Vratićemo rukomet na svetsku mapu

Na proslavi Rukometnog saveza Srbije koja je pomerila sve granice i o kojoj će se godinama pričati bilo je prisutno 400 ljudi! Prepuna sala hotela Kraun Plaza odisala je rukometom, svaki njen ćošak je podsećao na ovaj sport, prolazile su legende, heroji svačije mladosti, svačijeg doba.

Defilovali su salom redom od Svetlane Obućine, preko Momira Rnića, do Andree Lekić, Katarine Tomašević, potom generacije koje su osvojile zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, potom generacija 2001. koja je oko vrata okačila bronzu na Svetskom prvenstvu. Tu je i čuvena srebrna generacija, igrači i igračice koje su osvojili poslednju medalju za našu zemlju, momci su bili drugi na Evropskom prvenstvu 2012., a dame su istu medalju osvojile godinu dana kasnije na Svetskom prvenstvu.

Podrku rukometu sinoć su dali i predsednik Olimpijskog komiteta Božidar Maljković, Ministar sporta i omladine Zoran Gajić, kao i državni sekretar za sport Ratko Nikolić.  Bili su tu Marko Kešelj, Tanja Medeved, Emir Bešlija, Đorđe Višacki,

Od kad je Ivan Milivojević preuzeo brigu o Savezu, prvi operativac je pokrenuo određene stvari sa mrtve tačke, uneo veliki broj novina, a organizacija sinoćnjeg događaja, proslave jubileja je pomerila sve granice.

Generalni sekretar Rukometnog saveza Srbije se obratio prisutnima:

„Poštovani gospodine ministre, predsedniče Olimpijskog omiteta, rukomešice i rukometaši, dame i gospodo, okipili smo se da obeležimo jedan veliki jubilej -75 godina postojanja rukometa u Srbiji.

Ovo nije samo proslava već priča o generacijama koje su utkale svoje znanje, trud i rad u stvaranje jedne od najvažnijih sportskih organizacija u Srbiji. Isto tako ovo je prilika i da ponosno predstavimo naše planove za budućnost. 75 nije samo broj. To je put, protkan usponima i padovima, šampionskim pobedama i bolnim porazima, na kome su stvarane rukometne legende. Mnogo njih je večeras prisutno i ja sam im neizmerno zahvalan na tome.

Rukomet u Srbiji nije samo sport. On je postao deo kulture, simbol zajedništva, borbenosti i strasti.

Kroz decenije, Rukometni savez Srbije bio je svedok mnogih događaja. Reprezentacija je osvajala medalje na evropski i svetskim prvenstvima, Radnički, Metaloplastika, Borac Banja Luka, Jugović, Naisa, Vojvodina pronosili su slavu naše zemlje osvojivši klupske evropske trofeje.

Sve to govori da je rukomet u Srbiji voljen sport i da se zajedništvom, kontinuiranom edukacijom i timskim radom može vratiti na put stare slave. Pre par meseci počeli smo jednu novu, zdravu priču koja će ponovo ispisati zlatne stranice našeg sporta. Preuzeli smo veliku odgovornost, da rukomet vratimo tamo gde pripada.

Već se i vide neki rezultati. I tek će ih biti! Rukomet neće stati. Na tom putu, putu oporavka srpskog rukometa, napravili smo prvi korak i ponosno mogu da kažem da smo posle više od deset godina dobili domaćinstvo jednog velikog takmičenja. Beograd će biti domaćin Evropskog prvenstva za kadete 2026. godine!

Takođe, plan nam je, da sami ili u saradnji sa jednom nama prijateljskom zemljom, organizujemo Evropsko prvenstvo za žene.

Pre nekoliko dana u Beču, u Evropskoj kući rukometa, predsednik saveza Nenad Jankov potpisao je Master plan. To je dokument, na kome je dugo radio Sektor za sport RSS i koji nam obezbeđuje da planski, sa svim neophdonim rekvizitima, rukomet predstavimo najmlađimi devijčicama i dečacima. To je prvi mali korak na putu omasovljenja i oparavka rukometa.

Paralelno sa aktivnostim vezanim za najmlađe, radićemo i na oporavku strukovnih zajednica.

Selektor Srbije je postao Raul Gonzales, jedan od najboljih trenera današnjice. Od Raula Gonzalesa se neočekuje samo rezultat seniorske reprezentacije već i edukacija mladih trenera.

U saradnji sa Zajednicom sudija,početkom godine, će biti organizovane stručne radionice i jedan veliki seminar na kome će učešće uzeti najeminentniji evropski sudijski stručnjaci.

Rukomet na pesku i rukomet u kolicima su takođe na vrhu liste prioriteta. Nastavićemo put kojim je želeo da krene naš preminuli prijatelj Bane Radišić, želimo da organizujemo Evropsko prvenstvo u rukometu na pesku i tako oživeti sport koji je sve popularniji u svetu.

I ovo je tek početak, radićemo danonoćno.

Radićemo najbolje što možemo da vratimo naš rukomet na mapu sveta.

I znam da ćemo uspeti.

Neće više biti podela, neće biti nikada nepoželjnih, svako ko želi da pomogne je dobrodošao, vrata naće rukometne kuće su uvek i svima širom otvorena. Vratićemo legende našeg sporta pod isti krov,ne smemo da se odreknemo nikoga, moramo da jačamo svakim danom, da rasteremo...

Za kraj, naša najveća želja je izgradnja kuće rukometa. Naš sport bi imao svoj dom, dvoranu, trofejnu salu, smeštajni kapacitet i najbolje uslove za rad.

Imamo ideje. Imamo planove. Imamo znanje i imamo veliku podršku države!

Za nas neće biti nemogućeg. Los Anđeles je sudbina srpskog rukometa. Pre četrdeset godina ove legende koje sede večeras sa nama a za četiri godine neki novi klinci“