У Зрењанину је свечаном Академијом обележен век постојања Рвачког савеза Војводине (РСВ). Вече је одисало успесима и радостима које су војвођански рвачи деценијама приређивали српским љубитељима спорта, јер су репрезентативци овдашњих клубова, највише допринели да рвање постане наш најтрофејнији спорт.
Поред многобројних рвачких посленика и асова северног дела Србије, међу гостима су били, Габор Реглер, генерални секретар РС Мађарске, са којим РСВ и РСС имају изузетну сарадњу крунисану изградњом Војвођанске рвачке Академије у Кањижи 2021. године. Реглеру је уручена РСВ, а узвратио је сличним даром који је примио председник РСВ др Роберт Молнар.
Испред РСС били су, председник Дамир Шабић, председник Скупштине Дејан Рајић, генерални секретар Милан Јелић, директор Ђорђе Калановић, били су и Ласло Кормањош, помоћник покрајинског секретара за спорт и омладину, „генсек” СС Војводине Младен Стојшин, заменик градоначелника Зрењанина Саша Сантовац, генерална секретарка СС Зрењанина Вукосава Ђапић...
Почело је интонирањем химне Републике Србије и кад је кренула прича о историји, речено је да је РСВ основан у Сомбору, у хотелу Слобода, 14. децембра 1924. године. На оснивачкој Скупштини било је присутно седам клубова из четири града, Сомбора, Суботице, Новог Сада и Великог Бечкерека (Зрењанин). Истакнуто је да почеци рвања на овим просторима датирају далеко раније, па је тако записано да се, 1868. године, у суботичкој Гимназији, у оквиру физичког васпитања, вежбало и рвање.
Председник Молнар се обратио присутнима и почео овим речима:
- Нико од вас вечерас није случајно овде. Сви сте дали допринос развоју рвања. Уручићемо признања најзаслужнијима, али их је далеко више од овог броја, много, много више. Рвање је овде наишло на плодно тло, али се никад нико није бавио овим спортом из интереса и финансија. Увек је од најстаријих, до садашњих генерација, ентузијазам вукао напред.
Мало их зна, на Играма у Паризу 1924 године, Сомборци Никола Грбић и Иштван Нађ, чланови РК Аматер, који је освојио прве три екипне титуле, били су први представници нашег рвања, а уз њих је био и први тренер репрезентације њихов суграђанин Јанош Хен.
- Било је тешко после Другог светског рата, да би клубови опстали, рвачи су преузимали и послове мимо струњаче. Данас је све немерљиво боље и далеко успешније. Обезбеђени су услови које никад раније нисмо имали, не само у Војводини, већ целој Србији. Војвођански клубови изнедрили су три олимпијска шампиона, по осам светских и европских. У последњој деценији нижу се успеси у континуитету, медаље сијају и резултат су изузетног рада и огромне посвећености рвача, тренера и прегаоца који воде клубове – додао је челник РСВ, др Роберт Молнар, професор струковних студија, некад и сам врстан борац зрењанинског Пролетера.
Истакнути су и резултати најмлађих на највећим такмичењима уз нагласак да никад нису били бољи код кадета и јуниора, а кад је реч о клубовима, казано је да су од 77. државних првенстава одржаних после Другог светског рата, Војвођани освојили 52 титуле, Спартак 22, Пролетер 20, Потисје четири, Сента и Војводина по 3. Посебно је наглашен успех Пролетера на међународној сцени. У Купу европских шампиона Зрењанинци су били трећи 2005. а годину касније други.
У поводу великог јубилеја, РСВ издао је монографију „Рвачки савез Војводине 1924 – 2024”, аутора др. Роберта Молнара, а импресиван утисак оставио је филм који је присутне оставио без даха. Војвођански великани били су на једном месту и први се на екрану појавио Жељко Трајковић, рвачки великан з Зрењанина. Не чуди, некадашњи репрезентативац Пролетера, трећи на СП 1990 у Риму, деценију и по водио је РСС (2008 – 2023), претходно је био председник РСВ и Пролетера. Донео је ренесансу у српско рвање и у његовом мандату остварени су најбољи резултати и последњих година сви говоре да је најбољи председник РСС икада. Добитник је највиших признања Светске и Европске федерације, од 2017 године члан је Бироа европске рвачке федерације, пет година раније именован је за члана ОКС, а од децембра 2023 на функцији је помоћника министра спорта у Влади Републике Србије.
