Вратићемо рукомет на светску мапу

На прослави Рукометног савеза Србије која је померила све границе и о којој ће се годинама причати било је присутно 400 људи! Препуна сала хотела Краун Плаза одисала је рукометом, сваки њен ћошак је подсећао на овај спорт, пролазиле су легенде, хероји свачије младости, свачијег доба.

Дефиловали су салом редом од Светлане Обућине, преко Момира Рнића, до Андрее Лекић, Катарине Томашевић, потом генерације које су освојиле златну медаљу на Олимпијским играма у Лос Анђелесу, потом генерација 2001. која је око врата окачила бронзу на Светском првенству. Ту је и чувена сребрна генерација, играчи и играчице које су освојили последњу медаљу за нашу земљу, момци су били други на Европском првенству 2012., а даме су исту медаљу освојиле годину дана касније на Светском првенству.

Подрку рукомету синоћ су дали и председник Олимпијског комитета Божидар Маљковић, Министар спорта и омладине Зоран Гајић, као и државни секретар за спорт Ратко Николић.  Били су ту Марко Кешељ, Тања Медевед, Емир Бешлија, Ђорђе Вишацки,

Од кад је Иван Миливојевић преузео бригу о Савезу, први оперативац је покренуо одређене ствари са мртве тачке, унео велики број новина, а организација синоћњег догађаја, прославе јубилеја је померила све границе.

Генерални секретар Рукометног савеза Србије се обратио присутнима:

„Поштовани господине министре, председниче Олимпијског омитета, рукомешице и рукометаши, даме и господо, окипили смо се да обележимо један велики јубилеј -75 година постојања рукомета у Србији.

Ово није само прослава већ прича о генерацијама које су уткале своје знање, труд и рад у стварање једне од најважнијих спортских организација у Србији. Исто тако ово је прилика и да поносно представимо наше планове за будућност. 75 није само број. То је пут, проткан успонима и падовима, шампионским победама и болним поразима, на коме су стваране рукометне легенде. Много њих је вечерас присутно и ја сам им неизмерно захвалан на томе.

Рукомет у Србији није само спорт. Он је постао део културе, симбол заједништва, борбености и страсти.

Кроз деценије, Рукометни савез Србије био је сведок многих догађаја. Репрезентација је освајала медаље на европски и светским првенствима, Раднички, Металопластика, Борац Бања Лука, Југовић, Наиса, Војводина проносили су славу наше земље освојивши клупске европске трофеје.

Све то говори да је рукомет у Србији вољен спорт и да се заједништвом, континуираном едукацијом и тимским радом може вратити на пут старе славе. Пре пар месеци почели смо једну нову, здраву причу која ће поново исписати златне странице нашег спорта. Преузели смо велику одговорност, да рукомет вратимо тамо где припада.

Већ се и виде неки резултати. И тек ће их бити! Рукомет неће стати. На том путу, путу опоравка српског рукомета, направили смо први корак и поносно могу да кажем да смо после више од десет година добили домаћинство једног великог такмичења. Београд ће бити домаћин Европског првенства за кадете 2026. године!

Такође, план нам је, да сами или у сарадњи са једном нама пријатељском земљом, организујемо Европско првенство за жене.

Пре неколико дана у Бечу, у Европској кући рукомета, председник савеза Ненад Јанков потписао је Мастер план. То је документ, на коме је дуго радио Сектор за спорт РСС и који нам обезбеђује да плански, са свим неопхдоним реквизитима, рукомет представимо најмлађими девијчицама и дечацима. То је први мали корак на путу омасовљења и опаравка рукомета.

Паралелно са активностим везаним за најмлађе, радићемо и на опоравку струковних заједница.

Селектор Србије је постао Раул Гонзалес, један од најбољих тренера данашњице. Од Раула Гонзалеса се неочекује само резултат сениорске репрезентације већ и едукација младих тренера.

У сарадњи са Заједницом судија,почетком године, ће бити организоване стручне радионице и један велики семинар на коме ће учешће узети најеминентнији европски судијски стручњаци.

Рукомет на песку и рукомет у колицима су такође на врху листе приоритета. Наставићемо пут којим је желео да крене наш преминули пријатељ Бане Радишић, желимо да организујемо Европско првенство у рукомету на песку и тако оживети спорт који је све популарнији у свету.

И ово је тек почетак, радићемо даноноћно.

Радићемо најбоље што можемо да вратимо наш рукомет на мапу света.

И знам да ћемо успети.

Неће више бити подела, неће бити никада непожељних, свако ко жели да помогне је добродошао, врата наће рукометне куће су увек и свима широм отворена. Вратићемо легенде нашег спорта под исти кров,не смемо да се одрекнемо никога, морамо да јачамо сваким даном, да растеремо...

За крај, наша највећа жеља је изградња куће рукомета. Наш спорт би имао свој дом, дворану, трофејну салу, смештајни капацитет и најбоље услове за рад.

Имамо идеје. Имамо планове. Имамо знање и имамо велику подршку државе!

За нас неће бити немогућег. Лос Анђелес је судбина српског рукомета. Пре четрдесет година ове легенде које седе вечерас са нама а за четири године неки нови клинци“