Crno-beli u deficitu

Kad se dogode neočekivane serije poraza – analitičari, novinari i stručni štab uplove u more, na prvi pogled, relevantnih informacija i znanjem selektuju najvažnije, neophodne za dalje usavršavanje.

Ukoliko analogiju primenimo na Partizan, nailazimo na teške probleme sa povredama, virusima... Samo četiri igrača Željka Obradovića su odigrala svih 17 mečeva u Evroligi, što je u kombinaciji sa podatkom da ekipa iz Humske ima više raspoloživih pojedinaca samo od Baskonije, Pariza i Virtusa, veoma značajan faktor. Naravno, nisu ni svi od starta sezone bili predodređeni da upisuju minute iz meča u meč, ali se uloga nosilaca sa sigurnošću može dodeliti Brendonu Dejvisu, Ifeu Lundbergu, Franku Nilikini, Vanji Marinkoviću, Alekseju Pokuševskom i Ajzei Majku, a svi oni su u tekućoj takmičarskoj godini u nekom periodu odsustvovali.

Ujedno, ukoliko napravimo poveznicu da su Beograđani kompletno nov tim, drugi najmlađi na Starom kontinentu, dolazimo do logičnog zaključka da je njima preko potreban trening za uigravanje, a retko kada je u punom sastavu. Brojni zdravstveni problemi doveli su i do očekivanog zamora materijala, te je Karlik Džons sa 14 poena u dva meča i procentom iz igre 40 odsto drastično pokvario ovosezonski standard od 13.6 koševa po utakmici, uz blizu polovičnu uspešnost (48.9%).

U poređenju sa ostalim članovima „kluba pirana”, prosečan broj pojedinaca sa maksimalnim brojem odigranih utakmica je veći (4.5), a Partizan zaostaje i u dužini klupe (14, 15.2 ostali). Niti jedan as Albe se nije pojavio na svim mečevima, te su poslednji. Makabi se može pohvaliti sa brojkom tri, ali tavore pri samom dnu. Asvel i Real Madrid su isto polagali nade isključivo u trojicu, što se i vidi sa samo jednom pobedom više od crno-belih.

Zaključak – timove pri začelju poretka u većini slučajeva muče povrede, pa se i sa oporavkom čete Željka Obradovića mogu očekivati uspešniji dani.