Dijana Vukomanović predsednik Zvezde

Vanredna izborna Skupština Atletskog kluba Crvena zvezda održana je juče na našem najvećem stadionu. Dosadašnji predsednik Srđan Rašković je u subotnjem intervjuu u Sportskom žurnalu najavio da će podneti ostavku. Tada smo objavili i da će ga zameniti 33-godišnja Dijana Vukomanović, nekadašnja atletičarka ovog kluba. Sve se to juče i dogodilo jednoglasnim odlukama članova parlamenta crveno-bele kraljice sportova. Bilo je 30 prisutnih što je više nego dovoljno za kvorum.

–Moj tim i ja ćemo dati sve od sebe da vodimo ovaj klub na način koji zaslužuje. Predstoji nam veliki rad i realizacija velikih ideja. Prioritet su ljudi pre svega, obezbeđivanje zasluženih materijalno-finansijskih sredstava trenerima i atletičarima, koji će nam doneti nove radosti i uspehe, potom uređenje atletskog tunela, a najveća želja mi je da omogućimo da srpski atletičari ponovo takmiče na našem stadionu. Poslednji put takmičenje na stadionu „Rajko Mitić“ održano je 2014. godine, kada sam i ja nastupala za Zvezdu, i od tada staza je potpuno oronula, pa je najveći cilj rekonstruisati je, da Zvezdini atletičari treniraju u svojoj kući, ali i da budemo u mogućnosti da tu ugostimo najveće atletičare Srbije, Evrope i sveta – rekla je Dijana Vukomanović posle izbora.

Najpre je Rašković podsetio na najbitnije momente iz 11–godišnjeg predsedavanja, veoma dobro poznati redovnim čitaocima Žurnala, a na koje je već ukazao u spomenutom intervjuu.

– Hoću da obavestim skupštinu o svojoj odluci da podnesem ostavku na mesto predsednika kluba i predsednika UO, a sa mnom odlazi i ceo moj upravni tim. Odluka nije doneta brzopleto, krajnje je lična i hteo bih da je uz kratku retrospektivu podelim sa vama – konstatovao je Rašković na početku oobraćanja.

Podsetio je da ga je Neven Ranić, tada trener, a kasnije njegov najveći oslonac u radu i potpredsednik, nagovorio praktično da se kandiduje 2013. za predsednika.

– Klub je tada bio više od tri godine u višemilionskoj blokadi, nikome ništa nije isplaćivano. Dugovanja su bila mnogo veća od samog iznosa blokade, narušeni međuljudski odnosi, nepoverenje, jednom rečju skroz devastiran. Trebalo je donositi teške odluke i to brzo.

Prva je bila da zadrže sportiste kao najvrednije što Zvezda ima s obzirom da je dolazio prelazni rok.

– Sa svakim sportistom ponaosob smo obavili razgovore i dogovorili isplatu duga i nijedan nije napustio klub.

Potom su obnovili atletski tunel na Srpskoj Marakani.

– Sa izvođačima radova u tunelu smo dogovorili plaćanje u ratama na godinu dana i kao garanciju za tu isplatu ja sam dao svoju ličnu menicu. Toliko sam verovao u Zvezdu i u ono što radimo.

Doveli su potom pojačanja, koja su bila odlična, jer su s njima počela da se vraćaju i velike medalje u klub. Tatjana Jelača je 2014.tadašnjim nacionalnim rekordom (64,21 m) u Cirihu donela srebrnu medalju Srbiji s Prvenstva Evrope. Isto je u bacanju kugle učinio 2022. u Minhenu Armin Sinančević. Između njih je 2019. Strahinja Jovančević rekordom Srbije u skoku udalj u dvorani (8,03 m) u Glazgovu osvojio srebrnu medalju.

