Београд је минулог викенда био домаћин једног од турнира организације Абу Даби Џиу Џица Про. АЏП Тур Србија био је отворен за припаднике свих националности и појасева, а право учешћа имала су деца, омладинци, аматери, професиналци и мастери.
У категорији плави појас до 85 килограма, Борис Перенчевић, члан клуба „Свети Краљ Милутин“, окитио се бронзаном медаљом. У полуфиналу 37-годишњак је изгубио на поене од касније првопласираног Бориса Стаменковића, док је до трећег места стигао победом после прекида против Џастина Брауна.
Борис је причао о такмичењу одржаном у главном граду, колегама, наследнику Јовану и породици, али већ на почетку истакао је да жели да акценат буде на вољеном спорту.
- Цео живот сам се бавио борилачким спортом. Кад сам био мали, биле су актуелне нинџа корњаче, то много објашњава (смех). Тренирао сам кјокушинкаи и у тој дисциплини сам био репрезентативац, такмичио се на Светском првенству у Токију и Јапану. То је оставило највећи траг у каријери, док се већ неколико година бавим бразилском џиу џицом. То је специфичан спорт, којим се баве и људи од 50, 60 година са себи равноправнима. Има места за све, док желе да учествују и док се осећају живим.
По чему се бразилска џиу џица разликује од осталих дисциплина?
- Настала је из оригиналног јапанског џудоа. Модификована је и савремена и више је приближна реалној примени у борби. Као и у сваком борилачком спорту, тражи велику менталну снагу, а то се постиже стрпљењем и упорношћу.
Имате плави појас?
- Тако је, што значи да има још простора за напредак. Постиже се малим, али свакодневним прогресом, савладавањем нових техника, временом проведеним на тренингу и искуством.
На АЏП Тур Србији освојили сте бронзу?
- Напоменуо бих да је то један од јачих турнира који се одржава у свим већим европским и светским градовима. У суботу смо били домаћини у Хали спортова „Ранко Жеравица“ и освојио сам треће место. Једну борбу сам изгубио на поене, док сам до бронзе дошао прекидом.
Да ли је то био Ваш највећи успех ове године?
- Било је још неколико турнира у Србији, али, ово је обележило годину. Задовољан сам.
Какви су планови за наредну?
- Прошле године сам освојио злато у белом појасу, напредовао за степен више... Плави појас, озбиљнији борци, категорије... Зато бих волео следеће године напредовање у љубичасти и још више турнира и медаља у истом.
То вам је донело 600 поена за 11. место у Европи, а друго у Србији, у Вашој категорији?
- Поени се добијају по турнирима, медаљама, онда се саставља светска ранг листа. Свакако да ми то значи, нарочито позиција на континенту. Трудићу се док не дођем до првог места!
Како коментаришете џиу џицу у нашој земљи?
- То је развијен спорт код нас, док су наши борци сјајни на регионалној, а има и неколико појединаца на светској сцени. Све је популарнији код мушкараца, али и жена и деце. Волео бих да се више деце бави џиу џицом, али и било којим спортом. Сам одлазак на тренинг је велики успех, као и провести време у спортском окружењу, развијати се психички и физички.
Имао је борац и поруку за крај:
- Желео бих да охрабрим све аматере, јер је најтеже такмичити се као аматер. Кад си млад, професионалац, иза тебе стоје спонзори и велики тимови. А кад си близу 40. години, сви кажу: „шта ће ти то у животу, шта тражиш на такмичењима“... Али, жеља и мотивација ме воде, спортски менталитет. Планирам да останем у овоме докле год то буде могуће – закључио је Борис Перенчевић.
УСПЕХЕ ДЕЛИМ СА КЛУБОМ
Борис није пропустио прилику да помене и свој клуб:
- За све успехе заслужни су и тренер Горан Глигоријевић, други борци из клуба: Никола Лукић, Никола Глигоријевић, Давид Костић... Сви заједно тренирамо и припремамо се за такмичења. Желео бих овом приликом да истакнем и Лукићево достигнуће, који је у браон појасу сада у Београду освојио злато, док је на светском првенству у Абу Дабију био једини представник из Србије и освојио четврто место.
НАСЛЕДИК ЈОВАН „УКРАО” МЕДАЉУ
Брже боље је медаљу „украо” наследник Јован, уз супругу највећа подршка.
- Породица је увек уз мене, син и жена све прате, гледају. Били су на турниру, дошли су да навијају и чим смо ушли после турнира у кућу, почело је рвање по кревету. Није немогуће да ће пожелети да се бави џиу џицом. Трудим се да позитивним примером утичем на њега.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.