Црно-бели у дефициту

Кад се догоде неочекиване серије пораза – аналитичари, новинари и стручни штаб уплове у море, на први поглед, релевантних информација и знањем селектују најважније, неопходне за даље усавршавање.

Уколико аналогију применимо на Партизан, наилазимо на тешке проблеме са повредама, вирусима... Само четири играча Жељка Обрадовића су одиграла свих 17 мечева у Евролиги, што је у комбинацији са податком да екипа из Хумске има више расположивих појединаца само од Басконије, Париза и Виртуса, веома значајан фактор. Наравно, нису ни сви од старта сезоне били предодређени да уписују минуте из меча у меч, али се улога носилаца са сигурношћу може доделити Брендону Дејвису, Ифеу Лундбергу, Франку Ниликини, Вањи Маринковићу, Алексеју Покушевском и Ајзеи Мајку, а сви они су у текућој такмичарској години у неком периоду одсуствовали.

Уједно, уколико направимо повезницу да су Београђани комплетно нов тим, други најмлађи на Старом континенту, долазимо до логичног закључка да је њима преко потребан тренинг за уигравање, а ретко када је у пуном саставу. Бројни здравствени проблеми довели су и до очекиваног замора материјала, те је Карлик Џонс са 14 поена у два меча и процентом из игре 40 одсто драстично покварио овосезонски стандард од 13.6 кошева по утакмици, уз близу половичну успешност (48.9%).

У поређењу са осталим члановима „клуба пирана”, просечан број појединаца са максималним бројем одиграних утакмица је већи (4.5), а Партизан заостаје и у дужини клупе (14, 15.2 остали). Нити један ас Албе се није појавио на свим мечевима, те су последњи. Макаби се може похвалити са бројком три, али таворе при самом дну. Асвел и Реал Мадрид су исто полагали наде искључиво у тројицу, што се и види са само једном победом више од црно-белих.

Закључак – тимове при зачељу поретка у већини случајева муче повреде, па се и са опоравком чете Жељка Обрадовића могу очекивати успешнији дани.