро познати редовним читаоцима Журнала, а на које је већ указао у споменутом интервјуу.

– Хоћу да обавестим скупштину о својој одлуци да поднесем оставку на место председника клуба и председника УО, а са мном одлази и цео мој управни тим. Одлука није донета брзоплето, крајње је лична и хтео бих да је уз кратку ретроспективу поделим са вама – констатовао је Рашковић на почетку ообраћања.

Подсетио је да га је Невен Ранић, тада тренер, а касније његов највећи ослонац у раду и потпредседник, наговорио практично да се кандидује 2013. за председника.

– Клуб је тада био више од три године у вишемилионској блокади, никоме ништа није исплаћивано. Дуговања су била много већа од самог износа блокаде, нарушени међуљудски односи, неповерење, једном речју скроз девастиран. Требало је доносити тешке одлуке и то брзо.

Прва је била да задрже спортисте као највредније што Звезда има с обзиром да је долазио прелазни рок.

– Са сваким спортистом понаособ смо обавили разговоре и договорили исплату дуга и ниједан није напустио клуб.

Потом су обновили атлетски тунел на Српској Маракани.

– Са извођачима радова у тунелу смо договорили плаћање у ратама на годину дана и као гаранцију за ту исплату ја сам дао своју личну меницу. Толико сам веровао у Звезду и у оно што радимо.

Довели су потом појачања, која су била одлична, јер су с њима почела да се враћају и велике медаље у клуб. Татјана Јелача је 2014.тадашњим националним рекордом (64,21 м) у Цириху донела сребрну медаљу Србији с Првенства Европе. Исто је у бацању кугле учинио 2022. у Минхену Армин Синанчевић. Између њих је 2019. Страхиња Јованчевић рекордом Србије у скоку удаљ у дворани (8,03 м) у Глазгову освојио сребрну медаљу.

– Страхиња, дете Звезде, модел не само за вас младе у клубу, већ све младе људе у Србији. Паметан, успешан, способан и леп, али оно што је мени најбитније - лојалан. Ни он нити његов отац Милорад, такође звездин атлетичар, па тренер, никада нису ни кокетирали са идејом да напусте клуб, увек подржавајући наше одлуке и не тражећи више. О осталим спортским успесима о медаљама на државним првенствима, клупским и појединачним о медаљама са балканских првенстава, нашим учесницима европских првенстава и олимпијских игара да и не говорим, јер не могу ни да их побројим.

Организовао је Рашковићев тим Куп Србије за памћење на нашем стадиону, издао једину монографију за 70 година постојања клуба, достојанствено обележио годишњицу освајања Купа Европских шампиона (учесницима те победничке екипе од управе до спортиста подељени су сребрењаци специјално израђени за ту прилику)...

– Најпоноснији сам што смо вратили имиџ клубу. Односи су здрави. Труле јабуке отпале су од нас, некима смо ми мало помогли да отпадну. Превазишли смо јаз, који је био огроман када смо дошли између управе с једне и спортиста и тренера с друге стране. Створили смо компактан колеткитв и здраву средину која је дала ове спортске резултате. При томе ни једну одлуку у Звезди нити за Звезду није донео нико други осим Управног одбора и мене, мада су притисци често били велики. 

Целокупни управни одбор и Рашковић лично, све време су клуб водили волонтерски без икакве надокнаде или материјалне користи.

– Руководили смо се тиме шта можемо да дамо Звезди, а не шта од ње да узмемо. Када смо запали у финансијске проблеме обратили смо се за помоћ Спортском друштву и добили одоговор од генералног секретара и председника УО СД да угасимо клуб, односно да отворимо нови и тако превазиђемо финансијске проблеме. То је за мене било неприхватљиво и увредљиво да се тако односи према клубу који је један од оснивача СД и први из Звездине породице који је први освојио Европу још 1989. године и одмах сам поднео оставку на место члана УО СД у коме сам био 10 година. Дакле са чашћу и имено Звезде се не коцка.

Како је Невен пре шест месеци преминуо у 44. години, много тога се код Рашковића променило.

– Његовим одласком осетио сам не само лични губитак и празнину, већ сам изгубио и  јединог правог саговориника у Звезди, некога с киме сам правио планове и размењивао идеје. Он и ја смо један другоме увек били подршка и давали подстрек. Без њега за мене Звезда није иста.

Одлучио је после сахране да се повуче са чела клуба.

– Моја одговорност и морал нису ми дозволили да то учиним док је клуб у финанскијској блокади. Иако ми као управа за њу нисмо ни мало криви, јер се она тиче спора из 2006, хтео сам да се прекине та ружна пракса да се клуб напушта када је тешко и да се неком  другом остављају проблеми. То нисам могао да учиним из обавезе према Невену и према управи клуба, према свима вама и будућој управи и тек када смо успели да одблокирамо клуб и чак да обезбедимо значајна новчана средства која ће почетком наредне године бити реализована. Новој управи остављамо здрав клуб, без и једног дуга нити обавезе коју смо ми преузели. Ово је важно не само због нас већ и због вас, да знате и да уколико се појваи било ко, из клуба или ван њега, са причом да му је наша управа или ја лично обећао било шта или договорио било шта, знајте да не говори истину.Своју одлуку спроводим у дело тако да свакога могу да погледам у очи.

Свима се на крају захвалио на дугогодишњем поверењу

– Хвала на подршци и на радости и успесима којим сте ме награђивали и што сте ме свих ових година чинили најпоносијим председником једног клуба. Д. Вишњић