Новакова четири подвига

О чему је размишљао у тренутку кад је освајао последњи поен у најбољим мечевима. Шта му је пролазило кроз главу кад је остваривао највеће подвиге у каријери. Одговорио је на ова питања најбољи тенисер свих времена Новак Ђоковић у емисији, коју је организовао његов спонзор за рекете.

Прва тема била је изванредна серија од 43 победе у првој половини 2011.

- Нисам имао циљ да остварим тако нешто. Осећао сам се одлично, јер сам претходну сезону завршио на најбољи начин, освајањем титуле Дејвис купа за Србију. То ми је дало огромну количину самопоуздања пред почетак те сезоне. Почео сам годину освајањем трофеја на Аустралијском опени и одатле је кренула серија.

Ишао је само корак по корак и није размишљао ни о чему. Само је уживао играјући тенис живота.

- Кад једном имаш ветар у леђа, понекад се осећаш да ништа не може да те заустави. Наставио сам да побеђујем и побеђујем, а што сам више побеђивао, боље сам се осећао на терену. Престало је да ми буде важно ко је с друге стране мреже, на каквој се подлози игра. Био је то феноменалан осећај какав се можда једном догоди. Било је феноменално.

Некалендарски слем у 2015-16, сва четири пехара с највећих турнира, али не у истој години, било је следеће Новаково достигнуће у распореду.

- Увек сам сањао да освојим трофеј Вимблдона и будем први на свету. Кад сам то успео, запитао сам се који је мој следећи сан. Тада сам пожелео да освојим што више грен слем тутула и да комплетирам грен слемове, јер само на Ролан Гаросу нисам победио. Дотле сам био изгубио неколико финала и осећао сам фрустрацију. Међутим, сваке године сам био све ближе.

Кад је освојио чувени трофеј мускетара 2016. на трибинама је био Густаво Гуга Киртен. Ноле је прославио титулу у стилу Бразилца.

- Гуга је освојио титулу Гароса три пута. Пре тога сам га питао сам га да ли могу рекетом да нацртам срце на терену и дао ми је одобрење. То сам и урадио и од тада сам освојио четири грен слем трофеја заредом.

Трећи подвиг је победа против Роџера Федерера у финалу Вимблдона 2019.

- Сећам се да је већ било касно, сунце је било ниско. Имао је две меч лопте на 40:15. Циљ ми је био да га натерам да игра дужи поен, да заради победу. Деловао је мало уморно. Статистички гледано, био је бољи играч, али сам ја пронашао пут до тријумфа. Играо сам праве ударце у право време. Финале је било веома неизвесно, вероватно најнапетији меч који сам икада одиграо. Можда бих на ту листу додао и финале Аустралијског опена против Рафаела Надала 2012. Те две партије се истичу као најбоље у којима сам играо.

За крај издвојио је освајање 23. грен слем титуле, на Ролан Гаросу 2023. Тада је постао рекордер. До тада је делио рекорд с Надалом са по 22 трофеја.

- Веома важан моменат. Знам да у Паризу играм најбољи тенис на тој подлози и то ми увек донесе самопоуздање. То сам показао против Карлоса Алкараса у полуфиналу. У мечу с Каспером Рудом имао сам јасну визију, а после последњег поена пао сам на земљу. На трибинама су била деца, супруга, цела породица. Били су то неки од најлепших момената које сам доживео – закључио је Ђоковић.