Novakova četiri podviga

O čemu je razmišljao u trenutku kad je osvajao poslednji poen u najboljim mečevima. Šta mu je prolazilo kroz glavu kad je ostvarivao najveće podvige u karijeri. Odgovorio je na ova pitanja najbolji teniser svih vremena Novak Đoković u emisiji, koju je organizovao njegov sponzor za rekete.

Prva tema bila je izvanredna serija od 43 pobede u prvoj polovini 2011.

- Nisam imao cilj da ostvarim tako nešto. Osećao sam se odlično, jer sam prethodnu sezonu završio na najbolji način, osvajanjem titule Dejvis kupa za Srbiju. To mi je dalo ogromnu količinu samopouzdanja pred početak te sezone. Počeo sam godinu osvajanjem trofeja na Australijskom openi i odatle je krenula serija.

Išao je samo korak po korak i nije razmišljao ni o čemu. Samo je uživao igrajući tenis života.

- Kad jednom imaš vetar u leđa, ponekad se osećaš da ništa ne može da te zaustavi. Nastavio sam da pobeđujem i pobeđujem, a što sam više pobeđivao, bolje sam se osećao na terenu. Prestalo je da mi bude važno ko je s druge strane mreže, na kakvoj se podlozi igra. Bio je to fenomenalan osećaj kakav se možda jednom dogodi. Bilo je fenomenalno.

Nekalendarski slem u 2015-16, sva četiri pehara s najvećih turnira, ali ne u istoj godini, bilo je sledeće Novakovo dostignuće u rasporedu.

- Uvek sam sanjao da osvojim trofej Vimbldona i budem prvi na svetu. Kad sam to uspeo, zapitao sam se koji je moj sledeći san. Tada sam poželeo da osvojim što više gren slem tutula i da kompletiram gren slemove, jer samo na Rolan Garosu nisam pobedio. Dotle sam bio izgubio nekoliko finala i osećao sam frustraciju. Međutim, svake godine sam bio sve bliže.

Kad je osvojio čuveni trofej musketara 2016. na tribinama je bio Gustavo Guga Kirten. Nole je proslavio titulu u stilu Brazilca.

- Guga je osvojio titulu Garosa tri puta. Pre toga sam ga pitao sam ga da li mogu reketom da nacrtam srce na terenu i dao mi je odobrenje. To sam i uradio i od tada sam osvojio četiri gren slem trofeja zaredom.

Treći podvig je pobeda protiv Rodžera Federera u finalu Vimbldona 2019.

- Sećam se da je već bilo kasno, sunce je bilo nisko. Imao je dve meč lopte na 40:15. Cilj mi je bio da ga nateram da igra duži poen, da zaradi pobedu. Delovao je malo umorno. Statistički gledano, bio je bolji igrač, ali sam ja pronašao put do trijumfa. Igrao sam prave udarce u pravo vreme. Finale je bilo veoma neizvesno, verovatno najnapetiji meč koji sam ikada odigrao. Možda bih na tu listu dodao i finale Australijskog opena protiv Rafaela Nadala 2012. Te dve partije se ističu kao najbolje u kojima sam igrao.

Za kraj izdvojio je osvajanje 23. gren slem titule, na Rolan Garosu 2023. Tada je postao rekorder. Do tada je delio rekord s Nadalom sa po 22 trofeja.

- Veoma važan momenat. Znam da u Parizu igram najbolji tenis na toj podlozi i to mi uvek donese samopouzdanje. To sam pokazao protiv Karlosa Alkarasa u polufinalu. U meču s Kasperom Rudom imao sam jasnu viziju, a posle poslednjeg poena pao sam na zemlju. Na tribinama su bila deca, supruga, cela porodica. Bili su to neki od najlepših momenata koje sam doživeo – zaključio je Đoković.