– Strahinja, dete Zvezde, model ne samo za vas mlade u klubu, već sve mlade ljude u Srbiji. Pametan, uspešan, sposoban i lep, ali ono što je meni najbitnije - lojalan. Ni on niti njegov otac Milorad, takođe zvezdin atletičar, pa trener, nikada nisu ni koketirali sa idejom da napuste klub, uvek podržavajući naše odluke i ne tražeći više. O ostalim sportskim uspesima o medaljama na državnim prvenstvima, klupskim i pojedinačnim o medaljama sa balkanskih prvenstava, našim učesnicima evropskih prvenstava i olimpijskih igara da i ne govorim, jer ne mogu ni da ih pobrojim.

Organizovao je Raškovićev tim Kup Srbije za pamćenje na našem stadionu, izdao jedinu monografiju za 70 godina postojanja kluba, dostojanstveno obeležio godišnjicu osvajanja Kupa Evropskih šampiona (učesnicima te pobedničke ekipe od uprave do sportista podeljeni su srebrenjaci specijalno izrađeni za tu priliku)...

– Najponosniji sam što smo vratili imidž klubu. Odnosi su zdravi. Trule jabuke otpale su od nas, nekima smo mi malo pomogli da otpadnu. Prevazišli smo jaz, koji je bio ogroman kada smo došli između uprave s jedne i sportista i trenera s druge strane. Stvorili smo kompaktan koletkitv i zdravu sredinu koja je dala ove sportske rezultate. Pri tome ni jednu odluku u Zvezdi niti za Zvezdu nije doneo niko drugi osim Upravnog odbora i mene, mada su pritisci često bili veliki. 

Celokupni upravni odbor i Rašković lično, sve vreme su klub vodili volonterski bez ikakve nadoknade ili materijalne koristi.

– Rukovodili smo se time šta možemo da damo Zvezdi, a ne šta od nje da uzmemo. Kada smo zapali u finansijske probleme obratili smo se za pomoć Sportskom društvu i dobili odogovor od generalnog sekretara i predsednika UO SD da ugasimo klub, odnosno da otvorimo novi i tako prevaziđemo finansijske probleme. To je za mene bilo neprihvatljivo i uvredljivo da se tako odnosi prema klubu koji je jedan od osnivača SD i prvi iz Zvezdine porodice koji je prvi osvojio Evropu još 1989. godine i odmah sam podneo ostavku na mesto člana UO SD u kome sam bio 10 godina. Dakle sa čašću i imeno Zvezde se ne kocka.

Kako je Neven pre šest meseci preminuo u 44. godini, mnogo toga se kod Raškovića promenilo.

– Njegovim odlaskom osetio sam ne samo lični gubitak i prazninu, već sam izgubio i  jedinog pravog sagovorinika u Zvezdi, nekoga s kime sam pravio planove i razmenjivao ideje. On i ja smo jedan drugome uvek bili podrška i davali podstrek. Bez njega za mene Zvezda nije ista.

Odlučio je posle sahrane da se povuče sa čela kluba.

– Moja odgovornost i moral nisu mi dozvolili da to učinim dok je klub u finanskijskoj blokadi. Iako mi kao uprava za nju nismo ni malo krivi, jer se ona tiče spora iz 2006, hteo sam da se prekine ta ružna praksa da se klub napušta kada je teško i da se nekom  drugom ostavljaju problemi. To nisam mogao da učinim iz obaveze prema Nevenu i prema upravi kluba, prema svima vama i budućoj upravi i tek kada smo uspeli da odblokiramo klub i čak da obezbedimo značajna novčana sredstva koja će početkom naredne godine biti realizovana. Novoj upravi ostavljamo zdrav klub, bez i jednog duga niti obaveze koju smo mi preuzeli. Ovo je važno ne samo zbog nas već i zbog vas, da znate i da ukoliko se pojvai bilo ko, iz kluba ili van njega, sa pričom da mu je naša uprava ili ja lično obećao bilo šta ili dogovorio bilo šta, znajte da ne govori istinu.Svoju odluku sprovodim u delo tako da svakoga mogu da pogledam u oči.

Svima se na kraju zahvalio na dugogodišnjem poverenju

– Hvala na podršci i na radosti i uspesima kojim ste me nagrađivali i što ste me svih ovih godina činili najponosijim predsednikom jednog kluba. D. Višnjić