На екрану су се низали Бранислав Симић, Стеван Хорват, Сретен Дамњановић, Момир Петковић, Иван Фргић, Рефик Мемишевић, Карољ Касап, Јожеф Тертеи, Нандор Сабо...
Давору Штефанеку вероватно су жмарци прошли кроз тело кад је приказан финални меч и тријумф на ОИ у Рију 2016. Победничко постоље, злато око врата и подигнута три прста. Приказане су и борбе светских шампиона, Мате и Виктора Немеша, Себастиана Нађа, Зураби Датунашвилија, светских шампиона, о освајачима сребрних и бронзаних одличја са највећих такмичења... На крају је ишла сторија о изградњи рвачке Академије у Кањижи, од темеља до отварања и првих такмичења.
- На филму нису сви који су ударили печат развоју и успесима војвођанском и српском рвању, неки од њих нису више са нама и посебна захвалност, за сва времена, припада њима – после филма рекао је Молнар.
ЛАУЕРАТИ
Међу 57. добитника Плакете додељене за постигнуте резултате и унапређење рвања у АП Војводини, налази се и наш новинар Будимир Цвијетић, који деценијама прати овај трофејни спорт. Лауреати су, РСС, РС Мађарске, Спортски Савез Војводине, Покрајински секретаријат за спорт и омладину, градови Зрењанин и Суботица, клубови Спартак, Пролетер, Партизан Мол, Динамо, Сента, Бранислав Симић, Сретен Дамњановић, Карло Човић, Момир Петковић, Карољ Касап, Јожеф Тертеи, Нандор Сабо, Сенад Ризвановић, Жељко Трајковић, Александар Јованчевић, Давор Штефанек, Кристијан Фрис, Виктор и Мате Немеш, Михаил Каџаја, Зураби Датунашвили, Али Арсалан, Себастијан Нађ, Георгиј Тибилов, Милорад и Славен Докманац, Милан Марић, Игор Фргић, Градимир Дедић, Жељко Јовишић, Золтан Балинт, Рудолф Рекецки, Шандор Ујхељи, Акош Фабијан, Војислав Трајковић, Ђорђе Миолски, Петар Бало, Петар Дробњак, Аранђел Новаковић, Роберт Велез, Душан Колунџија, Дамир Шабић, Милан Јелић, Драган Вулешевић, Бобан Цекић, Миклош Молнар, Љубиша Самарџић, Весна Пиперски Цуцић, Никола Торбица, Роберт Молнар.
СРЕТИ „ЕРЦЕГАН”
Управни одбор РСВ установио је 2022 године награду најбољем стручњаку из рвања са подручја Војводине, која носи име великана, Зрењанинца Милана Бате Ерцегана. Био је генерални секретар Светске рвачке федерације (1956 – 1972), потом до 2002. године председник исте. Био је први човек некадашње Југославије на челу међународне спортске организације.
Први добитник био је Жељко Трајковић, лане је награда припала Милораду Докманцу, а на свечаној Академији, уз велики аплауз, уручена је легендарном рвачу и тренеру Сретену Дамњановићу. У каријери је имао 1.960 мечева, победио је 1.755 пута, 130 борби завршено је нерешено резултатом, а поражен је 75 пута.
На СП освојио је злато (1971) и сребро (1969, 1973), на ЕП био је први (1969), други (1970) и трећи (1973). Девет пута био је учесник ОИ, два пута као такмичар, седам као тренер. Његови ученици, Момир Петковић и Давор Штефанек били су олимпијски победници, Рефик Мемишевић био је други.
МЕДАЉЕ
Рвачи војвођанских клубова освојили су 83 медаље, од 117 колико их припада Србији (Југославији). Са ОИ је осам одличја (три златне, две сребрне и три бронзане), са СП 40 (девет златних, 12 сребрних и 19 бронзаних), са ЕП 33 (осам златних, 12 сребрних, 13 бронзаних) а са Европских игара донете су две, сребрна и бронзана.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.