Када му неко каже да је нешто неизводљиво, у фудбалу разуме се, спреман је на техничку, тактичку и интелектуалну борбу до последњег атома снаге како би га демантовао, јер не верује у немогуће. И ако се неко дрзне да га пецне са опаском да је неко непобедив, увериће га да непобедивих нема... Доказао је да је знањем поткован до перфекције, а о томе колико му је поред „физике“ битан и психолошки моменат код играча најбоље знају Орлићи који су од њега упијали лекције од немерљиве вредности. Сада то раде јуноше из Б тима ЛАСК-а, клуба чији челници у њега полажу велике наде. За оне који не знају реч је о Радовану Кривокапићу, тренеру који је као селектор кадетске репрезентације Србије на Европском првенству у Израелу 2022. потврдио класу довевши Орлиће до полуфинала.
На позив из Спортског журнала одговорио је љубазно, другачије и не уме, није у његовом маниру и без задршке је пристао да одговори на дословце свако питање, а прво које се наметнуло било је откуд он у ЛАСК-у?
- Позив је стигао док сам био са А репрезентацијом на Европском првенству у Немачкој. На иницијативу председника клуба контактирао ме је бивши саиграч из Црвене звезде Милан Дудић. Морам истаћи да сам, пре свих, имао подршку од директора млађих репрезентативних селекција Николе Лазетића и директора А тима Стевана Дике Стојановића, као и селектора Драгана Стојковића Пиксија. Дали су ми зелено светло да се опробам у некој новој функцији и овим путем им се захваљујем.
Да ли сте имали дилему да кажете „да“?
- На основу онога што сам прво чуо, а затим и видео нисам се двоумио, јер је у питању био пројекат развоја младих играча кроз њихов Б тим, са опцијом да у одређеном тренутку преузмем прву екипу која се константно такмичи у Европи у последњих неколико година.
Колико вам је било тешко да се привикнете на другачије принципе у раду?
- Клуб има уређен систем, председник има јасну визију и то је оно што ме је највише привукло. У почетку је било необично, јер се њихов систем рада тотално разликује од нашег и требало је времена да се усагласимо око свега. Њихова агенда захтева да сви тренер проводе време на академији или стадиону као да су запослени у некој фирми и много пажње посвећују дијалогу, свакодневно се разговара о текућим проблемима и о томе како унапредити функционисање клуба на свим нивоима.
У чему је највећа разлика између фудбала у Србији и Аустрији?
- Стил рада и саме игре се много разликује од нашег начина и схватања фудбала. Они немају оно што ми имамо: таленат, луцидност, емоцију, смисао за игру, али њихова култура је таква да им је интензитет рада много јачи, професионализам је на много вишем нивоу, немају проблем дисциплине, увек желе више и јаче, а то је оно што нама недостаје...
Вара ли утисак да сте недоречени?
- Оно што наши тренери имају осим фудбалског знања је емоција и енергија у самом раду, креирање амбијента... То је оно што им је било потребно, а то су и добили и на изненађујуће позитиван начин прихватили. Осим тога веома је важна тренерска едукација у раду са младим играчима и њихова психолошка припрема у том узрасту, просто морају да буду спремни за велике изазове када за њих дође тренутак.
У којој мери сте задовољни резултатима које је Б тим ЛАСК-а низао по двашом командом?
- Када сам преузео екипу прво што ми је речено да резултат није у првом плану већ развој младих играча који могу бити конкурентни за први тим. Играчи са којима радимо су 2005, 2006, 2007. годиште, а такмиче се у регионалној сениорској лиги северне Аустрије. Клуб нема амбиције за нешто више, тако да су и сами резултати били шаренолики – истакао је Радован Кривокапић, шеф струке Б тима ЛАСК-а.
ИЗНЕДРИО ОСАМ БИСЕРА
Када подвучете црту како бисте описали минулих неколико месеци?
- Могу рећи да сам задовољан. Био сам пријатно изненађен како је екипа прихватила наше принципе, веома брзо су усвојили све захтеве и то је било уочљиво из утакмице у утакмицу. Податак да је осам младих играча тренутно у првом тиму довољно говори о томе колико су напредовали за кратко време. Како за клуб, тако и за мене циљ је остварен и испуњен пре договореног рока. Када анализирам до сада урађено некако сам свој рад највише препознао у минулих шест месеци. Код свих у клубу је било зачуђујуће да је толико младих играча напредовало за тако кратко време и то ми даје сатисфакцију да кренем даље у нове изазове – акцентовао је Кривокапић.
ДИПЛОМАТСКИ О РАДУ У СРБИЈИ
Једно од питања које никако није могло да оде у етар је конкретнои директно – видите ли у блиској будућности себе као тренера неког тима у Србији?
- Тренерски посао је такав да никад не знаш где ћете пут одвести, то сви добро знају... Сматрам да је најважније да уживаш и будеш посвећен свом послу, ма где га радио... Ја највише волим Србију и то тек видиш и осетиш када одеш у иностранство – недоречен је остао Радован.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
